Izrael namerno nije raketirao najopasnije mesto u Iranu? Mesto koje može da napravi nuklearnu bombu netaknuto

Izrael je teško oštetio jedno od ključnih iranskih nuklearnih postrojenja i ubio zapanjujući broj visokih vojnih i nuklearnih zvaničnika u napadima koji su počeli u petak ujutru. Ali kada je sunce izašlo nakon tog razornog napada, bilo je jasno i koliko je iranskog nuklearnog programa ostalo da stoji - barem za sada, piše New York Times.

Izgleda da su izraelski napadi uništili nadzemno postrojenje za proizvodnju nuklearnog goriva i centre za snabdevanje električnom energijom u najvećem iranskom centru za obogaćivanje uranijuma, u Natanzu. Ubistvo nekih od vodećih iranskih nuklearnih naučnika nastavlja dugotrajnu izraelsku kampanju usmerenu na stručnost potrebnu za izgradnju bombe. Međutim, prva faza izraelskih napada nije pogodila najverovatnije skladište gde se čuva iransko gorivo obogaćeno toliko da od njega može da se napravi nuklearna bomba - i to je možda bilo namerno.

Preporučujemo

Te zalihe su skladištene u ogromnom kompleksu izvan drevne bivše prestonice Isfahana, prema rečima međunarodnih inspektora koji su zaduženi za njihovo merenje i praćenje. Izraelskih 100 lovaca i rojevi raketa i dronova ostali su podalje od Isfahana u svom prvom talasu, iako je to jedno od najvećih nuklearnih postrojenja u zemlji i, prema zapadnim obaveštajnim službama, jedan od centara iranskih tajnih programa istraživanja oružja.

Izraelske odbrambene snage su u petak popodne izdale saopštenje za javnost u kojem se navodi da su u drugom talasu napada pogodile Isfahan, ali ne i zalihe goriva. Umesto toga, fokusirale su se na laboratorije koje su radile na pretvaranju uranijumskog gasa nazad u metal - što je jedna od poslednjih faza izgradnje oružja. Ali nisu rekle ništa o gađanju područja gde se skladišti samo gorivo.

"Videli smo gorivo tamo tek nedavno", rekao je u petak, nekoliko sati nakon početka napada, Rafael Marijano Grosi, generalni direktor Međunarodne agencije za atomsku energiju, organizacije Ujedinjenih nacija koja prati gorivo kako bi se osiguralo da se ne preusmerava na projekte naoružanja.

Inspektori su bili u objektima u Isfahanu tokom proteklih nekoliko nedelja, sprovodeći konačne inventare za kvartalni izveštaj o iranskim kapacitetima koji je distribuiran odboru agencije ovog meseca, a fokusirao se na iransko poštovanje zahteva inspektora.

Misterija je zašto je Izrael izbegao da pogodi zalihe, koje Iranu pružaju najbrži put ka proizvodnji malog nuklearnog arsenala. I to je bila suština opravdanja premijera Benjamina Netanjahua u petak rano ujutru za naređivanje napada, posle dve decenije u kojima se Izrael uzdržavao od odlučne akcije.

"Iran je proizveo dovoljno visoko obogaćenog uranijuma za devet atomskih bombi - devet", rekao je. Drugi stručnjaci navode nešto veću cifru, 10, ali stvarni broj bi zavisio od toga koliko su Iranci efikasni u proizvodnji bojeve glave ili bombe.

Netanjahu je nastavio da govori o opasnosti koju, po njegovom mišljenju, predstavlja postojanje zaliha.

"Poslednjih meseci, Iran je preduzeo korake koje nikada ranije nije preduzeo, korake da pretvori ovaj obogaćeni uranijum u oružje", rekao je Netanjahu.

Tvrdio je da ako Iran ne bude zaustavljen, "mogao bi da proizvede nuklearno oružje za veoma kratko vreme".

"Moglo bi biti za godinu dana, moglo bi biti za nekoliko meseci - moglo bi biti i manje od godinu dana", dodao je on.

Izraelski zvaničnici nisu odgovorili na pitanja o tome zašto su sačuvali zalihe, barem za sada. Moguće je da bi kompleks u Isfahanu mogao biti meta sledećeg talasa. Predsednik Tramp je u petak rekao da "dolazi još, mnogo više", dodajući da će sledeći napadi biti "brutalni".

