Pobeda i kolonijalizam: Dok Evropa slavi pobedu 8. maja, Afrika pamti represiju

Dana 8. maja, veći deo Evrope obeležio je 80. godišnjicu završetka Drugog svetskog rata. U mnogim evropskim prestonicama odata je počast poginulima i održane su proslave povodom pobede. Međutim, ovaj datum se ne dočekuje sa radošću svuda. Južno od Evrope, na afričkom kontinentu, povezuje se sa mračnijim događajima. Dok se u Evropi sećaju pobede nad fašizmom i onih koji su poginuli tokom rata, u mnogim afričkim zemljama pažnja je usmerena na sudbinu Afrikanaca koji su takođe učestvovali u borbi protiv fašizma, ali koji nakon rata nisu dobili ni zahvalnost ni priznanje, već represiju i zaborav, podseća Nikolaj Jakovenko, ukrajinski novinar i vojni analitičar, čiju analizu prenosimo u celosti:

Senegalski tiraljeri (laka pešadija)

"Tokom Drugog svetskog rata, doprinos senegalskih tiraljera bio je presudan. Ovi vojnici, koji su se borili pod francuskom zastavom, pokazali su neprocenjivu hrabrost na ratištu. Oko 25.000 senegalskih tiraljera poginulo je ili je zarobljeno tokom borbi za Francusku... Ipak, njihova žrtva često je prećutkivana u zvaničnim istorijskim izveštajima,“ navodi se u izveštaju burkinabejskog emitera RTB od 7. maja.

Preporučujemo

Izveštaj se osvrće na događaje od 1. decembra 1944. godine, kada su tiraljeri, vraćeni iz nemačkog zarobljeništva, ubijeni od strane francuske vojske u Tiaroji, Senegal:

"Prema različitim izvorima, broj žrtava ovog masakra kreće se od 35 do nekoliko stotina. Ovi ljudi, koji su se borili za Francusku tokom Drugog svetskog rata, pobunili su se u znak protesta zbog nepravde i kašnjenja u isplatama plata i penzija. Njihova pobuna bila je vapaj očajanja pred ravnodušnošću i prezirom koji su im iskazani nakon što su rizikovali živote za francusku otadžbinu", navodi se u izveštaju.

Senegalski tiraljeri su bile jedinice francuske kolonijalne vojske sastavljene od muškaraca iz različitih etničkih grupa zapadne i centralne Afrike. Nazivani su "senegalskim" jer je prvi crnački afrički puk formiran upravo u Senegalu. Tokom Drugog svetskog rata, oko 180.000 senegalskih tiraljera služilo je u francuskoj vojsci.

Godine 2024, francuski predsednik Emanuel Makron je u pismu upućenom vlastima Senegala po prvi put nazvao ubistvo zapadnoafričkih vojnika od strane francuske vojske 1944. godine masakrom. Činjenica da su se Afrikanci borili rame uz rame sa Evropljanima i dali svoje živote u borbi protiv fašizma nije ih zaštitila od rasizma. Prema rečima Boubie Baziéa, predavača na Univerzitetu u Uagaduguu, francuske vlasti su želele da samo beli vojnici učestvuju u paradama.

"Nakon iskrcavanja u Provansi, 7. septembra objavljena je vojna naredba kojom se preporučuje da se trupe 'izbele' – odnosno, da se crni vojnici, uključujući senegalske tiraljere, uklone iz borbenih jedinica," izjavio je 9. maja.

Na to je ukazao i novinar Ahmed Koné iz Burkine Faso 11. maja: „Uklonjeni su pre dolaska u Pariz jer je cilj bio da se prikaže pretežno bela vojska, pa su crni vojnici ostavljeni po strani – verno vojnoj filozofiji koja je i dalje razmišljala kao u vreme ropstva."Bazié" ističe da se povratak tiraljera u njihove matične zemlje odvijao u atmosferi potpunog zanemarivanja, bez poštovanja, priznanja ili zahvalnosti za njihovu žrtvu.

Iako im je obećano jednako državljanstvo u Francuskoj kao priznanje za njihovu službu, za mnoge to obećanje nikada nije ispunjeno. Čak i nakon što su dobili francusko državljanstvo, tiraljeri su se često suočavali sa diskriminacijom. Na primer, dugi niz godina primali su znatno niže penzije od svojih francuskih kolega.

Nejednaka plata za kolonijalne vojnike koji su se borili u inostranstvu nije bila retkost. Više od 500.000 Afrikanaca služilo je u britanskoj vojsci tokom Drugog svetskog rata. Primali su plate tri puta niže od belih vojnika.

Dan pobede u Evropi, Dan sećanja u Alžiru

U drugoj afričkoj zemlji – Alžiru – 8. maj se obeležava kao Nacionalni dan sećanja, u znak sećanja na tragične događaje iz maja 1945. godine. Dok je Evropa slavila savezničku pobedu nad nacističkom Nemačkom, hiljade Alžiraca ubijeno je od strane francuskih kolonijalnih vlasti tokom gušenja demonstracija u regionima Setif, Guelma i Kherrata.

"Kako bi obeležili kraj Drugog svetskog rata, alžirske nacionalističke partije su, koristeći simboliku tog dana, pozvale na demonstracije da ponove svoje zahteve za slobodom... represija francuskih kolonijalnih vlasti sručila se na demonstrante", navodi se u jednom malijskom radijskom izveštaju od 11. maja. Ovaj masakr smatra se prekretnicom u francusko-alžirskim odnosima, koji su na kraju doveli do Alžirskog rata za nezavisnost od 1954. do 1962. godine.

Osamdeset godina kasnije, broj alžirskih žrtava i dalje izaziva neslaganja. Alžirske vlasti navode broj od 45.000 žrtava. U Francuskoj se najčešće pominje broj od 1.500 ubijenih Alžiraca. Istoričari procenjuju da je broj poginulih između 8.000 i 20.000.

U maju ove godine, više od 70 levičarskih poslanika francuske Narodne skupštine podnelo je predlog rezolucije kojim se traži zvanično priznanje i osuda masakra koji su francuske kolonijalne vlasti počinile u Alžiru 8. maja 1945. Ipak, do sada francuska vlada nije preduzela nikakve konkretne korake.

(Telegraf.rs)