Uživo GORI BLISKI ISTOK! Pezeškijan uputio otvoreno pismo Amerikancima, ništa od pregovora!

Više američkih obaveštajnih agencija procenilo je poslednjih dana da iranska vlada trenutno nije voljna da se uključi u sadržajne pregovore o okončanju rata, piše New York Times, pozivajući se na američke zvaničnike.

Zvaničnici su za ovaj američki list izjavili da Islamska Republika smatra da se nalazi u snažnoj poziciji i da ne mora da pristane na američke zahteve za postizanje sporazuma.

Izrael se danas suočio sa raketnim napadima iz Irana i od strane Hezbolaha, u nastavku uzajamnih borbi na Bliskom istoku.

Šest talasa raketa ispaljeno je iz Irana, uključujući najmanje 10 balističkih projektila u okviru najvećeg pojedinačnog napada, navela je Izraelska odbrambena vojska (IDF) u rezimeu današnjih udara.

U međuvremenu, Hezbolah je lansirao desetine raketa prema severnom Izraelu.

Navodi se da su iranski napadi bili najobimniji naleti usmereni na Izrael u poslednjih nekoliko nedelja.

Izrael se bori prvenstveno na dva fronta: protiv Irana i protiv Hezbolaha u južnom Libanu, grupe koju podržava Iran, a gde je Izrael nedavno proširio svoje operacije.

Američki predsednik Donald Tramp zapretio je da će SAD prekinuti da snabdevaju oružjem Ukrajinu ukoliko evropski saveznici odbiju da se pridruže "koaliciji voljnih" za deblokadu Ormuskog moreuza,
javlja danas Fajnenšel tajms, pozivajući se na izvore.

Tramp je zatražio u februaru od savezničkih zemalja članica NATO da pomognu u ponovnom otvaranju Ormuskog moreuza, taj zahtev je odbijen, a čelnici nekih evropskih država poručili da to "nije njihov rat", podseća Volstrit Džrnal.

Tri neimenovana američka zvaničnika upoznata sa ovim pitanjem rekla su da je Tramp na to odgovorio pretnjom da će zaustaviti isporuke oružja Kijevu preko mehanizma Purl za prioritetnu nabavku oružja za Ukrajinu.

Nakon Trampovih pretnji generalni sekretar NATO Mark Rute insistirao je da Francuska, Nemačka i Velika Britanija daju zajedničku izjavu u kojoj će izraziti spremnost da ipak daju doprinos u obezbeđivanju bezbednog prolaza kroz Ormuski moreuz.

"Rute insistirao na zajedničkoj izjavi jer je Tramp zapretio da će se povući iz Purla i iz Ukrajine uopšte. Izjava je onda brzo sastavljena, a druge zemlje su se pridružile kasnije jer nije bilo dovoljno vremena da je svi odmah potpišu", rekao je jedan od neimenovanih izvora Volstrit Džrnala.

Ranije danas Tramp je izjavio za Rojters da u svom večerašnjem obraćanju američkoj javnosti planira da najavi da će "apsolutno razmotriti američko povlačenje iz NATO".

Predsednik Irana Masud Pezeškijan objavio je danas otvoreno pismo američkom narodu, u kojem im je postavio pitanje da li Vašington zaista stavlja "Ameriku na prvo mesto" ili samo deluje kao "posrednik Izraela spreman da se bori do poslednjeg američkog vojnika".

Pešekijan je rekao da pismo upućuje narodu Sjedinjenih Američkih Država i svima onima koji, "usred poplave izopačenja i izmišljenih narativa, nastavljaju da traže istinu i teže boljem životu".

"Iranski narod ne gaji neprijateljstvo prema drugim narodima, uključujući narode Amerike, Evrope ili susednih zemalja. Čak i suočeni sa ponovljenim stranim intervencijama i pritiscima tokom svoje ponosne istorije, Iranci su dosledno pravili jasnu razliku između vlada i naroda kojima vladaju", rekao je Pezeškijan.

Kako kaže, prikazivanje Irana kao pretnje nije u skladu ni sa istorijskom stvarnošću niti sa današnjim vidljivim činjenicama.

NATO su zajednički odbranili senator Mič Mekonel (republikanac iz Kentakija) i senator Kris Kuns (demokrata iz Delavera) uoči Trampovog obraćanja naciji u sredu uveče.

Očekuje se da će Tramp kritikovati članice NATO-a jer se nisu pridružile SAD u ratu sa Iranom.

Mekonel i Kuns su u zajedničkom saopštenju naveli da je "NATO najuspešniji vojni savez u istoriji" i naglasili kako su se njegove članice "borile i ginule" zajedno sa američkim snagama u Avganistanu i Iraku.

"Amerikanci su bezbedniji kada je NATO jak i ujedinjen", navodi se u saopštenju. "Senat će nastaviti da podržava savez zbog mira i zaštite koju pruža Americi, Evropi i svetu."

Zakon o nacionalnoj odbrani (NDAA) iz 2023. godine sadrži odredbu koja zahteva dvotrećinsku podršku Senata ili posebnu meru Kongresa za napuštanje NATO-a, čime se ograničava mogućnost predsednika da to učini jednostrano.

"Važno pismo" iranskog predsednika američkoj javnosti biće objavljeno za nekoliko sati, saopštio je njegov portparol.

Mehdi Tabatabai nije izneo nikakve detalje o sadržaju pisma, ali je ova najava stigla nakon što je predsednik SAD Donald Tramp tvrdio sledeće:

"Predsednik novog režima u Iranu, znatno manje radikalizovan i daleko inteligentniji od svojih prethodnika, upravo je zatražio PREKID VATRE od Sjedinjenih Američkih Država!"

Još nema dokaza da je Ormuski prolaz miniran, izjavio je načelnik generalštaba francuske mornarice.