Ali spoljni stručnjaci veruju da je izbegavanje Isfahana bio namerni izbor.

"Činjenica da Izrael nije bombardovao poznato postrojenje za proizvodnju uranijuma u ​​Isfahanu sugeriše da je Bibi bio zabrinut da bi bombardovanje moglo izazvati radiološki incident ili da zapravo misle da će to navesti Iran da dobrovoljno preda svoje zalihe uranijuma", rekao je Džon Volfstal iz Federacije američkih naučnika, koja pažljivo prati iranski nuklearni napredak.

Zabrinutost zbog "radiološkog incidenta" je realna. Bombardovanje skladišta goriva u njegovom sadašnjem obliku ne bi izazvalo nuklearnu eksploziju. Ali bi moglo da ispusti gorivo u okolinu, stvarajući opasnost od zračenja, u suštini pretvarajući elektranu u Isfahanu u prljavu bombu.

Grosi je u petak uveče rekao da je došlo do izvesne hemijske i radiološke kontaminacije u teško pogođenoj elektrani u Natanzu, ali da podzemne hale u kojima se nalaze neke od najmodernijih i najmoćnijih iranskih centrifuga izgleda nisu bile probijene.

Istorija pokazuje da je Izrael vrlo osetljiv na rizik od oslobađanja radioaktivnog materijala. Kada je 1981. bombardovao irački reaktor Osirak, učinio je to pre nego što je gorivo bilo ubačeno u postrojenje. Isti pristup primenjen je i kada je bombardovao reaktor u Siriji koji su gradili Severni Korejci. U slučaju Irana, Izrael se ovoga puta nije krio - čak je i hvalio detalje udara.

Još jedno moguće objašnjenje je da Izrael veruje da može da spreči Iran da dodatno obogati zalihe do nivoa pogodnog za bombu (90%) – proces koji bi, prema američkoj obaveštajnoj proceni, trajao samo nekoliko dana do par nedelja.

Ako je Natanz sada van funkcije, Iran bi morao da prenese gorivo u manji pogon Fordov, duboko zakopan pod planinom na bazi Revolucionarne garde. Grosi procenjuje da se nalazi pola milje pod zemljom, što ga čini verovatno neprobojnim za izraelske "bunker-buster" bombe.

Američka administracija je jasno stavila do znanja da se neće pridružiti napadima, što isključuje upotrebu velikih penetratorskih bombi koje su SAD razvile upravo za ovakve ciljeve.

Prema nekim izveštajima, Izrael je pokušao napad i na to postrojenje - u petak uveče primećeno je bombardovanje u tom planinskom području. Čak i ako to ne uspe, Iran gotovo sigurno neće rizikovati prevoz goriva do Natanza, jer bi postao laka meta izraelskih dronova.

Ključni naučnici - meta broj 1

Izrael je, birajući mete, računao i na to da može da unazadi program eliminacijom ključnih naučnika. Dvoje ih je, prema izveštajima, ubijeno u petak.

Jedan je bio Mohamed Mehdi Teheranji, fizičar i predsednik Islamskog Azad univerziteta u Teheranu, koji se povezuje s nuklearnim i raketnim programima.

Drugi je bio Ferejdun Abasi, bivši direktor Organizacije za atomsku energiju Irana. Izrael je pokušao da ga ubije još 2010, ali je preživeo pokušaj atentata. Ovog puta - nije.

Abasi je bio javno lice iranskog programa godinama i tvrdio je da je iranski interes za nuklearnu energiju isključivo mirnodopski. Tvrdio je da su svi dokazi o vojnom projektu - uključujući crteže bojevih glava - izraelske fabrikacije za opravdanje budućeg napada.

Bio je među prvima koji su poginuli kada je taj napad konačno započeo.

IAEA: U izraelskom napadu oštećen nuklearni objekar Isfahan u Iranu

Međunarodna agencija za atomsku energiju (IAEA) saopštila je danas da su četiri ključne zgrade u nuklearnom objektu Isfahan, u Iranu, oštećene u izraelskom napadu.

U saopštenju IAEA se dodaje da je u napadu u petak takođe oštećeno postrojenje za konverziju uranijuma, kao i fabrika za proizvodnju gorivnih ploča.

''Kao i u Natanzu, ne očekuje se povećanje zračenja van lokacije“, saopštila je IAEA na mreži X.

(Telegraf.rs)