Ukrajina je dominirala svim samitima NATO od početka ruske invazije, ali sada je Tramp na čelu Amerike

Rat u Ukrajini i egzistencijalna pretnja koju Rusija predstavlja po evropsku bezbednost dominirali su agendom NATO na svakom samitu ove vojne Alijanse otkako je Moskva započela invaziju u februaru 2022.

Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski sedeo je na čelu stola NATO i dobijao jednoglasne pohvale za svoje vođstvo i upravljanje zemljom dok su ruske trupe jurišale na Kijev.

Preporučujemo

Mesto Ukrajine u redovima najveće vojne organizacije na svetu delovalo je kao potpuno izvesno nakon završetka rata, prenosi agnacija AP.

Međutim, danas nepune tri nedelje pre nego što se američki predsednik Donald Tramp i njegovi NATO saveznici okupe u Holandiji, ostaje neizvesno da li će Zelenski uopšte dobiti mesto za stolom, kao i to koliku podršku bi Ukrajina mogla da dobije u završnom saopštenju sa samita.

Na pitanje o ulozi Ukrajine na Samitu NATO koji se održava 24–25. juna u Hagu, generalni sekretar Alijanse Mark Rute rekao je samo da će to "biti tema rasprave i na agendi".

Uoči prethodnih samita, predstavnici NATO su mukotrpno radili na formulisanju izjava koje bi obuhvatile "nepovratan put Ukrajine ka članstvu", uz trajne izraze podrške, dok su istovremeno insistirali da Rusija predstavlja najveću pretnju bezbednosti alijanse.

Na pitanje da li će Zelenski ovog puta biti pozvan, Rute je odgovorio da će program samita uskoro biti objavljen. NATO-Ukrajina Savet, koji je postao uobičajen deo prethodnih samita ovoga puta neće biti održan, tako da nije jasno ni na koji način bi Zelenski uopšte učestvovao.

Na poziv da komentariše tajni ukrajinski napad dronovima tokom vikenda na teritoriji Rusije, koji su neki oficiri i stručnjaci ocenili kao najznačajniji u ratu do sada Rute je rekao: "Uzimam to na znanje", naglašavajući samo da su dronovi pogodili vojne ciljeve.

Na slično pitanje u sredu, Metju Vitaker, američki ambasador pri NATO, rekao je: "Ovaj rat mora da se završi". Vitaker je na brifingu kome je prisustvovao i portal Telegraf.rs naveo da Tramp "veoma snažno oseća" potrebu za tim i da ne vidi vojno rešenje za okončanje sukoba.

Ono što je sigurno jeste da će Tramp biti u centru pažnje u Hagu, zajedno sa svojim zahtevom da svih 32 članica NATO izdvajaju 5 odsto BDP za odbranu. Zelenskom, podrazumeva se, ne bi trebalo dozvoliti da mu preotme reflektore i bude u centru pažnje.

"Novi plan ulaganja u odbranu biće u središtu NATO samita u Hagu", rekao je Rute, govoreći uoči sastanka ministara odbrane Alijanse u sedištu NATO u Briselu.

Dodao je da bi to trebalo da uključuje "ogromno povećanje izdvajanja za odbranu, kako bismo mogli da obezbedimo sopstvenu bezbednost ne samo sada, već i u budućnosti". Rute je rekao da proizvođači oružja "moraju znati da ćemo trošiti više", kako bi povećali kapacitete proizvodnje.

Vitaker je izjavio da cilj od 5 odsto "neće biti samo obećanje to će biti obaveza". Dodao je da Sjedinjene Države žele da vide konkretne planove, budžete i vremenske rokove od evropskih saveznika i Kanade o tome kako planiraju da postignu taj cilj.

Novinarima je rekao da industrije odbrane zemalja članica NATO "moraju nadmašiti" Rusiju.

"Nemamo izbora. Da budem jasan: vreme za delovanje je sada".

Zemlje članice NATO razmatraju zahtev Marka Rutea da svaka od njih do 2032. godine izdvaja 3,5% BDP za odbranu, uz dodatnih 1,5% za projekte vojne infrastrukture, kao što su putevi, mostovi, aerodromi i luke.

Belgija, Kanada, Hrvatska, Italija, Luksemburg, Crna Gora, Portugal, Slovenija i Španija još ne izdvajaju 2%, iako Španija očekuje da će taj cilj dostići do kraja godine.

Bez snažne podrške Ukrajini na samitu i bez priznanja da Rusija ostaje najveća bezbednosna pretnja za NATO pojedine članice mogle bi se suočiti s teškoćama da ubede birače u neophodnost povećanja vojnih troškova nauštrb drugih budžetskih potreba.

(Telegraf.rs)