Evropa na potezu: Tramp ne uvodi razarajuće sankcije, a Putin uništava ukrajinski nacionalni identitet

General Kit Kelog, pomalo otuđeni specijalni izaslanik Donalda Trampa za Ukrajinu, prema rečima nekih američkih diplomata, voli da se našali kako je predsednik SAD zaista rekao da će rešiti ukrajinsku krizu za 24 sata, samo nikada nije precizirao kojih 24 sata.

Crni humor možda je sve što je Evropljanima preostalo dok se suočavaju ne samo s Trampovim odbijanjem da uvede obećane "razarajuće sankcije" zbog odbijanja Rusije da pristane na 30-dnevni prekid vatre, već i s rastućim znakovima da će njegova administracija dići ruke od Ukrajine i umesto toga se usmeriti na sklapanje novog ekonomskog partnerstva s Rusijom, navodi britanski The Guardian.

Raspoloženje među evropskim liderima koji su slušali Trampovo izlaganje o njegovom dvočasovnom telefonskom razgovoru s Vladimirom Putinom, razgovoru koji nije doneo ni korak bliže prekidu vatre, kretalo se, prema izveštajima, od potištenosti do besa. Postoje različita tumačenja o tome da li je Tramp rekao evropskim liderima da Putin ne želi mir, ili da jednostavno smatra da pobeđuje. U svakom slučaju, sankcije nisu uvedene.

A samo dan ranije, Aleksander Stub, predsednik Finske i povremeni Trampov partner na golfu, govorio je optimistično o tome kako je Tramp izgubio strpljenje s Putinovim odugovlačenjem i o mogućnosti da će američki Senat već ove nedelje pokrenuti proceduru za uvođenje sankcija koje je pripremio Trampov blizak saveznik Lindzi Grejem, a koje bi kažnjavale zemlje koje kupuju rusku naftu. Sedam sati koje je Stub proveo u martu kao deo Trampovog golf tima, slaveći pobedu na turniru, izgleda da nisu doneli rezultate.

Tramp je za neuspeh okrivio "velika ega" i rekao da se uslovi za sporazum mogu dogovoriti samo između zaraćenih strana, "jer one znaju detalje pregovora koje niko drugi ne zna". Dodao je da i dalje misli da se "nešto može dogoditi, a ako se ne dogodi, jednostavno ću se povući i oni će morati da nastave dalje".

"Opet, ovo je bilo evropsko pitanje i trebalo je da to i ostane", rekao je on.

Potpredsednik SAD Džej Di Vens jednostavno je izjavio - Ovo nije naš rat.

Međutim, samo nekoliko dana ranije, Kelog je pomenuo američki mirovni plan od 20 tačaka, koji je započinjao prekidom vatre i bio podeljen s Evropljanima, potpuno protivrečeći Trampovoj tvrdnji da samo zaraćene strane mogu imati stav o budućnosti Ukrajine.

Ova epizoda pokreće ono što je danas sveti gral savremene diplomatije: kako najbolje uticati na razmišljanje predsednika SAD, bilo da je reč o Ukrajini, Gazi, Iranu ili Kini.

Jedan bivši američki diplomata, blizak pregovorima o Ukrajini, pozvao je Evropljane da budu strpljivi s Trampom.
"On ima instinkte, i ti instinkti su u redu, nisu uvek pogrešni, ide cik-cak, i u slučaju Ukrajine najviše ga vodi taktika kojom pokušava da dođe do prekida vatre", rekao je diplomata.

"On je sasvim svestan situacije i nije naivan. Zna da je jedini razlog zašto nema prekida vatre to što Vladimir Putin želi da vodi rat. Dakle, zna da mu je cilj da taktički privuče Putina. Nudi mu mamce povratak u G8, dogovore o resursima, ukidanje sankcija, samite".

"Putin ne želi da to učini. Nema nikakav interes za prekid vatre. Njegov interes je da eliminiše ukrajinski nacionalni identitet i preuzme kontrolu. On sve ovo radi namerno. Igra se. Pomera granice gotovo svakog dana i pokušava da natera sve da ga prate... Tramp mu stalno pronalazi opravdanja, ali u nadi da će ga ipak privući".

Bivši diplomata izjavio je da Tramp ima četiri osnovna cilja u vezi sa Ukrajinom.
"Tramp zaista želi prekid vatre i da se ubijanje zaustavi. Želi reciprocitet kako bi mogao da kaže američkim poreskim obveznicima: ‘Ne bacate novac na Ukrajinu’. Želi da odvrati Putina od ponavljanja istog, ali želi da Evropa preuzme vodeću ulogu u sprečavanju nove agresije. Po mom mišljenju, to je prihvatljivo".