Admiral Nikola Vožur govorio je na bezbednosnoj konferenciji "Rat i mir" u Parizu, gde je takođe pozvao Kinu da odigra značajniju ulogu u vršenju pritiska na Iran kako bi se ponovo uspostavio saobraćaj kroz ovaj plovni put.

Povodom mogućnosti miniranja, on je izjavio:

"To je svakako pitanje na kojem radimo, ukoliko bi miniranje bilo potvrđeno, što do današnjeg dana nije utvrđeno."

Ormuski prolaz je od vitalnog značaja za globalnu trgovinu energentima i Iran ga je praktično zatvorio otkako su borbe počele, što je pogodilo ekonomije širom sveta.

Postoji strah da je Teheran postavio ili bi mogao postaviti mine u ovim vodama kako komercijalni brodovi ne bi mogli da prođu.

Govoreći na konferenciji, on je dodao da Pariz pokušava da okupi nekoliko zemalja kako bi zajedno radile na trajnom ponovnom otvaranju prolaza.

Iran održava konsultacije sa više prijateljskih država, uključujući Rusiju, o mogućem posredovanju u sukobu sa Sjedinjenih Američkih Država, ali prekid vatre bez čvrstih garancija ne bi bio dovoljan za pokretanje pregovora, izjavio je danas ambasador Islamske Republike Irana u Ruskoj Federaciji Kazem Džalali.

Džalali je u intervjuu za rusku novinsku agenciju TASS, istakao da su za bilo kakve pregovore neophodni prekid agresije, bezbednosne garancije i poštovanje njegovih prava, uz spremnost da nastavi samoodbranu dok pretnje ne budu uklonjene.

On je dodao da Teheran podržava sve konstruktivne inicijative za stabilnost regiona, ali da svaki predlog za postizanje mira i trajnog prekida vatre mora da uvaži realno stanje na terenu i ispuni ključne političke i pravne uslove.

Među tim uslovima navode se potpuno okončanje, kako tvrde, agresije i terorističkih akata, obezbeđivanje pouzdanih garancija da se sukobi neće ponoviti, puna nadoknada materijalne i nematerijalne štete, kao i poštovanje iranske jurisdikcije u Ormuskom moreuzu radi očuvanja međunarodne pomorske bezbednosti.

Iranski ambasador u Moskvi naglasio je i da će Teheran nastaviti da koristi svoje pravo na samoodbranu dok, kako navodi, izvor pretnji ne bude u potpunosti uklonjen, kao i da u okviru diplomatskih aktivnosti redovno razmenjuje stavove sa partnerima, uključujući Rusiju.

Komentarišući izjavu generalnog direktora Međunarodne agencije za atomsku energiju Rafaela Grosija o mogućim pregovorima SAD i Irana u Islamabadu, iranski ambasador kritikovao je administraciju predsednika SAD Donalda Trampa, ocenjujući da je "izdaja diplomatije" njena karakteristika, uz poziv Grosiju da se izjasni o napadima na iranske nuklearne objekte.

Sjedinjene Američke Države ponudile su danas nagradu od 3 miliona dolara za informacije o napadima na njihove objekte u Iraku.

"Pomozite nam da zaustavimo terorističke napade na ambasadu SAD u Bagdadu i drugim mestima. Ako imate informacije o terorističkim milicijama povezanim sa Iranom ili ostalim odgovornim za ove napade, javite nam danas", navedeno je u objavi zvaničnog naloga programa "Nagrade za pravdu" Stejt departmenta SAD na društvenoj mreži Iks.

U objavi je zatražena pomoć u dobijanju informacija o nedavnim napadima na ambasadu SAD u Bagdadu, Bagdadski centar za diplomatsku podršku i Generalni konzulat SAD u Erbilu, u poluautonomnom kurdskom regionu Iraka.

Iranski Crveni polumesec (IRCS) saopštio je danas da je u američko-izraelskim vazdušnim napadima oštećeno ili uništeno više od 115.000 civilnih objekata širom zemlje.

IRCS navodi da je od kada su SAD i Izrael prošlog meseca pokrenuli rat protiv Irana 91.498 kuća i 22.580 komercijalnih objekata, pretrpelo tešku štetu ili je potpuno uništeno, prenosi iranska televizija PressTV.

"Najmanje 736 škola i obrazovnih centara direktno je pogođeno i/ili potpuno uništeno ili teško oštećeno u talasima američko-izraelskih napada. Takođe je pogođeno više od 300 zdravstvenih i medicinskih ustanova, što je očigledno kršenje međunarodnih zakona", navodi se u saopštenju IRCS.

Dodaje se da je na toj listi i najmanje 18 centara Crvenog polumeseca u kojima su do sada poginula najmanje tri humanitarna radnika, a 15 ih je ranjeno.

Prema podacima iranskih zdravstvenih institucija u ratu koji je ušao u drugi mesec u Iranu je do sada poginulo više od 2.000 ljudi, uključujući žene i decu.

Izraelsko ratno vazduhoplovstvo pogodilo je tokom noćašnjih vazdušnih napada na Teheran oko 15 iranskih pogona za proizvodnju oružja, saopštila je danas izraelska vojska (IDF).

U saopštenju se navodi da je među pogođenim pogonima i centralni kompleks iranskog ministarstva odbrane za proizvodnju i razvoj naprednih protivvazdušnih raketa, prenosi Tajms of Izrael.

Iraelska vojska navodi da su tokom noćašnjih vazdušnih napada takođe uništeni sistemi protivvazdušne odbrane, lansirne pozicije i mesta za proizvodnju i skladištenje balističkih i protivvazdušnih raketa.

IDF je saopštio da je u protekla dva dana izveo više pd 400 napada u Iranu, koristeći preko 650 komada municije.

Cena dizela u Francuskoj dostigla je istorijski rekordan nivo od 1985. godine, premašivši u proseku 2,18 evra po litru pod uticajem geopolitičkih tenzija na Bliskom istoku koje remete globalno snabdevanje naftom, javlja BFM TV.

