Popuštanje pod pritiskom Netanjahua ili povlačenje: Ovo su Trampove opcije da odgovori na sukob sa Iranom

Komentari američkog predsednika Donalda Trampa o izraelsko-iranskom sukobu kretali su se od pune podrške izraelskim napadima do snažnog distanciranja od njih, i nazad.

Njegova dvosmislenost je doprinela osećaju neizvesnosti dok se same borbe pojačavaju - kao i njegov odlazak sa samita G7 u Kanadi. Jednostavno je rekao da ima "važne stvari" kojima se mora vratiti u Vašingtonu.

Preporučujemo

Bela kuća je saopštila da njegov odlazak ima veze sa "onim što se dešava na Bliskom istoku", dok je kasnije Tramp na mreži Truth Social rekao da to "nema nikakve veze sa prekidom vatre".

Ranije je premijer Izraela Benjamin Netanjahu rekao da su napadi bili "potpuno koordinisani" sa SAD.

Koje opcije ima Tramp?

Popuštanje pritisku Netanjahua i eskalacija

Dok su izraelske rakete pogađale Teheran u četvrtak, Tramp je pretio iranskim liderima "još brutalnijim" napadima svog izraelskog saveznika naoružanog američkim bombama.

Znamo Trampov krajnji cilj, piše BBC. On kaže, kao i Netanjahu, da Iran ne može imati nuklearnu bombu. Ključno je da je rekao da je njegova preferirana opcija (za razliku od Netanjahua) putem sporazuma između SAD i Irana (ovaj put takođe odražava njegov samoproglašeni imidž svetski poznatog pojedinca u postizanju dogovora).

Međutim, dvoumio se oko toga kako to postići, ponekad se oslanjajući na pretnju silom, ponekad na diplomatiju. Prošle nedelje je čak u istom dahu rekao da bi izraelski napad na Iran pomogao sporazumu ili bi ga "uništio".

Njegovu nepredvidivost njegove pristalice ponekad prikazuju naknadno kao stratešku - takozvana teorija "ludaka" u spoljnim odnosima. Ova teorija je ranije korišćena za opisivanje Trampove pregovaračke taktike i sugeriše da namerna neizvesnost ili nepredvidivost u vezi sa eskalacijom deluje na prisiljavanje protivnika (ili čak saveznika u Trampovom slučaju) na poslušanje. Poznato je da je pripisana nekim praksama predsednika Ričarda Niksona iz vremena Hladnog rata.

Foto: Tanjug/AP

Neki od Trampovih savetnika i pristalica podržavaju stranu teorije o "maksimalnom pritisku" kada je u pitanju njegov pristup Iranu. Oni misle da će pretnje na kraju prevladati jer, tvrde oni, Iran nije ozbiljan u vezi sa pregovorima (iako je zemlja 2015. godine potpisala nuklearni sporazum koji je predvodio Obama, a iz kojeg se Tramp kasnije povukao).

Netanjahu je vršio stalni pritisak na Trampa da krene vojnim, a ne diplomatskim putem, a američki predsednik - uprkos svojoj često izričitoj želji da osvoji Nobelovu nagradu za mir - na kraju bi mogao da vidi potrebu da ispuni svoje ratobornije pretnje rukovodstvu Teherana.

Izrael bi takođe mogao snažnije da vrši pritisak iza kulisa da se SAD umešaju kako bi, kako on to vidi, završio posao. SAD imaju bombe za razaranje bunkera za koje Izrael veruje da mogu uništiti iransko podzemno postrojenje za obogaćivanje uranijuma u ​​Fordovu.

Kako se borbe eskaliraju, tako raste i pritisak na Trampa iz jastrebovskog tabora republikanaca u Kongresu koji već dugo pozivaju na promenu režima u Iranu.

Tramp će takođe videti argument da bi to moglo da primora Irance da pregovaraju sa njim sa sada slabijom stranom. Ali činjenica ostaje da su Iranci već bili za tim stolom, jer je šesta runda razgovora sa Trampovim izaslanikom Stivom Vitkofom bila planirana u nedelju u Omanu. Ti razgovori su sada odloženi.

Srednji put - držanje kursa

Do sada je Tramp ponavljao da SAD nisu uključene u izraelske napade.

Eskalacija dolazi sa značajnim i potencijalno rizicima koji definišu nasleđe za Trampa. Američki pomorski razarači i raketne baterije sa kopna već pomažu u odbrani Izraela od iranske odmazde.

Neki od Trampovih savetnika u Savetu za nacionalnu bezbednost verovatno će ga upozoriti da ne čini bilo šta što bi moglo da poveća intenzitet izraelskih napada na Iran u narednim danima, posebno s obzirom na to da su neke iranske rakete probile izraelsko-američku odbranu sa smrtonosnim efektom.

Netanjahu sada tvrdi da bi napad na iranskog vrhovnog vođu Alija Hamneija okončao, a ne eskalirao sukob. Ali, anonimni američki zvaničnik je tokom vikenda obavestio neke novinske kuće da je Tramp jasno stavio do znanja da je protiv takvog poteza.

Slušanje Maga glasova i povlačenje

Jedan od velikih političkih faktora koji Trampa zanima je njegova domaća podrška.

Većina republikanaca u Kongresu i dalje čvrsto podržava Izrael, uključujući kontinuirane isporuke američkog oružja zemlji. Mnogi su glasno podržali izraelske napade na Iran.

Ali postoje ključni glasovi unutar Trampovog pokreta "Učinimo Ameriku ponovo velikom" (Make America Great Again, Maga) koji sada otvoreno odbacuju ovu tradicionalnu "čvrstu" podršku Izraelu.

Tokom poslednjih nekoliko dana pitali su zašto SAD rizikuju da budu uvučene u rat na Bliskom istoku, s obzirom na Trampovo obećanje o spoljnoj politici "Amerika na prvom mestu".

Protrampov novinar Taker Karlson napisao je u petak oštru kritiku rekavši da tvrdnje administracije da nije umešana nisu istinite i da bi SAD trebalo da "odustanu od Izraela".

On je sugerisao da Netanjahu i "njegova vlada željna rata" deluju na način koji bi uvukao američke trupe da se bore u njegovo ime.

Foto: Tanjug/AP

"Uključivanje u to bi bilo pokazivanje srednjeg psta u lice milionima birača koji su glasali u nadi da će stvoriti vladu koja bi konačno stavila SAD na prvo mesto", napisao je Karlson.

Slično tome, čvrsta Trampova lojalistkinja, Mardžori Tejlor Grin, objavila je na Iksu da "svakome ko se žali da se SAD u potpunosti uključe u izraelsko-iranski rat, nije Amerika na prvom mestu/MAGA".

To dodatno vrši pritisak na njega da se distancira između ofanzive SAD i Izraela i postoje znaci, barem u javnosti, da je odgovorio.

Debata o Magi tokom vikenda poklopila se sa njegovom objavom na društvenim mrežama da se pridružio ruskom predsedniku Putinu u pozivu na okončanje rata. Do nedelje je rekao da Iran i Izrael treba da postignu dogovor, dodajući: "SAD nemaju nikakve veze sa napadom na Iran".

Iran je već zapretio da će napasti američke baze u regionu ako Vašington pomogne odbrani Izraela.

Rizik od bilo kakvih američkih žrtava verovatno bi doveo do eksponencijalnog rasta argumenta o izolacionizmu oko Mage, što bi zauzvrat potencijalno dovelo do dodatnog pritiska na Trampa da se povuče i pozove Netanjahua da brže okonča ofanzivu.

Najnovije informacije pratite u našem BLOGU UŽIVO.

(Telegraf.rs)