"SAD i Ukrajina su danas usklađenije po pitanju prekida vatre nego u bilo kom trenutku otkako je Tramp preuzeo dužnost. Tramp je u više navrata rekao da neće gurnuti Ukrajinu pod točkove kao nezavisnu državu.“

Tu ocenu potvrdio je i državni sekretar SAD, Marko Rubio, koji je ove nedelje na saslušanju u Senatu izjavio:
"Rusija želi ono što trenutno nema i na šta nema pravo, a Ukrajina želi ono što ne može da povrati vojno. I to je suština problema".

Što se tiče mogućnosti da Tramp ispuni pretnju, izrečenu još u martu, i uvede Rusiji oštre sankcije, Evropljanima preostaje samo da čekaju. Oni su mnogo uložili u saradnju sa Lindzijem Grejemom, republikanskim senatorom iz Južne Karoline, s kojim Stub razgovara gotovo svakodnevno. Grejem je ove nedelje razgovarao i sa predsednicom Evropske komisije Ursulom fon der Lajen.

"Kongres ne može da natera Trampa da učini bilo šta, ali može da bude u poziciji da donese zakon o sankcijama kako bi ojačao Trampovu poziciju. Republikanci u Kongresu to ne predstavljaju kao alternativu Trampu, već kažu: ‘Ovako podržavamo njegovu strategiju’", kaže bivši američki diplomata.

Tako i 80 senatora koji podržavaju Grejemov zakon o uvođenju tarifa zemljama koje kupuju rusku naftu mora da sačeka Trampovo odobrenje. Naravno, moguće je da to odobrenje nikada ne dođe. Rubio je rekao pred senatskim odborom za spoljne poslove:
"Ako počnete da prete sankcijama, Rusi će prekinuti pregovore".

Osim toga, ruski izveštaji o dvočasovnom telefonskom razgovoru između Putina i Trampa ističu njegovu "toplu, ličnu prirodu" i Trampovu pohvalu ruskoj žrtvi u Drugom svetskom ratu. Zauzvrat, Putin je ponudio da sastavi memorandum o mogućem mirovnom sporazumu. Nisu dogovoreni nikakvi rokovi.

Kao rezultat svega toga, evropska noćna mora - Trampovo povlačenje iz Ukrajine, postaje sve realnija. Ali postoji mnogo načina da se neko povuče. Da li bi Tramp isključio obaveštajnu saradnju, jednostrano ukinuo sankcije Rusiji i blokirao čak i sporazume o vojnoj pomoći koji bi Ukrajini omogućili da kupuje američko oružje? U sporom prelasku ka evropskom preuzimanju vodeće uloge u podršci Ukrajini, Tramp može sarađivati ili ometati.

"To može biti upravljan proces, ali i haotičan i konfliktan", rekao je Džek Votling iz britanskog odbrambenog instituta RUSI.

Novi američki ambasador pri NATO, Metju Vitaker, izjavio je na konferenciji Lenart Meri u Talinu, godišnjem okupljanju diplomata i bezbednosnih eksperata, da će SAD nakon NATO samita u junu predstaviti planove za povlačenje trupa iz Evrope. Iako je Vitaker rekao prisutnima da će povlačenje biti sprovedeno na uređen način, ne dele svi to poverenje.

"Reči ‘Tramp’ i ‘uređeno’ u istoj rečenici ne ulivaju poverenje", smatra Bruno Terte, saradnik Instituta Montenj.

Evropa bi mogla da podnese izvestan stepen smanjenja od oko 100.000 američkih vojnika stacioniranih na kontinentu, s obzirom na to da je Bajdenova administracija povećala prisustvo za oko 20.000 trupa nakon invazije na Ukrajinu. Ipak, obim i način povlačenja biće od ključnog značaja.

Teško je da NATO na predstojećem samitu usaglasi novi set ciljeva u pogledu vojnih kapaciteta ako se razmere američkog povlačenja neće znati do jeseni.

"NATO će morati da donosi odluke o kapacitetima bez jasne predstave o budućem američkom vojnom prisustvu u Evropi", rekla je Tori Tausig iz Atlantskog saveta.

"Ove odluke o ciljevima za osnaživanje evropske odbrane i potencijalne mirovne snage u Ukrajini su neposredne, ali mi još uvek ne znamo kako će izgledati američki doprinos evropskoj bezbednosti".

Frustracija među evropskim članicama NATO dodatno raste jer one smatraju da su već usvojile fiskalno zahtevan paket za povećanje odbrambene potrošnje uoči NATO samita, koji bi trebalo da adresira sve Trampove ranije primedbe o "švercerima" (zemljama koje ne doprinose dovoljno).