Prosečna nedeljna cena litra dizela dostigla je prošle nedelje apsolutni rekord, nadmašivši najviše nivoe zabeležene nakon ruske invazije na Ukrajinu, pokazuju podaci koje je objavila vlada.

Prosečna cena litra dizela iznosila je 2,1888 evra, prema podacima zaključenim u petak, a koje je u ponedeljak objavio vladin sajt za praćenje cena naftnih derivata.

Prethodni rekord datira od 11. marta 2022. godine, kada je cena bila 2,1407 evra po litru, a zatim od 17. juna 2022. sa 2,1345 evra. Vladini podaci o cenama goriva beleže se od 1985. godine.

Stotine francuskih benzinskih pumpi su ostale bez zaliha goriva, jer su vozači požurili da napune rezervoare, nakon što su uvedena ograničenja cena goriva zbog poremećaja u globalnom snabdevanju izazvanih ratom na Bliskom istoku, saopštilo je francusko Ministarstvo energetike.

Od 900 pumpi koje su ostale bez barem jedne vrste goriva, 700 njih pripada kompaniji Total Energies SA, preneo je Blumberg.

Predsednik je izjavio da je jedan od njegovih primarnih ciljeva u ratu bio da spreči Iran da se domogne nuklearnog oružja, a u sredu je za Reuters rekao da je taj cilj ostvaren, mada nije jasno na koji način.

Veruje se da su iranske zalihe obogaćenog uranijuma, koji bi se potencijalno mogao koristiti za izradu nuklearnog oružja, zatrpane pod ruševinama planinskog postrojenja koje je pogođeno tokom napada prošlog juna - i to stanje se nije promenilo otkako je ove godine počeo rat sa Iranom. Tramp je ranije izjavio da će SAD preduzeti korake da preuzmu uranijum ukoliko se postigne dogovor sa Iranom.

Međutim, on je u sredu rekao da je taj uranijum "toliko duboko pod zemljom, da me to ne brine".

"Uvek ćemo to pratiti putem satelita", rekao je on.

Tramp je takođe dodao da je Iran sada "nesposoban" da razvije nuklearno oružje.

Finski predsednik Aleksandar Stab poručio je danas američkom predsedniku Donaldu Trampu da je u toku oblikovanje "evropskijeg NATO-a" i da "Evropa preuzima odgovornost", saopšteno je iz Stabovog kabineta.

Tramp je danas izjavio da namerava da tokom obraćanja naciji potvrdi da razmatra povlačenje SAD iz severnoatlantskog vojnog saveza, prenosi Rojters.

Ranije danas Tramp je nazvao NATO "papirnim tigrom", dodajući da je opcija izlaska SAD iz alijanse "sada više od pukog razmatranja".

Britanski Telegraf navodi da je to je do sada najsnažniji signal da Bela kuća Evropu više ne vidi kao pouzdanog odbrambenog partnera nakon što su saveznici odbili Trampov zahtev da pošalju ratne brodove da bi ponovo otvorili Ormuski moreuz.

Potpredsednik SAD Dej Di Vens je razgovarao u utorak sa međunarodnim posrednicima o sukobu u Iranu, potvrdio je danas neimenovani izvor upoznat sa situacijom.

Predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp je naložio Vensu da prenese da je on otvoren za mogućnost prekida vatre ukoliko se ispune određeni zahtevi SAD, uključujući ponovno otvaranje Ormuskog moreuza, izjavio je neimenovani izvor za Rojters.

Američki portal Axios preneo je ranije danas da "nedosledne poruke američkog predsednika o Iranu izazivaju neizvesnost među saveznicima, ali i unutar njegove administracije", dok se istovremeno razmatraju brojne opcije - od eskalacije do mogućeg povlačenja u narednim nedeljama.

Prema navodima američkih medija, Trampovi neformalni komentari i objave na društvenoj mreži Truth Social imaju potencijalno dalekosežne posledice po ratna dešavanja i finansijska tržišta, ali bez jasne i dugoročne strategije.

Izraelska vojska (IDF) saopštila je danas da je likvidirala visoko rangiranog zapovednika libanske militantne grupe Hezbolah Hadža Jusefa Ismaila Hašema.

U saopštenju IDF se navodi da je ubistvo Hešema "najveći udarac za Hezbolah od izbijanja novog sukoba sa Izraelom početkom prošlog meseca, prenosi Rojters.

Portparol Hezbolaha je potvrdio ubistvo Hašema koga je nazvao "svetionikom islamskog otpora".

Portparol Ministarstva spoljnih poslova Irana Esmail Bagei odbacio je danas tvrdnje predsednika Sjedinjenih Američkih Država Donalda Trampa da je Teheran zatražio prekid vatre, ocenivši ih kao neutemeljene i netačne.

"Tvrdnja Trampa da je Iran tražio prekid vatre je lažna i bez osnova", izjavio je Bagei, prenosi iranska televizija Press TV.

On je naveo da su Sjedinjene Američke Države i Izrael 28. februara pokrenuli novu fazu vazdušnih napada na Iran, na šta je, kako tvrdi, Teheran odgovorio "brzo i odlučno".

Prema njegovim rečima, iranske oružane snage izvele su 89 talasa uzvratnih napada, gađajući ciljeve na teritorijama pod izraelskom kontrolom i američke položaje u regionu raketama i bespilotnim letelicama.

Bagei je istakao da ti napadi pokazuju odlučnost Irana da brani svoj suverenitet.

On je takođe naglasio da je do eskalacije došlo u trenutku kada su Iran i Sjedinjene Američke Države vodili diplomatske razgovore o iranskom nuklearnom programu, za koji Teheran tvrdi da je mirnodopski.

Ruska Federacija je spremna da posreduje u rešavanju konflikta na Bliskom istoku "ako to svi žele", izjavio je danas ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov.

