Da li Iranu već ponestaje projektila? Nivo njegovih raketnih napada na Izrael već se rapidno smanjuje

Sukob između Izraela i Irana eskalirao je tokom proteklog vikenda, jer su obe strane, kako se čini, proširile spektar svojih ciljeva, uključujući i energetsku infrastrukturu.

Međutim, uprkos agresivnim izraelskim vazdušnim napadima, pa čak i naznakama da su usmereni direktno na sam režim, Iran nije uzvratio istom merom, lansirajući manje raketa nego što se očekivalo, i to sve manjim intenzitetom, prenosi portal Fortune.

Preporučujemo

To je zato što je Izrael ciljao iranske zalihe raketa, kao i sposobnost njihove upotrebe, prema navodima Instituta za proučavanje rata (ISW).

"Učestalost iranskih raketnih baraža na Izrael opala je od početka izraelske vazdušne kampanje 12. juna, što sugeriše da izraelski napadi utiču na brzinu kojom Iran može da lansira rakete ka Izraelu", napisali su istraživači ISW u svojoj proceni.

Iran je, prema proceni ISW, proteklog vikenda izveo šest talasa napada koristeći između 100 i 200 raketa. Ali od subote, Iran je izveo samo dva talasa napada, koristeći po 35 do 40 raketa u svakom.

Uzimajući u obzir gornju granicu svake ISW procene, to znači da su početni talasi u proseku obuhvatali oko 33 rakete svaki, dok su kasniji talasi u proseku sadržali 20 raketa.

U subotu je ISW analiza sukoba između Izraela i Irana ukazala da je Teheran navodno planirao da lansira 1.000 balističkih raketa na Izrael kao odgovor na izraelske napade. Ali prema tadašnjoj proceni ISW, ukupan broj lansiranih raketa bio je samo 200.

"Iran je upotrebio znatno manje municije u svom odgovoru na Izrael nego što je prvobitno planirao, jer su Izraelske odbrambene snage (IDF) uništile i oštetile lansere raketa i silose koje je Iran planirao da koristi za odmazdu protiv Izraela", naveo je ISW.

U pojedinim izveštajima, koji se još uvek ne mogu nezavisno potvrditi, tvrdi se da je Iran tokom noći navodno iskoristio i hipersonične rakete u napadu na izraelske ciljeve. Ukoliko se ove informacije pokažu tačnim, to bi predstavljalo značajnu eskalaciju i ukazivalo na pokušaj Teherana da demonstrira tehnološki naprednije kapacitete uprkos gubicima koje mu nanosi izraelska kampanja.

Pre početka sukoba, američke i izraelske procene su ukazivale da Iran ima zalihu od oko 2.000 raketa, ali nisu sve imale dovoljan domet da dosegnu Izrael, navodi ISW.

Ako je ta procena tačna, trenutna stopa iranskog raketnog napada na Izrael možda neće biti održiva još dugo.

Naravno, Iran je naneo značajnu štetu i izazvao ljudske žrtve, ali izraelski sistem protivraketne odbrane Gvozdena kupola presreće mnoge napade, ograničavajući efikasnost iranske odmazde.

Drugi analitičari su ranije istakli da Iran ima malo održivih vojnih opcija, te da su njegove ukupne sposobnosti ozbiljno narušene izraelskim akcijama.

To bi moglo naterati Teheran da potraži načine odmazde koji ne uključuju lansiranje raketa. Iranski poslanik izjavio je u subotu da se ozbiljno razmatra zatvaranje Ormuskog moreuza ključne tačke u globalnoj trgovini energentima. Kroz moreuz prolazi ekvivalent 21 odsto svetske potrošnje naftnih tečnosti, odnosno oko 21 milion barela dnevno

U međuvremenu, Izrael nastavlja sopstveni baražni napad i proširuje ciljeve tako da sada obuhvataju i energetsku infrastrukturu Irana. Nakon što je eliminisao veći deo vrhovnog vojnog rukovodstva Teherana, kao i izvršio udare na nuklearna i vojna postrojenja, Izrael je gađao zalihe goriva i gasno polje Južni Pars, koje se smatra najvećim prirodnim rezervoarom gasa na svetu.

Polje Pars je od ključne važnosti za domaću proizvodnju energije u Iranu, a više od 90% električne energije u zemlji generišu termoelektrane na prirodni gas, prema podacima ISW.

"Poremećaji u proizvodnji prirodnog gasa u Iranu verovatno će pogoršati već postojeću energetsku krizu u zemlji i dovesti do još šireg nestanka struje", saopštio je ISW.

"Iranci su i ranije protestovali protiv režima zbog nestašica energije. Demonstracije zbog rasta cena gasa 2017. i 2018. godine prerasle su u šire izazove po stabilnost režima".

(Telegraf.rs)