NATO članice usaglasiće novi cilj za narednih pet do sedam godina: 3,5 odsto BDP za klasične vojne troškove i 1,5 odsto za sajber bezbednost i infrastrukturne investicije povezane s odbranom, poput puteva i mostova radi unapređenja mobilnosti trupa. (Cilj je da se komponenta za klasičnu odbranu povećava za 0,2 odsto godišnje.)

To bi moglo biti dovoljno da se samit održi bez Trampove eksplozivne reakcije, ali ne rešava dublji problem Trampovu blagonaklonost prema Rusiji. Stub smatra da Evropa mora da razume Trampovu viziju politike velikih sila i pronađe način da ga razuveri.

"Ono što ne shvatamo u Evropi jeste da su SAD i njihova doktrina spoljne politike zasnovani na globalnoj konkurenciji, a ne isključivo na Ukrajini i Rusiji. Moramo izaći iz razmišljanja da su SAD fokusirane samo na Ukrajinu. Nisu", naveo je predeesnik Finske i nastavio:

"Trampov pogled na svet nije daleko od koncepta iz 19. veka. Koncert sila u eri velikih moći, u kojoj ponekad dominira konkurencija, a ponekad saradnja. Moramo da ubedimo američku administraciju da su slobodna trgovina i zajednička pravila bolji od transakcionih dogovora, i da pokažemo da smo ozbiljni u pogledu odbrane u Evropi da smo pružaoci bezbednosti, a ne samo potrošači".

Ako je Trampova vizija u suštini zasnovana na konceptu sfera uticaja iz 19. veka, Aleksander Stub smatra da je neophodno ubediti ga da Rusija nije velika sila i da ne vredi žrtvovati Ukrajinu i njene saveznike zbog nje.

"Moramo da objasnimo da Rusija više nije velika sila, ekonomski gledano. Manja je od Italije, nešto veća od Španije [po veličini privrede]“, rekao je i dodao:

"Vojno je pokušala da negira nezavisni suverenitet i teritorijalni integritet Ukrajine pre tri godine. Ove godine je napredovala manje od jedan procenat, kamatna stopa joj je preko 20 odsto, a devizne rezerve su iscrpljene. To su poruke koje moramo da prenesemo. Nije lako, ali morate stalno da komunicirate s američkom administracijom".

Poljski ministar spoljnih poslova, Radoslav Sikorski, nudi drugačiju perspektivu: da je buduća velika sila Evropa, a ne Rusija. On tvrdi da je Putin „probudio džina“ na kontinentu.

"Još uvek nema predstavu koliko će ga to koštati. Otkako je predsednik Tramp došao na vlast, već smo udvostručili našu potrošnju za odbranu", rekao je.

Sikorski predviđa da će do kraja decenije, kada NATO članice dostignu nove ciljeve potrošnje, Evropa nadmašiti Rusiju.
"Mi smo privreda od 19 biliona dolara. Rusija će biti privreda od jedva bilion dolara. Kao Evropa, čak i bez SAD, već sada trošimo dva i po puta više na odbranu u uslovima mira nego što Rusija troši u ratnim uslovima. Sve što je potrebno jeste da taj novac potrošimo pametnije, učeći lekcije iz Ukrajine, i da imamo volju da to pretočimo u borbenu silu. Moramo biti zahvalni SAD što su nam ukazale na realnost.“

Ali to je scenario za narednih pet godina, dok je neposredno pitanje da li Evropa i Ukrajina, sa SAD u ulozi posmatrača, imaju sredstva da nateraju Putina da preispita cenu svoje "pobede".

Džek Votling, analitičar za bezbednost, upozorio je da Ukrajina rizikuje da ovog leta ostavi praznine na produženoj liniji fronta, ali ako preživi, Rusija će iscrpeti svoje zalihe i zavisiće od nove proizvodnje, čineći svoju ratnu mašineriju ranjivijom zbog oslonca na međunarodne lance snabdevanja. On smatra da Ukrajini ne nedostaje ljudstvo, već obuka i municija.

Kako god bilo, evropski lideri postaju sve odlučniji. Plaše se da je Tramp nepopustljiv i da ide drugim putem, ostavljajući Evropu kao jedinog zaštitnika Ukrajine.

Kaja Kalas, šefica evropske diplomatije, rekla je da je prošla kroz svih pet faza tuge u vezi sa transatlantskim odnosima i da je sada stigla do prihvatanja, ali da ipak ne može da sakrije osećaj gubitka.

"Poverenje je kao vaza. Razbijete je, možete je ponovo zalepiti, ali to više nije ista vaza".

(Tlegraf.rs)