On je komentarisao izjavu iranskog ambasadora u Moskvi Kazema Džalalija, koji je naveo da bi Teheran u slučaju izbora posrednika za pregovore o iranskom konfliktu pozdravio ulogu Rusije.

Džalali je ranije istakao za TASS da iranska vlast ceni prijateljski odnos ruske vlade i očekuje da bi Moskva, kao posrednik, nastojala da uzme u obzir interese Islamske Republike Iran.

Ipak, prema njegovim rečima, odluka o posredovanju još nije doneta zbog, kako navodi, nedostatka volje agresora.

Džalali je u intervjuu za rusku novinsku agenciju TASS, istakao da su za bilo kakve pregovore neophodni prekid agresije, bezbednosne garancije i poštovanje njegovih prava, uz spremnost da nastavi samoodbranu dok pretnje ne budu uklonjene.

On je dodao da Teheran podržava sve konstruktivne inicijative za stabilnost regiona, ali da svaki predlog za postizanje mira i trajnog prekida vatre mora da uvaži realno stanje na terenu i ispuni ključne političke i pravne uslove.

Među tim uslovima navode se potpuno okončanje, kako tvrde, agresije i terorističkih akata, obezbeđivanje pouzdanih garancija da se sukobi neće ponoviti, puna nadoknada materijalne i nematerijalne štete, kao i poštovanje iranske jurisdikcije u Ormuskom moreuzu radi očuvanja međunarodne pomorske bezbednosti.

Američki zvaničnici dali su posrednicima "jasna uveravanja" da iranski ministar spoljnih poslova Abas Arakči i predsednik parlamenta Mohamed Bager Kalibaf neće biti mete tokom diplomatskih napora da se zaustavi rat sa Iranom, navode dvojica regionalnih zvaničnika i osoba upućena u ovo pitanje.

Izvor blizak pregovorima naveo je da je Pakistan zatražio od Vašingtona da interveniše kako bi Izrael uklonio ovu dvojicu zvaničnika sa svoje liste za odstrel.

Kancelarija izraelskog premijera i vojska nisu odgovorili na zahteve za komentar.

Iranska Revolucionarna garda (IRGC) saopštila je da je danas sprovela novi talas opsežnih raketnih i bespilotnih napada na ciljeve Sjedinjenih Američkih Država i Izraela širom Bliskog istoka i okupiranih teritorija.

U saopštenju se navodi da su oružane snage Irana izvele 89. fazu operacije "Istinsko obećanje 4", tokom koje je lansirano više od 100 teških raketa, napadačkih dronova i 200 projektila na ciljeve u regionu Zapadne Azije, prenosi Tasnim.

Kako se tvrdi, napadi su bili usmereni na lokacije u Eilatu, Tel Avivu i Bnej Braku, gde su, prema navodima iranske strane, gađani vojni ciljevi i okupljanja izraelskih snaga, uz značajne gubitke.

U saopštenju se dodaje da su pogođeni i položaji američkih snaga u Bahreinu, kao i baza Al-Udeiri, gde je, prema tim navodima, uništen jedan helikopter, dok su drugi oštećeni.

Iranska Revolucionarna garda ocenila je da je formiranje jedinstvenog fronta islamskih zemalja protiv, kako navodi, "neprijatelja islamskog sveta", kao i unutrašnje jedinstvo Irana, jedan od ključnih rezultata aktuelnog sukoba.

Nedosledne poruke predsednika Sjedinjenih Američkih Država Donalda Trampa o Iranu izazivaju neizvesnost među saveznicima, ali i unutar njegove administracije, dok se istovremeno razmatraju opcije od eskalacije do mogućeg povlačenja u narednim nedeljama, saznaje danas Axios od izvora.

Prema navodima američkih medija, Trampovi neformalni komentari i objave na društvenoj mreži Truth Social imaju potencijalno dalekosežne posledice po ratna dešavanja i finansijska tržišta, ali bez jasne i dugoročne strategije.

Njegovi saradnici i saveznici ocenjuju da predsednik često improvizuje, umesto da sledi unapred definisan plan, nastojeći da zadrži otvorene opcije i reaguje u skladu sa okolnostima.

"Niko na kraju ne zna šta on zaista misli", rekao je jedan visoki savetnik, dodajući da su u različitim trenucima postojala uverenja da je Tramp sklon i značajnoj eskalaciji i brzom okončanju sukoba.

Bivši američki zvaničnik naveo je da je plan postojao samo za početnu fazu, nakon čega se, kako tvrdi, odluke donose u hodu.

Pojedini zvaničnici, međutim, ističu da je takav pristup deo strategije, dok iz administracije poručuju i da je reč o namernoj taktici, uz ocenu da Tramp često kontradiktorno nastupa kako bi zadržao stratešku prednost.

Istovremeno, Axios navodi i da je sve izvesnije da Tramp razmatra mogućnost skorog proglašenja pobede i povlačenja, potencijalno u naredne dve do tri nedelje.

Ipak, u privatnim razgovorima Tramp se, kako se navodi, sve više konsultuje sa zagovornicima oštrijeg pristupa, dok su pojedini saveznici SAD na Bliskom istoku zabrinuti zbog mogućeg brzog okončanja operacija bez trajnog rešenja.

Prema tim izvorima, razmatraju se različite izlazne strategije, uključujući i scenario bez postignutog sporazuma sa Iranom, uz istovremeno jačanje američkog vojnog prisustva u regionu.

Pojedini zvaničnici smatraju da bi, u slučaju izostanka dogovora do postavljenog roka, SAD mogle da izvedu snažan završni udar na iransku infrastrukturu i nuklearne objekte, nakon čega bi usledilo povlačenje.

Kao jedna od opcija pominje se i strategija povremenih udara nakon završetka intenzivnih borbi, kako bi se ograničili vojni kapaciteti Irana.

Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski izjavio je da ta zemlja širi saradnju sa državama Bliskog istoka i Persijskog zaliva, posebno u oblastima vojne ekspertize i zajedničke bezbednosti i da njeni presretači već daju konkretne rezultate.

