5 načina na koje ukrajinska "Paukova mreža" predstavlja novu pretnju za najveće svetske armije

Nova taktika koje je Ukrajina upotrebila u napadu na ruske vazduhoplovne baze u kojima je navodno uništen najmanje 41 strateški bombarder imaće razorne posledice ne samo za rusko vazduhoplovstvo već i po sve najveće vojske u svetu, tvrde analitičari za Business Insider.

"Ovaj napad je pogled u ratove budućnosti", izjavio je Džejms Paton Rodžers, stručnjak za dronove i izvršni direktor Tehnološkog instituta za politiku Kornel Bruks.

Preporučujemo

Ukrajina je i ranije više puta napadala Rusiju dronovima. Ali u nedelju, njena Služba bezbednosti (SBU) istovremeno je ciljala četiri ruska aerodroma u izuzetno kreativnoj operaciji pod nazivom "Paukova mreža".

Prema navodima SBU, operativci su prokrijumčarili vojne kvadkopter dronove u Rusiju, zatim ih spakovali u drvene konstrukcije nalik kućicama. Te kućice su montirane na kamione, koji su zatim dovezeni blizu aerodroma, gde su dronovi lansirani, pričinivši, kako se tvrdi, štetu od sedam milijardi dolara. Zbog blizine cilja i velikog broja malih napadačkih dronova, ruske posade PVO, čini se, nisu imale skoro nikakvu šansu da reaguju.

"Iako detalji napada tek treba da budu nezavisno potvrđeni, početni vizuelni dokazi ukazuju da je ovo zapanjujući uspeh ukrajinskih specijalnih službi", izjavio je Džastin Bronk, ugledni stručnjak iz Kraljevskog instituta za odbrambene studije (RUSI).

Evo šta bi ovaj smeo napad mogao da znači za Rusiju, rat u Ukrajini i ostatak sveta:

1. Ograničavanje konvencionalne PVO

Prethodne ukrajinske napade dronovima Rusija je često uspevala da odbije pomoću svojih naprednih sistema PVO, poput raketnih sistema S-300 i S-400. Ali čini se da ovi najnoviji dronovi nisu morali da prolaze kroz "pakao" S-400 sistema.

Umesto da šalju veće, dugometne dronove iz Ukrajine kroz ruski vazdušni prostor, SBU je, prema sopstvenim tvrdnjama, dopremila kontejnere do samih aerodroma, gde su daljinski otvarali krovove i puštali skrivene dronove u akciju.

Zahvaljujući znatno skraćenom i pojednostavljenom putu do cilja, dronovi su pogodili vojne avione na aerodromima Belaja, Ćapiljevo, Olenja i Ivanovo.

2. Snažna poruka: Ukrajina deluje sama

Ova operacija predstavlja snažnu poruku da Ukrajina nije zavisna od direktne strane pomoći kada je reč o izvođenju dubokih udara u srcu Rusije. U vremenu kada se sve više raspravlja o podršci Kijevu, operacija "Paukova mreža" pokazuje visoku sposobnost improvizacije, samostalnog delovanja i strateške inventivnosti ukrajinskih bezbednosnih službi.

Bivši litvanski ministar spoljnih poslova Gabrijelijus Landsbergis izjavio je u ponedeljak da ovaj napad pokazuje sposobnost Ukrajine da inovira i iznenadi svet.

"Njegov obim i domišljatost izvedeni su bez vidljive zapadne obaveštajne ili logističke podrške i ukazuju na to da Ukrajina sada sve manje zavisi od spoljne pomoći", naveo je Landsbergis.

Zapadni saveznici Ukrajine, poput SAD, do sada su se opirali da Kijevu obezbede oružje i obaveštajne podatke koje je tražio za udare na ruske baze, iz kojih Rusija redovno izvodi napade na ukrajinsku civilnu infrastrukturu i linije odbrane.

"Uz pomoć pretežno domaće proizvedenog naoružanja, Ukrajina je još jednom pokazala inovativnost dok svet pregovara, organizuje sastanke i formira još jednu 'koaliciju voljnih'. Ukrajina se priprema da se bori po sopstvenim uslovima. Ako ste se ikada pitali kako izgleda strateška autonomija evo odgovora", naveo je Landsbergis.

