Da li je ovo recept za pobedu Ukrajine? Evropa ima rešenje za preokret na frontu

Program zajmova u vrednosti od 150 milijardi evra, namenjen naoružavanju Evrope i finalizovan prošle nedelje, mogao bi da predstavlja "veoma važan proboj" u vojnoj podršci EU Ukrajini, izjavio je evropski komesar za odbranu.

Andrijus Kubilijus, bivši premijer Litvanije i prvi komesar EU za odbranu, rekao je da očekuje da će mnoge države članice zatražiti zajmove koje garantuje EU u okviru programa "Bezbednosna akcija za Evropu" (SAFE), koji je odobren u sredu, preneo je The Guardian.

Preporučujemo

Evropska komisija predložila je zajmove od 150 milijardi evra zajedno sa fleksibilnijim budžetskim pravilima kao deo šireg plana naoružavanja od 800 milijardi evra, koji je ubrzano osmišljen nakon odluke Donalda Trampa da obustavi svu američku vojnu pomoć Ukrajini.

Nakon što sporazum o zajmovima bude zvanično potvrđen naredne nedelje, države članice imaće šest meseci da izrade planove za odbrambene projekte koje žele da finansiraju.

"Države članice će uzimati te zajmove i koristiće ih za zajedničke nabavke zajedno sa Ukrajinom i za ukrajinske potrebe", rekao je Kubilijus.

Britanske odbrambene kompanije takođe će imati više prilika da učestvuju u projektima finansiranim iz ovog programa zahvaljujući bezbednosnom paktu između EU i UK potpisanom u ponedeljak, kao delu šireg resetovanja odnosa koje sprovodi premijer Kir Starmer.

Očekuje se da će UK i EU potpisati tehnički sporazum o SAFE programu, koji će uključivati i administrativnu naknadu koju London još nije odredio. Međutim, britanska vlada ne planira da traži pristup zajmovima iz ovog programa, jer su oni namenjeni isključivo državama članicama EU.

Kubilijus je izjavio da sporazum sa UK ima istorijski strateški značaj:

"Nemoguće je zamisliti bezbednosnu arhitekturu Evrope s jedne strane bez Velike Britanije, a s druge bez Ukrajine", rekao je, misleći na neposrednu pretnju iz Rusije i dugoročan izazov zbog preusmeravanja američkih resursa ka Indo-pacifičkom regionu.

"Ne možemo da se žalimo što 340 miliona Amerikanaca nije spremno zauvek da brani 450 miliona Evropljana od 140 miliona Rusa", rekao je, ublažavajući razlike sa administracijom Donalda Trampa.

"Možemo da ne volimo njihov jezik i poruke, ali ono što moramo da izbegnemo jeste ono što ja nazivam ljutitim i haotičnim razvodom sa SAD. Moramo da postignemo racionalan dogovor o podeli odgovornosti".

Izrazio je uverenje da će države članice EU povećati svoje nacionalne dugove kako bi potrošile do 800 milijardi evra na odbranu, koliko je Komisija identifikovala kao potencijalni iznos za ulaganja.

Do sada je 15 zemalja, uključujući Nemačku i Poljsku, najavilo da namerava da iskoristi fleksibilnosti u budžetskim pravilima EU, ali su se neke velike i visoko zadužene ekonomije uključujući Francusku, Italiju i Španiju uzdržale.

Ove zemlje, koje spadaju među najmanje izdašne donatore Ukrajini, navodno su nevoljne da dodatno povećaju javni dug zbog odbrambenih troškova. Zbog toga su neki zvaničnici u Briselu i dalje skeptični da će EU zaista dostići ciljanu cifru od 800 milijardi evra.

Ipak, komesar EU za odbranu smatra da bi Evropa mogla da popuni prazninu nastalu zbog smanjenja američke vojne pomoći Ukrajini.

Do treće godišnjice od početka invazije u punom obimu, Evropa je Ukrajini obezbedila 62 milijarde evra vojne pomoći, u poređenju sa 64 milijarde dolara iz SAD, prema podacima Instituta za svetsku ekonomiju iz Kila.

Evropa je takođe poslala 70 milijardi evra humanitarne i finansijske pomoći, dok su SAD obezbedile oko 50 milijardi dolara. Da bi Evropa u potpunosti nadomestila američke tokove pomoći, morala bi da izdvoji 0,21 odsto svog BDP, u poređenju sa, kako analitičari instituta kažu, "minimalnim naporom“ od 0,1 odsto BDP koji se trenutno ulaže.

(Telegraf.rs)