Zelenski je na Telegram kanalu naveo da situacija u tom regionu ima globalni značaj i utiče na svetska tržišta, troškove života i tehnološke izazove, prenosi Ukrinform.

"Nastavljamo saradnju sa državama Bliskog istoka i Zaliva. Rat čini oružje opasnijim, a naš cilj je veća zajednička bezbednost", poručio je on.

Prema njegovim rečima, Ukrajina već ostvaruje konkretnu saradnju sa Saudijskom Arabijom, Ujedinjenim Arapskim Emiratima i Katarom, dok se rad nastavlja sa Jordanom, kao i kroz komunikaciju sa Bahreinom, Kuvajtom i Irakom.

Zelenski je istakao da ukrajinska vojna ekspertiza već daje konkretne rezultate.

"Naši presretači već daju rezultate. Već imamo nekoliko dugoročnih sporazuma o saradnji i međusobnom jačanju, a pripremamo i nove odluke", rekao je predsednik Ukrajine.

Američki predsednik Donald Tramp izjavio je će se američke snage povući iz Irana "veoma brzo", ali da se mogu vratiti za pojedinačne operacije.

Tramp u intervjuu za Rojters nije precizirao kada će se tačno okončati američko učešće u ratu protiv Irana.

"Oni nemaju nuklearno naoružanje, jer trenutno nisu sposobni da ga razviju, tako da ću se povući, povesti svakoga sa sobom, a ako bude trebalo da se vratimo, vratićemo se za pojedinačne napade", rekao je Tramp.

Prema njegovim rečima, Iran "ni ne želi da poseduje nuklearno naoružanje".

Najavio je da će tokom predstojećeg obraćanja naciji izraziti svoju "zgađenost" zemljama članicama NATO-a, odnosno njihovim odbijanjem da se pridruže ratu SAD i Izraela protiv Irana.

Tramp je dodao da "apsolutno" razmišlja da SAD napuste Alijansu.

Portparolka Bele kuće Kerolajn Livit najavila je da će se Tramp obratiti naciji povodom rata protiv Irana, i da će tada pružiti "važna obaveštenja".

Rat između Sjedinjenih Američkih Država i Izraela sa Iranom mogao bi da izazove novi šok cena hrane i gurne desetine miliona ljudi u akutnu glad ukoliko se produži, upozoravaju zvaničnici širom sveta, prenosi NBC njuz.

Rast troškova energije, transporta i đubriva, podstaknut kontrolom Teherana nad ključnim trgovačkim pravcem kroz Ormuski moreuz, već se oseća u SAD, ali se očekuje da će najteže posledice pogoditi siromašnije zemlje koje zavise od uvoza, navodi američka TV mreža.

U regionima poput Brazila, Južne Azije i Istočne Afrike, čak i manji rast troškova proizvodnje i transporta hrane može dodatno da produbi glad i optereti već krhke prehrambene sisteme, gde milioni ljudi već teško dolaze do osnovnih namirnica.

U američko-izraelskim vazdušnim napadima na Teheran pogođen je hram Ruske pravoslavne crkve (RPC), ali nije bilo žrtava, saopšteno je iz ambasade Rusije u Iranu.

"Dva napada su izvedena u blizini pravoslavne crkve Svetog Nikole u Teheranu. Glavna zgrada, prihvatilište i nekoliko tehničkih objekata su oštećeni. Nije bilo žrtava", navodi se na zvaničnom nalogu ambasade na mreži Iks.

Ambasada je takođe objavila fotografije na kojima se vide oštećen krov crkve, krhotine na zemlji i razbijeni prozori.

Islamska revolucionarna garda (IRGC) potvrdila je pogibiju brigadnog generala, koji je bio pod američkim sankcijama od 2025. godine zbog međunarodne mreže za isporuku nafte Kini i korišćenja prihoda za finansiranje regionalnih saveznika Teherana, u američko-izraelskom vazdušnom napadu.

Komandant Revolucionarne garde, Ahmad Vahidi, uputio je poruku saučešća za Džamšida Ešaghija, načelnika za budžet i finansijske poslove u generalštabu iranskih oružanih snaga.

Generalštab je moćno vojno telo koje koordinira između regularne vojske i ideološke sile Islamske Republike Revolucionarne garde, preneo je portal NDTV.

Vahidi, čiji je prethodnik ubijen na početku sukoba, rekao je da je Ešaghi poginuo zajedno sa nekoliko članova svoje porodice u američko-izraelskom napadu, bez navođenja datuma ili dodatnih detalja.

Američki predsednik Donald Tramp, nastavio je sa davanjem kontroverznih izjava o ratu u Iranuna svojoj drušvenoj mreži Truth Social.

Tramp je ponovio da "pregovara o miru sa novim režimom u Iranu2, iako je to iz Teherana demantovano u nekoliko navrata.

"Iranski predsednik novog režima, mnogo je manje radikalizovan i daleko je inteligentniji od svojih prethodnika, upravo je zatražio od Sjedinjenih Američkih Država prekid vatre! Razmotrićemo kada Ormuski moreuz bude otvoren, slobodan i čist. Do tada, Iran bacamo u zaborav ili, kako kažu, nazad u kameno doba!!!".

Libanski militantni pokret Hezbolah saopštio je danas da je izveo seriju napada dronovima i raketama na izraelske vojne položaje na severu, dok je libanska vojska optužila Izrael da nastavlja udare bez razlikovanja vojnih i civilnih ciljeva.

Hezbolah je naveo da je grupom "samoubilačkih dronova" gađao bazu Amiad, severno od Galilejskog jezera, dok su sirene za vazdušnu opasnost aktivirane u više oblasti na severu Izraela, prenela je iranska televizija Press TV.

Pokret je saopštio i da je raketama gađao okupljanja izraelskih vojnika i vojnih vozila u području Misgav Am, dok su dodatne sirene zabeležene i u mestu Jiron u zapadnoj Galileji.

