Putin, Si Đinping i Tramp: Tajna igra moći u sukobu Izraela i Irana

Kina i Rusija se pozicioniraju kao "glasovi razuma", pozivajući na deeskalaciju sukoba Izrale i Irana u koji Sjedinjene Američke Države razmatraju da se uključe — upravo takvu sliku su želeli da pošalju Si Đinping i Vladimir Putin tokom telefonskog razgovora u četvrtak.

Dok predsednik SAD Donald Tramp razmatra mogućnost da se pridruži Izraelu u napadima na Iran, brzo eskalirajući sukob između dva zakleta neprijatelja na Bliskom istoku predstavlja novu priliku za Peking i Moskvu da se predstave kao alternativa američkoj moći.

Preporučujemo

Tokom razgovora, Putin i Si su oštro osudili akcije Izraela, ocenivši ih kao kršenje Povelje UN i drugih normi međunarodnog prava, navodi Kremlj. Naravno, "slon u staklarskoj radnji" jeste rusko kršenje međunarodnog prava u ratu protiv Ukrajine — što Peking uporno odbija da osudi, piše CNN.

Peking je, međutim, izneo umereniji ton. Si Đinping nije eksplicitno osudio Izrael, za razliku od svog ministra spoljnih poslova koji je to učinio tokom prošlonedeljnog razgovora sa svojim iranskim kolegom. Umesto toga, Si Đinpig je pozvao sve strane u sukobu — posebno Izrael — da odmah prekinu vatru i spreče dalje širenje sukoba u regionu.

Značajno je i da je, u prikrivenoj poruci Trampu, Si naglasio da "velike sile" koje imaju poseban uticaj na strane u sukobu treba da rade na "hlađenju situacije, a ne obrnuto".

Peking već dugo optužuje Vašington da je izvor nestabilnosti i tenzija na Bliskom istoku — a neki kineski analitičari sada koriste krizu u Iranu da dodatno naglase tu poruku.

Liu Džongmin, ekspert za Bliski istok sa Univerziteta za međunarodne studije u Šangaju, pripisao je najnoviji izliv nasilja neizvesnosti koju je stvorila Trampova druga administracija i haotičnoj, oportunističkoj i transakcionoj prirodi njegove politike prema Bliskom istoku.

"Tramp je ozbiljno narušio autoritet i kredibilitet američke politike u regionu, potkopao vođstvo SAD među saveznicima i oslabio sposobnost Amerike da preti i odvrati regionalne protivnike", napisao je Liu u državnim medijima ove nedelje.

Još jedan "beskonačni rat" na Bliskom istoku?

Neki kineski komentatori na internetu primećuju da Tramp izgleda kao da je na ivici da SAD uvuče dublje u još jedan tzv. "večiti rat" na Bliskom istoku.

Na početku drugog mandata, zvaničnici bliski Trampu naglašavali su potrebu da SAD preusmere fokus i resurse na suzbijanje kineskih ambicija u Indo-Pacifiku. Ipak, pet meseci kasnije, ratovi u Ukrajini i Gazi i dalje besne — a Tramp sada razmatra i američko učešće u izraelsko-iranskom sukobu.

Peking nema interes da vidi totalni rat protiv Irana koji bi mogao da obori režim. Pod vođstvom ajatolaha Ali Hamneija, Iran je postao značajna sila na Bliskom istoku i ključna protivteža američkoj dominaciji — dok Kina teži da proširi svoj diplomatski i ekonomski uticaj u regionu.

Kina je 2023. godine posredovala u iznenadnom zbližavanju Saudijske Arabije i Irana — dogovoru koji je označio ambiciju Pekinga da postane novi moćni posrednik na Bliskom istoku.

Peking već dugo podržava Iran kontinuiranim uvozom nafte i korišćenjem svog mesta u Savetu bezbednosti UN. U poslednjim godinama, dve zemlje su produbile stratešku saradnju, uključujući i zajedničke pomorske vežbe sa Rusijom. Kina je dočekala Iran u Šangajskoj organizaciji za saradnju i BRIKS-u — savezima koje predvode Kina i Rusija s ciljem da ospore američki svetski poredak.

Iran je takođe ključna tačka kineske inicijative Pojas i put. Nalazi se blizu strateške luke Gvadar u Pakistanu — važne za kineski pristup Indijskom okeanu — i graniči se sa Ormuskim moreuzom, ključnim za kineski uvoz nafte iz Persijskog zaliva.

Kao i Rusija, Kina se ponudila da posreduje u sukobu Izraela i Irana, predstavljajući sebe kao mirotvorca i alternativu američkom liderstvu.

Tokom razgovora s Putinom, Si Đinping je izneo četiri široka predloga za smanjenje tenzija, uključujući rešavanje iranskog nuklearnog pitanja dijalogom i zaštitu civila, prema kineskom saopštenju.

U međuvremenu, kineski ministar spoljnih poslova Vang Ji bio je izuzetno aktivan, razgovarajući telefonom sa kolegama iz Irana, Izraela, Egipta i Omana u sklopu diplomatske ofanzive.

Međutim, ostaje nejasno šta je Peking zaista spreman i sposoban da učini u pogledu posredovanja. U ranoj fazi izraelskog rata protiv Gaze, Kina je takođe ponudila posredovanje i poslala specijalnog izaslanika u region — ali ti napori nisu doneli konkretne rezultate.

Posredovanje u miru na Bliskom istoku izuzetno je težak zadatak, naročito za zemlju sa malo iskustva u rešavanju dugotrajnih i kompleksnih sukoba — i to u regionu u kojem Kina nema značajno političko ili bezbednosno prisustvo.

A u jedinom sukobu gde Kina zaista ima uticaj — ratu u Ukrajini — Si je pružio diplomatsku zaštitu i značajnu ekonomsku pomoć Putinu da održi ratni napor, čak i dok se Peking predstavlja kao neutralan mirotvorac.

Ipak, u trenutku kada je globalno liderstvo SAD sve više pod lupom, posebno u očima zemalja Globalnog juga, pozicioniranje Kine kao glasa uzdržanosti u iranskom sukobu može se već smatrati simboličkom pobedom za Peking.

Najnovije informacije o sukobu Izraela i Irana pratite u našem BLOGU UŽIVO.

(Telegraf.rs)