Izraelci sa oprezom gledaju na Sirijce: Telegraf.rs na Golanskoj visoravni, situacija u zoni je mirna

Golanska visoravan je mesto istorijskih sukoba između Izraela i Sirije. Ovaj kameniti plato u jugozapadnoj Siriji, ima politički i strateški značaj koji prevazilazi njegovu geografsku veličinu. Iako je trenutno situacija u ovom području mirna, to nije bio slučaj u prošlosti, kada su se desili brojni incidenti.

Izraelska vojska je zauzela Golansku visoravan od Sirije u završnoj fazi Šestodnevnog rata 1967. godine. Većina sirijskih Arapa je pobeglo sa tog područja u vreme sukoba. Linija razdvajanja je postavljena, a izraelska vojska je preuzela kontrolu nad oblašću. Sirija je pokušala da vrati Golansku visoravan tokom rata 1973. godine, a uprkos velikim gubicima, izraelska vojska uspela je da zaustavi iznenadni napad.

Preporučujemo

Nakon rata 1973. godine, Izrael je postigao sporazum sa Sirijom 1974. godine u vezi sa celokupnom Golanskom visoravni, koji je uključivao i deo sirijske Golanske visoravni. Teritorija je podeljena u tri oblasti: Izrael, Sirija, i demilitarizovana zona između njih, koja je bila pod nadzorom snaga Ujedinjenih nacija. Ekipa portala Telegraf.rs obišla je ovaj deo visoravni koja je pod kontrolom Izraela.

Foto: Tanjug/AP

Prema rečima Davida Baruha, majora u rezervnom sastavu, ovaj sporazum je tokom godina bio uglavnom poštovan i trenutna situacija u ovom području je mirna.

"Te bele zgrade koje vidite predstavljaju zgrade Ujedinjenih nacija, koje nadgledaju sporazum o povlačenju između Izraela i Sirije. Ovaj sporazum je uglavnom bio poštovan tokom godina, čak i tokom sirijskog građanskog rata, kada je bilo veoma malo incidenata na ovoj granici. Povremeno, u početku sirijskog građanskog rata, bilo je nekoliko incidenata, ali smo jasno stavili do znanja Sirijcima i raznim borbenim stranama da ne želimo da se umešamo, što znači da želimo da nas ostave na miru i da vatra ne pogodi naše zajednice i građane. I uglavnom, to je bilo poštovano", ističe on na početku razgovora.

Međutim, major Baruh dodaje da su sa promenom režima u Siriji i dolaskom na vlast nove garniture oprezniji.

"U poslednjih nekoliko meseci, situacija u Siriji je postala veoma nestabilna. Nedavno sam čuo da su Amerikanci zabrinuti zbog toga što bi trenutna sirijska vlada mogla biti veoma nestabilna, i zbog toga je Izraelska odbrambena vojska (IDF) preuzela odgovornost. Ne želimo da budemo iznenađeni, kao što smo to već bili u prošlosti, i ne želimo da ugrozimo naše građanstvo i našu zemlju. Preduzeli smo jednostrane korake. To znači da smo to uradili sami, ali možemo se povući kada se situacija poboljša. Prešli smo u određena područja unutar zone povlačenja, uključujući sirijski kamp na najvišoj tački planinskog lanca Hermon, odakle imamo bolji pogled na situaciju u Siriji. Tamo imamo nekoliko malih ispostava i gradimo odbrambene rovove. Ništa ozbiljno, ništa što ne može da se vrati u prethodno stanje", objašnjava on.

Cilj je, kako kaže major, da budu sigurni da ne budu iznenađeni i da imaju način da se odbrane u slučaju da bilo koja sirijska ili neka druga grupa iz Sirije napadne Izrael.

"Trenutna situacija u Siriji je veoma nestabilna. Takođe, treba da se setimo ko trenutno upravlja Sirijom. Oni sada pokazuju umereni stav, i svet to prihvata. Ne tvrdim da to nije tačno, možda jeste, ali takođe znamo ko su oni bili u prošlosti. Oni su bili Daeš, islamski militanti, i nisu bili umereni. Zbog toga moramo biti oprezni i to je razlog zašto preduzimamo ove mere na Golanu", dodaje on.

Trenutno u Golanskoj visoravni živi oko 55.000 do 60.000 ljudi. Oko 25.000 su Druzi, a oko 30.000 do 35.000 su Jevreji. Površina Golanske visoravni je oko 1.800 kvadratnih kilometara, dužina 70 kilometara i širina 45 kilometara i geografski podseća na veliki bazen.

"Druzi uglavnom žive u četiri zajednice severno od nas. Majd al-Šam je najveća od njih. Duž granice se nalaze male jevrejske zajednice i farme. Postoji jedan glavni grad, jevrejski grad. I kada kažem "jevrejski", to ne znači da tu ne žive i muslimani i hrišćani, ali većina su Jevreji. Poljoprivredne zajednice su uglavnom jevrejske", zaključuje major.

(Telegraf.rs)