Američki predsednik Donald Tramp ostvario je san o "promeni režima", ali to se nije desilo u Iranu, već u morima u regionu Bliskog istoka, saopštio je danas predsednik Bezbednosne komisije iranskog parlamenta Ebrahim Azizi.

"Ormuski moreuz će svakako biti otvoren, ali ne za vas. Biće otvoren za one koji prate nova pravila Irana. Doba 47-godišnjeg gostoprimstva je završeno", napisao je Azizi na svom nalogu na mreži Iks.

Tramp je prošle sedmice izjavio da je u Iranu došlo do promene režima, tvrdeći da je Iran u poslednjih 47 godina bio "nasilnik" Bliskog istoka.

Američki predsednik Donald Tramp ponovo je otvorio pitanje izlaska SAD-a iz NATO-a, ovaj put u daleko ozbiljnijem tonu nego ranije, usred rata s Iranom i rastućih napetosti na Bliskom istoku.

U intervjuu za Telegraph poručio je da ozbiljno razmatra takav potez, nazivajući NATO "papirnatim tigrom" i tvrdeći da savez više ne funkcioniše kako bi trebalo.

"NATO je danas neprepoznatljiv. Nikad me nije uverio. Oduvek sam znao da su papirnati tigar, a to zna i Putin", rekao je Tramp.

Ministarstvo spoljnih poslova Irana poslalo je notu bugarskoj ambasadi u Teheranu, u kojoj poziva na uzdržavanje od bilo kakvih aktivnosti u pružanju podrške Sjedinjenim Američkim Državama, uključujući i američke avione stacionirane na aerodromu "Vasil Levski", javljaju bugarski mediji.

Prema upozorenju, Iran zadržava pravo da preduzme sve neophodne mere za zaštitu svog suvereniteta, prenose "Novinite".

Bahrein je predložio revidirani nacrt rezolucije Ujedinjenih nacija o bezbednosti o zaštiti komercijalne plovidbe u i oko Ormuskog moreuza, zadržavajući formulaciju kojom se odobrava upotreba "svih neophodnih sredstava", ali bez eksplicitnog pozivanja na obavezujuću primenu prema Poglavlju VII Povelje UN.

Plovidba kroz taj ključni pomorski prolaz, kojim prolazi oko petine svetske zalihe nafte i koji je od centralnog značaja za ekonomije zemalja Persijskog zaliva, gotovo je stala nakon što je Iran napao brodove tokom sukoba sa SAD i Izraelom, preneo je Rojters.

Prvobitni nacrt, koji su podržale arapske države Persijskog zaliva i Vašington, pozivao se na Poglavlje VII UN, koje Savetu bezbednosti omogućava da odobri mere u rasponu od sankcija do upotrebe vojne sile.

Diplomate su, međutim, navele da bi takva rezolucija teško bila usvojena, jer se očekuje da bi iranski partneri Rusija i Kina mogli da ulože veto.

Predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp izjavio je da ozbiljno razmatra povlačenje Sjedinjenih Američkih Država iz NATO-a, nakon što se Alijansa nije pridružila njegovom ratu protiv Irana.

Tramp je u intervjuu za "Telegraf" nazvao NATO "papirnim tigrom", dodajući da je izlazak SAD iz te odbrambene alijanse sada više od pukog razmatranja.

Kako navodi list, to je do sada najsnažniji signal da Bela kuća Evropu više ne vidi kao pouzdanog odbrambenog partnera, nakon što su saveznici odbili Trampov zahtev da pošalju ratne brodove da bi ponovo otvorili Ormuski moreuz.

Upitan da li bi preispitao članstvo SAD u savezu nakon sukoba, Tramp je odgovorio da je to već prevazišlo fazu razmatranja.

"NATO me nikada nije ubedio. Oduvek sam znao da su papirni tigar, a i (ruski predsednik Vladimir) Putin to zna", rekao je on.

Švajcarska je odbila zahteve Sjedinjenih Američkih Država za korišćenje njenog vazdušnog prostora u vojnim operacijama protiv Irana, naglašavajući primenu zakona o neutralnosti.

Švajcarski Federalni zavod za civilno vazduhoplovstvo (FOCA) od početka sukoba je odobrio samo trećinu od 12 zahteva stranih država za prelete ka Bliskom istoku, a četiri od 11 zahteva SAD su odobrena, dok je jedan zahtev povučen, preneo je Svis info.

Najveći broj zahteva zabeležen je 13. marta, dok je jedan zahtev iz Ujedinjenih Arapskih Emirata takođe odbijen.

FOCA ističe da se vazdušni prostor odobrava samo za letove koji "očigledno nisu povezani sa sukobom", uključujući humanitarne i medicinske svrhe, dok letovi koji pružaju vojnu podršku bilo kojoj strani u sukobu zahtevaju posebnu licencu.

Savezni savet zadržava pravo odlučivanja u slučajevima od značajnog političkog značaja, čime se štiti neutralnost Švajcarske u sukobu SAD, Izraela i Irana.

Direktor ruske obaveštajne službe (SVR) Sergej Nariškin potvrdio je da Rusija koordinira sa američkom Centralnom obaveštajnom agencijom (CIA) u vezi sa situacijom u Iranu.

"Da, održavamo kontakte", kazao je Nariškin novinarima, prenela je agencija RIA Novosti.

Sukobi između SAD i Izraela sa Iranom traju nešto više od mesec dana, uz razmenu udara između strana.

Tel Aviv navodi da želi da spreči Teheran u sticanju nuklearnog oružja, dok Vašington preti uništenjem vojnih kapaciteta Irana i poziva građane na svrgavanje režima, a Iran ističe spremnost na odbranu i odbacuje nastavak pregovora.

