Glavni cilj je Fordov: Ovu planinsku tvrđavu Izrael mora da uništi kako bi okončao iranski nuklearni program

Događaji u proteklih proteklih nekoliko dana izgleda da su dokazali da Izrael ima gotovo potpunu nadmoć u vazdušnom prostoru nad Iranom.

Iranske oružane snage bile su nemoćne da odgovore na izraelske vazdušne napade koji su uništili ključne objekte i eliminisali značajan deo vojnog rukovodstva Islamske Republike, prenosi britanski The Telegraph.

Preporučujemo

U jednostranoj operaciji, pod kodnim imenom "Uspon lava", ubijeno je najmanje 14 iranskih nuklearnih naučnika. Čini se da je cilj operacije uništenje iranskog nuklearnog programa.

Međutim, jedno ključno postrojenje ostalo je netaknuto: Postrojenje za obogaćivanje goriva Fordov. Smešteno 30 kilometara od drevnog grada Koma, u centralnom Iranu, i oko 160 kilometara južno od Teherana, Fordov je jedno od dva postrojenja za obogaćivanje uranijuma u zemlji. Drugo, u Natanzu, navodno je delimično uništeno u napadu.

Fordov, skriven u planinama i sa ključnim objektima duboko ukopanim pod zemljom, predstavlja daleko teži cilj. Opasan protivvazdušnom odbranom, postao je simbol iranskog prkosa, ali i tehnološke domišljatosti. Ako Izrael zaista želi da onesposobi nuklearne kapacitete Irana, mora eliminisati Fordov.

Razlog za to je činjenica da se u ovom postrojenju uranijum obogaćuje u centrifugama do 60 procenata, tek nešto ispod nivoa čistoće potrebnog za proizvodnju nuklearnog oružja.

"Cela operacija mora biti završena eliminacijom Fordova", izjavio je izraelski ambasador u SAD, Jehijel Lajter.

Dan kasnije, iranski izvori su izvestili da je Fordov bio meta napada, ali da su štete bile ograničene.

Srce i duša iranskog nuklearnog programa

Analitičari opisuju ovo planinsko utvrđenje, koje se nalazi unutar baze Revolucionarne garde, kao "srce i dušu iranskog nuklearnog programa".

"Ako ne uništite Fordo", rekao je Bret MakGerk, koji je bio koordinator za Bliski istok u administracijama nekoliko američkih predsednika, "niste eliminisali njihovu sposobnost da proizvode materijal za nuklearno oružje".

Problem za Izrael je to što, izgleda, ne poseduje oružje koje je potrebno za taj zadatak. Smatra se da bi Fordov, kao teško utvrđeni objekat, mogao biti uništen jedino takozvanim "bunker buster" bombama, ogromnim bombama posebno dizajniranim za penetraciju duboko ukopanih objekata.

Veruje se da Izrael ne poseduje takve bombe, niti teške bombardere potrebne za njihovo lansiranje. Sjedinjene Američke Države, njegov ključni saveznik, poseduju i jedno i drugo i nalaze se u dometu Irana.

Međutim, Vašington je jasno stavio do znanja da nema nameru da se direktno uključi u trenutni sukob. Rezultat toga je ono što komentator i prognozer Piter Vildeford naziva "Paradoks Fordova". U članku objavljenom u subotu napisao je:
"SAD poseduje vojnu sposobnost da uništi Fordov, ali ne i političku volju, dok Izrael ima volju, ali ne i sposobnost".

"Ovo fundamentalno neslaganje između američke moći i izraelske hitnosti objašnjava zašto ne gledamo samo još jedan talas udara, već potencijalno i prvi čin narednog talasa nuklearne proliferacije".

Drugim rečima, Izrael će nastaviti da traži načine da uništi Fordov, dok će Iran nastaviti da obogaćuje uranijum.

Neusklađeno sa miroljubivim nuklearnim programom

Islamska Republika, koja već dugo negira da ima nameru da razvije nuklearno oružje, počela je da obogaćuje uranijum u Fordovu u septembru 2011. godine. Postojanje lokacije otkriveno je dve godine ranije, kada su deklasifikovani obaveštajni izveštaji Velike Britanije, Francuske i SAD otkrili tajni objekat koji je bio "neusklađen sa miroljubivim nuklearnim programom".

Vest je bila toliko šokantna da su čak i Kina i Rusija, koje inače podržavaju Iran, izrazile osudu. Fordov je time postao centralna tačka u naporima da se obuzda iranski nuklearni program.

U početku su iranski zvaničnici tvrdili da će Islamska Republika obogaćivati uranijum do 20 odsto čistoće u medicinske svrhe. (Ovaj srebrnkasto-sivi radioaktivni metal ključan je za izradu izotopa koji se koriste u dijagnostici i radioterapiji.)

