Vašington: "Ova zemlja je samo par nedelja udaljena od kolapsa i građanskog rata epskih razmera"

Podržimo prelazne vlasti u Siriji, koja je samo nekoliko nedelja udaljena od potencijalnog kolapsa i građanskog rata epskih razmera, apelovao je američki državni sekretar Marko Rubio na saslušanju pred Odborom za spoljne odnose Senata, o čemu su izvestile sve veće svetske medijske kuće.

Istovremeno, Rubio je branio odluku predsednika Donalda Trampa da ukine sankcije Siriji, pre nego što se sastao sa predsednikom Ahmedom Šarom, bivšim komandantom Al Kaide koji je predvodio pobunjeničku ofanzivu u kojoj je svrgnut Bašar el Asad. Američki ministar spoljnih poslova se našalio da je "loša vest da ključni ljudi u prelaznoj vladi nisu prošli provere FBI-ja": "Ali s druge strane, ako se uključimo, možda će uspeti, a možda i ne".

Preporučujemo

- Ako se ne bismo uključili, neuspeh je bio zagarantovan. U stvari, naša procena je da bi, s obzirom na izazove sa kojima se suočavaju, prelazne vlasti mogle biti nedeljama, a ne mesecima, udaljene od potencijalnog kolapsa i potpunog građanskog rata epskih razmera, u suštini raspada države - rekao je Rubio.

Tramp se sastao sa Al-Šarijem

Pa šta se dešava u Siriji da iz Vašingtona dolazi tako apokaliptična objava? Pogotovo imajući u vidu da je, uprkos šerijatskoj islamističkoj prošlosti, Tramp iskoristio priliku da se sa njim sastane u Saudijskoj Arabiji prošle nedelje. Nakon sastanka, američki predsednik je novinarima rekao da je Šara "mlad, atraktivan momak", ali i: "Žilava osoba. Ima jaku prošlost. Veoma jaku prošlost. Borac". Ovih dana je i Evropska unija ukinula dugogodišnje sankcije protiv Sirije.

Krajem aprila, tenzije u vezi sa zajednicom Druza, koja broji oko 700.000 ljudi i čini približno dva do tri procenta ukupnog stanovništva Sirije, došle su do izražaja. Druzi praktikuju monoteistički sistem verovanja koji se odvojio od šiitskog islama i uključuje elemente hrišćanstva, budizma i hinduizma, između ostalog, što ih čini bogohulnim za ortodoksne muslimane.

Sukob je eskalirao kada se pojavio misteriozni audio snimak na kojem se navodno čuje anonimni Druz kako vređa islam i proroka Muhameda. Zbog uvrede proroka, neidentifikovane naoružane grupe su ubrzo napale grad Džaramana blizu Damaska, u kojem većinski žive Druzi. Između 80 i 130 Druza je ubijeno u borbama u Džaramani i obližnjoj Ašrafijat Sahnaji. Situacija se od tada smirila, a vođe Druza su pristale da dozvole sirijskim vladinim snagama da uđu u njihova područja, a lokalno stanovništvo je predalo oružje.

Međutim, duhovni vođa Druza, Hikmat el-Hidžri, protivi se šerijatskim potezima, pre svega ustavnoj deklaraciji koja navodi da sirijski predsednik mora biti musliman i da je islamska jurisprudencija primarni izvor zakonodavstva. S druge strane, mnogi sirijski Druzi ne podržavaju el-Hidžrija i podsećaju da je on bio saveznik Asadovog režima do 2020. godine.

Da bi to podržali, vođe pet druzskih milicija izdale su Prvog maja saopštenje u kojem su izrazile spremnost da sarađuju sa sirijskim vlastima, uključujući i mogućnost uključivanja u državni policijsko-vojni sistem. Svaki put kada bi sirijske državne institucije pokušale da uđu u područja koja drže Druzi, Izrael je podizao tenzije, a eskalacija je dostigla vrhunac kada su izraelski avioni bombardovali područje pored predsedničke palate u Damasku, gde se nalazi nova sirijska vlada.

Jasna poruka režimu

Izraelski premijer Benjamin Netanjahu je tada rekao da je napad, koji je naredio, bio "jasna poruka sirijskom režimu da Izrael neće dozvoliti raspoređivanje snaga južno od Damaska niti bilo kakvu pretnju Druzima". Izrael takođe ima značajnu zajednicu Druza, oko 130.000 ljudi, koji su lojalni jevrejskoj državi, a Netanjahu želi da oni ubede Druze u Siriji da postanu izraelski saveznici. Ali većina sirijske druske zajednice već je odbacila izraelsku zaštitu. Ovo je objasnio Fabris Balanš, stručnjak za Siriju i predavač na Univerzitetu Limijer u Lionu: "Jedno je biti smatran jeretikom, ali još gore je biti smatran povezanim sa Izraelom u Siriji".

Konačno, Kurdi su takođe problem, jer čine oko deset procenata stanovništva (oko 1,7 miliona ljudi), a na severoistoku i u nekim regionima severne Sirije većinu stanovništva. Na početku građanskog rata 2011. godine formirali su jedinice za samoodbranu, a 2015. godine su se ujedinili sa drugim lokalnim grupama u organizaciju pod nazivom Sirijske demokratske snage (SDF). Godine 2016. proglasili su Autonomnu upravu severne i istočne Sirije, kurdski politički entitet koji nije bio pod kontrolom Bašara el Asada i ne pomišljaju ni da popuste Ahmadu Šari i vlastima današnje Sirije.

Nakon dolaska na vlast, Al-Šaara je obećao toleranciju prema manjinama

Početkom decembra, Bašara el Asada su svrgnuli pobunjenici koje je predvodio Hajat Tahrir Al-Šam (HTS), grupa koja je nastala iz bivšeg ogranka Al Kaide. Odmah nakon preuzimanja vlasti u zemlji, Abu Mohamed el-Džolani, koji je počeo da koristi svoje pravo ime Ahmed el-Šara, obećao je toleranciju prema različitim verskim grupama i zajednicama u Siriji.

To nije zvučalo baš ubedljivo, jer je rekao da će novi ustav za Siriju usvojiti tek za tri godine, a obećao je izbore godinu dana nakon toga, iako nije jasno zašto bi to toliko dugo trajalo. Ahmed Šara je odlučio da ima potpunu kontrolu nad vojskom i unapredio je sedam ljudi u čin generala, a četrdeset u čin pukovnika. Među njima su kontroverzne ličnosti, posebno general Abu Muhamed Turkistani, komandant Turkestanske islamske partije (TIP) u Siriji, dobro organizovane terorističke grupe povezane sa Al Kaidom i sastavljene od ujgurskih boraca. U takvim okolnostima došlo je do nekoliko krvavih sukoba.

U martu su alaviti, koji ostaju lojalni Asadu, napali i ubili pripadnike vladinih snaga bezbednosti na nekoliko mesta u provincijama Latakija i Tartus. Usledio je kontranapad trupa Al-Šarije, a zatim i masakr. Sirijska opservatorija za ljudska prava (SOHR) saopštila je da je tokom dvodnevnih borbi poginulo više od 130 ljudi. Među poginulima su pripadnici snaga bezbednosti, naoružani napadači i civili, od kojih su mnogi pogubljeni po kratkom postupku.

(Telegraf.rs/Jutarnji)