Iračke vlasti privele su osobu povezanu sa iranskom milicijom Kataib Hezbolah u vezi sa otmicom američke novinarke Šeli Kitelson, saopštio je pomoćnik državnog sekretara Sjedinjenih Američkih Država Dilan Džonson.

Kitelson, koja izveštava o Bliskom istoku i Avganistanu za medijsku kuću Al-Monitor, bila je predmet pretnji milicije Kataib Hezbolah, koju podržava Iran i koja je više puta ciljala Amerikance, preneo je CNN.

Američki zvaničnici prethodno su je upozoravali na rizik otmice ili napada.

Iračko Ministarstvo unutrašnjih poslova potvrdilo je da je Kitelson oteta u centru Bagdada u utorak uveče, a iračke snage bezbednosti zaplenile su jedno od vozila korišćenih u otmici i uhapsile jednog od osumnjičenih.

Jemenska pobunjenička grupa Huta Ansar Alah saopštila je danas da je ispalila balističke rakete na „osetljive mete“ na jugu Izraela u operaciji „izvedenoj zajedno“ sa Iranom i libanskim Hezbolahom.

U saopštenju koje je objavila televizija Al-Masira, povezana sa Hutima, jemenska grupa je navela da će izraelska „agresija, zločini i napadi na Liban, Iran, Irak i Palestinu samo gurnuti tu zemlju ka daljoj vojnoj eskalaciji“.

Saopštenje je usledilo nekoliko sati nakon što je izraelska vojska saopštila da je presrela raketu, prenosi Al Džazira.

Prema izraelskoj vojsci, nema izveštaja o povređenima, a sirene su se oglasile u Beršebi i širom južnog dela zemlje.

Deset osoba, uključujući decu, evakuisano je u bolnice nakon jutrošnjeg iranskog raketnog napada na Izrael.

Medicinski centar Šeba saopštio je da se timovi bore za život devojčice koja je u kritičnom stanju, dok je njen otac u umereno teškom stanju, preneo je Tajms of Izrael.

Sedam drugih osoba primljeno je u bolnicu, dok je šestoro dece na medicinskoj evaluaciji.

Portparol medicinskog centra Rabin naveo je da su žena i njen sin takođe prebačeni u bolnicu - majka je u umereno teškom stanju, a dečak je u teškom stanju i prebačen je u dečji medicinski centar Šnajder.

Japanska premijerka Sanae Takaiči i francuski predsednik Emanuel Makron saglasili su se da će održavati blisku komunikaciju radi brze deeskalacije sukoba na Bliskom istoku, saopštili su danas izvori iz japanske vlade.

Dvoje lidera su razgovarali u Tokiju o unapređenju saradnje u oblastima odbrane, kritičnih minerala, nuklearne energije i veštačke inteligencije, preneo je Kjodo. Nakon razgovora je planirana zajednička konferencija za medije i izdavanje zajedničkog saopštenja, a reč je o prvom zvaničnom samitu koji se prenosi uživo od kada je Takaiči stupila na dužnost u oktobru.

Na Bliskom istoku, sukob SAD i Izraela sa Iranom eskalirao je od kraja februara, a Teheran je blokirao Ormuski moreuz izazivajući poremećaje u globalnom transportu energije i rast cena nafte, dok su Japan i Francuska u martu najoštrije osudili zatvaranje moreuza i izrazili spremnost da doprinesu bezbednom prolazu u skladu sa pritiscima SAD na saveznike.

Tokio i Pariz su prethodnih godina pojačali bezbednosnu saradnju, uključujući sporazume o deljenju hrane, goriva i municije između snaga, kao i transferu odbrambene tehnologije. Francuska ima strateške interese u Indo-Pacifiku, dok Japan prati rast vojne aktivnosti Kine u Istočnom kineskom moru i regionu.

Izraelski premijer Benjamin Netanjahu izjavio je sinoć da je Izrael pogodio Iran i njegovu terorističku osovinu sa "10 pošasti", i da je "propala" iranska investicija od "milijardu dolara" u balističke rakete, obogaćivanje urana i podršku naoružanim grupama u regionu.

Netanjahu je u video-izjavi rekao da je Izrael naneo udarce militantnim grupama koje Iran podržava u tom regionu - Hamasu u Gazi, Hezbolahu u Libanu, Hutima u Jemenu i drugima na Zapadnoj obali, kao i svrgnutom režimu Bašara al Asada u Siriji, prenosi Tajms of Izrael.

On je među pet "pošasti" koje su nanete Iranu ubrojao i iranski nuklearni program, balističke rakete, infrastrukturu režima, snage unutrašnje bezbednosti i njegove visoke rukovodioce.

Netanjahu je kazao da rat sa Iranom nije završen, kao i da je došlo do "strateškog zaokreta" protiv Irana jer je, prema njegovim rečima, Iran ''želeo da zadavi Izrael'', ali ''sada ga Izrael davi''. Izraelski premijer je ocenio da je iranski režim slabiji nego ikad, a da je Izrael jači nego ikad.

ođa Islamske revolucije Sejed Modžtaba Hamnei uputio je pismo generalnom sekretaru Hezbolaha Naimu Kasemu, obećavajući kontinuiranu podršku Islamske Republike Irana libanskom pokretu otpora u borbi protiv Sjedinjenih Američkih Država i Izraelu.

Prema saopštenju Hezbolaha, politika Irana zasniva se na "kontinuiranoj podršci otporu protiv cionističkog i američkog protivnika", preneo je iranski Press TV.

Ajatolah Hamnei je istakao da je solidarnost zasnovana na putu prethodnih lidera, uključujući Sejeda Ali Hamneija i generalnog sekretara Hezbolaha, Sajeda Hasana Nasralaha.

U pismu je naglašeno da istorija islamskog otpora uključuje "hrabrost i žrtvovanje vođa koji su dali živote u odbrani Ume (nacije)", a kao primeri posvećenosti navedeni su "mučenici" poput generala Kasema Sulejmanija i drugih članova Korpusa islamske revolucionarne garde i iranske vojske. Hamnei je, takođe, ukazao na istaknute ličnosti poput Nasralaha i Sejed Hašema Safijedina kao primere doslednosti u "čvrstom putu otpora".