Ukrajina je pokazala da flota bombardera na pisti, vredna stotine miliona dolara po avionu, može postati plen jeftinih dronova, blago izmenjenih verzija onih korišćenih za snimanje auto-trka ili svadbi.

3. Ukrajina može da dejstvuje dublje unudar Rusije

Pre ovih koordinisanih udara, ukrajinski napadi dronovima na rusku teritoriju dosezali su do oko 1.770 km od granice. Ali to je                 sitnica u poređenju sa dometom nedeljnog napada, u kom je najudaljeniji aerodrom, Belaja u istočno-centralnom Irkutskom regionu, bio više od oko 4.000 km udaljen od Ukrajine.

Rusija je smatrala da su baze daleko od ukrajinske granice znatno manje ugrožene.

Džastin Bronk je rekao da bi, čak i da je samo polovina od navodno pogođenih 41 aviona zaista uništena ili oštećena, to imalo "značajan uticaj" na sposobnost Rusije da izvodi napade krstarećim raketama na ukrajinsku civilnu infrastrukturu.

Bronk procenjuje da je Rusija u ovoj vazdušnoj kampanji imala oko 60 aktivnih bombardera tipa Tu-95 "Medved" i oko 20 bombardera Tu-160 "Blekdžek". Dodaje da će zamena oštećenih aviona biti ogroman izazov, budući da je proizvodnja oba modela poslednjih decenija znatno usporena ili potpuno obustavljena.

4. Nema čvrstih skloništa za avione

Video snimci i fotografije napada pokazuju da su avioni bili na otvorenom, bez ikakvih zaklona, što ih je verovatno učinilo lakom metom. Satelitski snimci ukazuju na to da je to izvor velike zabrinutosti za Rusiju, koja je prema ranijim izveštajima stavljala gume preko krila bombardera kako bi zavarala vizuelne sisteme za navođenje. Avion na zemlji je izuzetno ranjiv i u potpunosti zavisi od zaštite iz vazduha i obližnjih PVO sistema.

Rusija, međutim, nije jedina zemlja koja ima ovaj problem. I dok Kina, prema izveštajima, ima dovoljno ojačanih skloništa da smesti većinu svojih borbenih aviona, Sjedinjene Američke Države su znatno manje ulagale u takvu zaštitu.

5. "Uspavani" dronovi spremni za akciju

"Ukrajina nije otkrila kako je uspela da prokrijumčari dronove mimo ruske kontrole, ali činjenica da joj je to pošlo za rukom je osvetljava i pokazuje ranjivost ruskog transportnog i logističkog sistema", rekao je Džejms Paton Rodžers i nastavio:

"Ključno pitanje za Rusiju sada glasi: Koliko ih još čeka u zasedi?".

Istovremeno, Rusija se tokom rata pokazala kao sposobna da brzo uči, što dodatno zabrinjava Zapad.

"Ovaj napad je oštro podsećanje na novu fazu ratovanja. Fazu u kojoj se dronovi mogu tajno postaviti i ostaviti u stanju mirovanja iza neprijateljskih linija, čekajući trenutak za napad", rekao je Karl Rosander, direktor i suosnivač švedske odbrambene tehnološke kompanije "Nordic Air Defence".

Prema njegovim rečima, "samo je pitanje vremena" kada će ovu taktiku preuzeti Rusija i druge neprijateljske države.

Implikacije su dalekosežne. Jedna vazdušna baza sada mora da ima kombinaciju oklopljenih hangara za avione, elektronskih ometača koji mogu poremetiti navigaciju dronova, i dovoljan broj raketa ili topova za njihovo obaranje.

Sve su to ulaganja koja se mere u milijardama dolara, a Ukrajina je upravo osmislila pretnju koja košta svega nekoliko hiljada.

Paton Rodžers postavlja pitanje koliko su NATO vazduhoplovne baze ranjive na ovakve napade, i ukazuje da bi se ova taktika mogla proširiti i van Ukrajine.

"Dronovi više neće biti ograničeni na određeno ratište. Dok će dalekometni dronovi nastaviti da udaraju iz dubine, oni kratkog dometa biće skriveni i spremni za lansiranje duboko unutar teritorije neprijatelja. Pitanje je: Da li su NATO saveznici spremni za ovu novu realnost?", zaključuje Rodžers.

(Telegraf.rs)