Poslednja Trampova bitka? Predsednik SAD pred najtežom odlukom karijere

Bilo bi lako ismevati predsednika SAD Donalda Trampa što je "opet trepnuo". Uostalom, prvi čovek jedne od najmoćnijih zemalja sveta odlučio je da ne odluči da li će se pridružiti izraelskom napadu na Iran naredne dve nedelje.

Ali, to nije nužno znak slabosti kada vrhovni komandant odluči da uzme vreme kako bi razmislio o pitanjima života i smrti.

Preporučujemo

"Svi bismo želeli diplomatsko rešenje. A diplomatija sa čvrstim rokom može biti veoma efikasna", rekao je Bret MekGurk, bivši visoki zvaničnik Bele kuće i Stejt departmenta za CNN.

Kako kaže, ako je ovo čvrst rok, i za dve nedelje se dobije ili diplomatsko rešenje… "ili je predsednik spreman da upotrebi silu… to može biti veoma delotvorna kombinacija."

Ali Trampov rekord nepredvidivosti baca senku sumnje na to da li će iskoristiti prostor koji je sam sebi stvorio.

U oba predsednička mandata, Tramp je često sebi postavljao dvonedeljne rokove za akciju po teškim pitanjima - uključujući infrastrukturu, trgovinske sporazume i sankcije Rusiji - da bi potom ne bi uradio ništa. To je u skladu sa njegovom životnom strategijom da neprestano odlaže suočavanja - bilo da je reč o ličnim finansijskim krizama, pravnim pretnjama ili teškim odlukama koje pristižu na sto predsednika, piše CNN.

Do četvrtka su svi znaci iz Bele kuće ukazivali na to da se Tramp približava odluci da naredi američke vazdušne udare na iransko nuklearno postrojenje u Fordou - uprkos riziku da bi to moglo uvući SAD u još jedan rat na Bliskom istoku. Ali nakon razmatranja opcija udara, privremeno je odustao.

Kritičarima Trampa nije trebalo dugo da preplave društvene mreže komentarima o novom slučaju TACO ("Trump always chickens out" - Tramp uvek poklekne). Ali Tramp, za promenu, deluje u stvarnom svetu, a ne na internetu. Niko ne zna šta bi se desilo ako SAD bombarduju Iran. Životi američkog vojnog osoblja bili bi ugroženi. Geopolitičke posledice mogle bi izazvati regionalni rat, građanski rat u Iranu ili talas osvete iz Teherana.

Tramp nije jedini predsednik koji se kolebao oko pokretanja nove vojne akcije na Bliskom istoku dok senka rata u Iraku i dalje progoni američku politiku.

Uporediće se i sa odlukom bivšeg predsednika Baraka Obame da 2013. ne bombarduje Siriju kako bi kaznio upotrebu hemijskog oružja, što mnogi analitičari sada vide kao grešku. Obama se povukao jer nije mogao da bude siguran šta će se dogoditi dan nakon vojne intervencije.

Ponekad, odluka predsednika da ne vodi rat - dok mnogi zahtevaju akciju - može biti jednako hrabra kao i naređenje za napad.

Kako Tramp može da iskoristi naredne dve nedelje

Tramp se suočava s najozbiljnijom bezbednosnom dilemom u oba predsednička mandata. Obećao je da Iran nikada neće imati nuklearnu bombu. Tako da, dvonedeljna pauza ili ne, možda neće imati drugog izbora nego da upotrebi silu.

Ova odluka nije nalik nijednoj koju je ranije doneo. Pokretanje trgovinskog rata i njegovo brzo gašenje je jedno. Ali ako pošalje američke bombardere B-2 s bombama za proboj bunkera na misiju uništenja Fordoa - nema povratka.

Njegova pauza mu daje vreme. Pitanje je da li će ga iskoristiti.

Predsednik je povratio sposobnost da kontroliše tempo američkog odgovora. Do sada je izgledalo kao da ga izraelski tempo gura u rat.