Ujedinjeni Arapski Emirati pripremaju se da pomognu Sjedinjenim Američkim Državama i drugim saveznicima u otvaranju Ormuskog moreuza silom, rekli su arapski zvaničnici ekskluzivno za ugledni The Wall Street Journal. UAE bi tako postali prva zemlja Persijskog zaliva koja je ušla u rat kao zaraćena strana nakon iranskih napada.

UAE, kako tvrde, lobira za rezoluciju Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija koja bi odobrila takvu akciju, rekli su zvaničnici za WSJ. Diplomate u Emiratima pozvale su SAD i vojne sile u Evropi i Aziji da formiraju koaliciju kako bi silom otvorile moreuz.

Zvaničnik UAE izjavio je i da je stav Teherana očigledno takav da tamošnje elite smatraju da se bore za svoj opstanak i da su spremne da za sobom povuku i čitavu globalnu ekonomiju.

Predsednik Evropskog saveta Antonio Košta izjavio je sinoć da je tokom telefonskog razgovora pozvao iranskog predsednika Masuda Pezeškijana na "deeskalaciju i uzdržanost", kao i da Iran "zaustavi neprihvatljive napade na zemlje u regionu".

"Trenutna situacija na Bliskom istoku je izuzetno opasna. Danas, u mom telefonskom razgovoru sa predsednikom Irana Masudom Pezeškijanom pozvao sam na deeskalaciju i uzdržanost, zaštitu civila i civilne infrastrukture i potrebu da sve strane u potpunosti poštuju međunarodno pravo", rekao je Košta u objavi na platformi Iks.

Košta je istakao da mu je "duboko žao" zbog gubitka nevinih života, uključujući i one u školi u iranskom gradu Minabu, u kojoj je prvog dana američko-izraelskih napada poginuo veliki broj učenica.

"Da bi se situacija smirila, pozvao sam Iran da zaustavi neprihvatljive napade na zemlje u regionu i da se pozitivno angažuje na diplomatskom planu, posebno sa Ujedinjenim nacijama, kako bi se osigurala sloboda plovidbe u Ormuskom moreuzu. Mora postojati prostor za diplomatiju", kazao je Košta.

Izraelski ministar odbrane rekao je da će unutar južnog Libana biti uspostavljena tampon zona i da će Izrael zadržati bezbednosnu kontrolu nad delom teritorije, čak i nakon završetka trenutnog rata protiv oružane grupe Hezbolah.

Izrael Kac je rekao da će područje koje će biti okupirano ići do reke Litani - oko 30 km od granice sa Izraelom. Plan je izazvao kritike UN, evropskih zemalja i Kanade - koje su ga nazvale "kršenjem teritorijalnog suvereniteta".

Kac je rekao da će više od 600.000 raseljenih libanskih stanovnika biti "potpuno zabranjeno" da se vrate u to područje dok se ne garantuje bezbednost stanovnika severnog Izraela. Dodao je da će sve kuće u libanskim selima blizu izraelske granice biti srušene, "prema modelu Rafaha i Beit Hanuna u Gazi".

Izraelska vojska je u sredu ujutru radila na presretanju rakete lansirane iz Jemena ka svojoj teritoriji, saopštile su Izraelske odbrambene snage (IDF).

U ovoj fazi nema izveštaja o povređenima, rekao je Magen David Adom iz izraelske službe za vanredne situacije.

Jemen je dom pobunjenika Huta koje podržava Iran, a koji su se u subotu uključili u sukob na Bliskom istoku ispaljivanjem raketa na Izrael. Iako Huti još uvek nisu preuzeli odgovornost za lansiranje u sredu, ranije su se zavetovali da će nastaviti vojne operacije u narednim danima.

Azijske akcije su skočile nakon rasta američkih tržišta do njihovog najboljeg trgovačkog dana u skoro godinu dana nakon komentara Trampove administracije o potencijalnom skorom okončanju rata.

Japanski indeks Nikkei 225 porastao je za 4% u 10:57 po lokalnom vremenu, dok je južnokorejski Kospi porastao za 6,4%. Hongkonški indeks Hang Seng porastao je za 1,9%.

Centralna komanda SAD objavila je video onoga što izgleda kao njihove vojne operacije usmerene na Iran, prikazujući municiju koja eksplodira na zrnastoj, crno-beloj pozadini.

"Američke snage bacaju preciznu municiju na podzemne vojne ciljeve duboko u Iranu kako bi dodatno oslabile sposobnost iranskog režima da projektuje moć na značajne načine van svojih granica", navodi se u natpisu videa objavljenog u utorak u Iranu.

Epl, Majkrosoft, Gugl, Meta, IBM, HP, Intel i Tesla su među 17 američkih kompanija koje je Teheran pretio da će napasti ako bude ubijeno još iranskih lidera, prema poluzvaničnom mediju Fars.

Skladišta goriva na Međunarodnom aerodromu u Kuvajtu bila su meta napada iranskog drona, što je izazvalo "masivan požar", saopštila je u sredu Javna agencija za civilno vazduhoplovstvo zemlje, prema državnoj novinskoj agenciji KUNA.

Napad je prouzrokovao "značajnu štetu" na rezervoarima goriva, ali nije bilo povređenih, izvestila je KUNA.

U međuvremenu, Ministarstvo unutrašnjih poslova Bahreina saopštilo je da radi na gašenju požara u objektu kompanije nakon napada.

Danas se čeka obraćanje predsednika SAD Donalda Trampa u vezi sa Iranom.

To je prvo obraćanje nakon što je predočio da SAD mogu da "završe rat sa Iranom" u roku od dve do tri nedelje. Iran je naznačio da je spreman da se bori mnogo duže.