Prema uslovima značajnog nuklearnog sporazuma JCPOA iz 2015. godine, koji je posredovan uz napore Baraka Obame, Fordov je trebalo da obustavi obogaćivanje uranijuma na 15 godina, a Teheran se obavezao da će nivo obogaćivanja uranijuma širom zemlje ograničiti na 3,67 procenata nivo koji se smatra prikladnim za civilne energetske i istraživačke potrebe, ali ne i za proizvodnju nuklearnog oružja u zamenu za ukidanje sankcija.

Međutim, do 2018. godine, nakon što su SAD, po nalogu Donalda Trampa, istupile iz sporazuma, postrojenje je ponovo počelo da proizvodi obogaćeni uranijum. U martu 2023, Međunarodna agencija za atomsku energiju (IAEA) potvrdila je izveštaje da je u Fordovu pronađen uranijum sa 83,7 odsto čistoće, gotovo oružni kvalitet izotopa U-235.

Prošle nedelje, u najnovijem kvartalnom izveštaju, IAEA je saopštila da je Iran proizveo dovoljnu količinu uranijuma obogaćenog do 60 procenata što se može dalje obogatiti do 90 procenata, nivoa pogodnog za izradu nuklearnog oružja da bi potencijalno mogao da proizvede devet nuklearnih bombi. To je, zaključeno je, "ozbiljan razlog za zabrinutost".

Uspon „bunker buster“ bombi

Očigledno, izraelski lideri su se složili sa tim. Premijer Benjamin Netanijahu izjavio je da je operacija Uspon lava usmerena na "potiskivanje iranske pretnje opstanku Izraela", dodajući da će operacija "trajati onoliko dana koliko bude potrebno da se ta pretnja ukloni".

U međuvremenu, satelitski snimci pokazali su velika oštećenja na nuklearnim postrojenjima u Natanzu i još jednoj lokaciji u Isfahanu. IAEA je potvrdila da su ključni objekti na toj drugoj lokaciji oštećeni.

Stručnjaci veruju da je Izrael u ovim napadima mogao koristiti „bunker buster“ municiju, iako manjih dimenzija od onih koje bi bile neophodne za ozbiljan napad na Fordov.

Džastin Bronk iz Kraljevskog instituta za oružane snage (RUSI) izjavio je za BBC da obrazac eksplozija "odgovara upotrebi penetrirajućih bombi", kao što su "GBU-31(V)3 ili čak možda specijalizovanije penetracione GBU-28".

Savremene "bunker buster" bombe razvijene su nakon Prvog zalivskog rata 1990. godine, kada su se koalicione snage suočile s iračkim utvrđenjima koja su bila previše čvrsta i duboko ukopana da bi ih konvencionalna municija mogla oštetiti. Nova oružja imala su snažno ojačan vrh, u početku izrađen od topovskih cevi, i odloženi upaljač, što znači da bi eksplodirala tek nakon što bi probila metu, a ne pri prvom kontaktu.

Dok bombe koje Izrael već poseduje mogu efikasno probiti do šest metara armiranog betona, veruje se da je američka GBU-57A/B jedina municija sposobna da ozbiljno ošteti Fordo.

Takozvana MOP, ili Massive Ordnance Penetrator, GBU-57 duga je više od šest metara i teška 14.000 kilograma, sa bojevom glavom od 2.400 kilograma i GPS navođenjem. Navodno može probiti i do 61 metar betona. Jedini avion sposoban da je ispusti je B-2 Stealth bombarder, koji može nositi dve bombe istovremeno.

Još jedno, još dublje utvrđeno postrojenje je u izgradnji

Ipak, Izrael raspolaže i drugim metodama. Neki sugerišu da bi konvencionalne bombe, ako se više puta bacaju na istu tačku, mogle naneti štetu Fordovu. Takođe, moguće je korišćenje specijalnih jedinica na terenu koje bi pokušale da unište postrojenje iznutra.

U aprilu 2021. godine, izraelski mediji su tvrdili da je Mosad bio umešan u eksploziju koja je izazvala nestanak struje u postrojenju u Natanzu. Još ranije, 2010. godine, virus Stuxnet oštetio je više nuklearnih centrifuga. Takve operacije, međutim, nose veliki rizik naročito sada kada je Iran na najvišem nivou pripravnosti.

Čak i ako bi Izrael uspešno ciljao Fordo, to ne bi označilo kraj iranskih nuklearnih ambicija. Još jedno postrojenje već je u izgradnji nekoliko kilometara južno od Natanza, na lokalitetu Kūh-e Kolang Gaz Lā, koji je dobio nadimak "Planina Kramp". Ovo novo postrojenje biće još dublje i jače utvrđeno od Fordoa.

Bez dramatične promene američke politike ili nove izraelske domišljatosti, Fordov paradoks verovatno neće uskoro biti razrešen. Iranska "nuklearna planina" nastaviće da se nadvija nad izraelskim strateškim razmišljanjima.

(Telegraf.rs)