Strateška realnost je da je Izrael započeo sukob koji ne može sam da završi. Samo SAD imaju kapacitet da unište Fordo duboko pod zemljom.

Predsednik je obrazložio svoju pauzu potrebom da diplomatiji da još jednu šansu.

"Zbog činjenice da postoji značajna šansa za pregovore koji bi mogli ili ne moraju da se održe s Iranom u bliskoj budućnosti, doneću odluku da li da intervenišem u naredne dve nedelje", rekao je u izjavi koju je novinarima pročitala portparolka Bele kuće Kerolin Levit.

Trampovo umeće u pregovorima s Iranom nije bilo impresivno, pa su izgledi za proboj mali.

Ali potencijalni novi razgovori njegovog izaslanika Stiva Vitkofa s iranskim zvaničnicima mogli bi testirati da li je šest dana izraelskih udara promenilo računicu u Teheranu. Da li bi vođstvo, na primer, sada razmotrilo ranije neprihvatljivu odluku o odricanju od svog nuklearnog programa u zamenu za šansu za opstanak režima?

Šta istorija može da nauči Trampa?

Tramp verovatno mora da promeni svoj nepopustljiv pristup pregovorima. Mogao bi slediti primer čuvenog prethodnika.

U govoru na Američkom univerzitetu pet meseci pre ubistva, predsednik Kenedi govorio je o lekcijama iz kubanske raketne krize 1962: "Iznad svega, dok branimo sopstvene vitalne interese, nuklearne sile moraju izbegavati sukobe koji protivniku ostavljaju izbor između ponižavajućeg povlačenja i nuklearnog rata".

Situacija s Iranom nije ista, jer Teheran još uvek verovatno nema nuklearno oružje. Ali princip je isti - da bi diplomatija uspela, Tramp mora ponuditi Iranu izlaz koji štedi obraz. Umesto toga, do sada je zahtevao "bezuslovnu kapitulaciju" na društvenim mrežama. Za režim koji se temelji na protivljenju američkom imperijalizmu, to je nemoguće.

Karim Sadžadpur iz Karnegi centra naveo je tri faktora koja vode do iranskih ustupaka: ekonomski pritisak, vojna pretnja i diplomatska izolacija. Ali potreban je i četvrti - diplomatski izlaz koji štedi obraz.

Šta će Izrael sada?

Trampova pauza ostavlja i Izraelu pitanja. Vlada Benjamina Netanjahua jasno stavlja do znanja da želi američku vojnu intervenciju. Jedna mogućnost je da Izrael u naredne dve nedelje razmotri da sam pokuša da neutrališe Fordo. Jedna opcija je napad komandosa. To bi bio ogroman rizik s neizvesnim ishodom.

"Pitanje je, ako SAD pruži šansu diplomatiji, da li će Izrael čekati? Nije isključeno da odluče da moraju sami da deluju", kaže analitičar Set Džouns.

To može biti još jedan razlog Trampove pauze - možda se nada da će se događaji u naredne dve nedelje rešiti sami.

Takođe, pauza mu daje vreme da ubedi domaću javnost u opravdanost napada - i da rasporedi snage za eventualne iranske odmazde.

Perspektiva udara izazvala je nemir u Trampovoj bazi, pošto je obećao da neće ulaziti u nove ratove. Njegov bivši strateg Stiv Benon i konzervativac Taker Karlson već su kritikovali zagovornike rata.

Ali bunt MAGA pokreta može biti precenjen. Benon je nagovestio da bi na kraju ipak podržao Trampa. Tramp ima snažnu vezu sa svojim glasačima i možda ima prostora da ih povede u novom pravcu.

„Verujte predsedniku Trampu. On ima izvanredne instinkte i sačuvao je Ameriku i svet u svom prvom mandatu“, rekla je Karolin Levitt u poruci njegovim pristalicama.

To, međutim, neće ubediti milione Amerikanaca koji mu se protive. Posle pet meseci mandata koji je produbio nacionalne podele, biće mu znatno teže da dobije podršku cele nacije.

(Telegraf.rs)