Svi detalji američkog napada na nuklearna postrojenja: Koristili su i podmornice, javili se Irancima s porukom

Američki ratni avioni i podmornice napali su tri ključna nuklearna postrojenja u Iranu u ranim jutarnjim satima nedelje, čime je američka vojska direktno uvučena u rat protiv Irana, a pojavili su se i strahovi da bi ovi napadi mogli izazvati opasnu eskalaciju širom Bliskog istoka, piše New York Times. Portal Telegraf.rs ima ceo tim koji prati dešavanja u Iranu i Izraelu, a sve možete pratiti na rubrici Svet ili klikom na ovaj link - gde je blog iz minuta u minut.

Predsednik Donald Tramp izjavio je da je cilj napada bio „uništavanje iranskih kapaciteta za obogaćivanje nuklearnog materijala i zaustavljanje nuklearne pretnje koju predstavlja država broj jedan u sponzorisanju terorizma.“ Tvrdi da je misija bila uspešna, navodeći u obraćanju iz Bele kuće da su nuklearni objekti „potpuno i u potpunosti uništeni.“

Preporučujemo

Napadi su pogodili dva glavna iranska centra za obogaćivanje uranijuma: jako utvrđeni planinski kompleks u Fordovu i veći objekat u Natanzu, koji je Izrael već napao nekoliko dana ranije manjim naoružanjem.

Fordov je smešten u planinskom predelu južno od Teherana i veruje se da je dublje ispod zemlje nego Lamanš tunel koji povezuje Veliku Britaniju i Francusku. Dubina Fordova otežava pristup izraelskom oružju, a smatra se da samo SAD poseduje bombu „razarač bunkera“ koja je dovoljno moćna da uništi taj objekat, navodi BBC.

Ta bomba naziva se GBU-57 Massive Ordnance Penetrator (MOP). Teška je oko 13 tona i prema stručnjacima može da probije oko 18 metara betona ili 61 metar zemlje pre nego što eksplodira.

Mesto gde je nujklearno postrojenje; Foto: Profimedia/AFP/Handout

Veruje se da su tuneli u Fordovu 80 do 90 metara ispod površine, pa uspešnost MOP bombe nije zagarantovana, ali je to jedina bomba koja bi mogla da se približi cilju. Prema izveštajima američkih medija, ove bombe su korišćene u napadu.

SAD su putem diplomatskih kanala poručile Iranu da su vazdušni napadi jedina planirana akcija i da „promena režima nije cilj“, prema navodima američkih zvaničnika za CBS News.

Treći objekat koji je bombardovan nalazi se blizu drevnog grada Isfahana, a veruje se da Iran u njemu čuva uranijum gotovo dovoljne čistoće za pravljenje bombe. Iranski zvaničnici su potvrdili napade, ali nisu odmah izneli razmere štete.

Foto: Stephen A. Wood / AFP / Profimedia

Novinar Fox Newsa, Šon Haniti, izjavio je da su postrojenja u Natanzu i Isfahanu pogođena sa 30 Tomahavk projektila, lansiranih sa američkih podmornica udaljenih oko 650 kilometara.

Reakcije na napad

„Iran, nasilnik Bliskog istoka, sada mora pristati na mir. Ako to ne uradi, sledeći napadi biće daleko snažniji i mnogo lakši“, rekao je Tramp, a zatim se oglasio i na svom Truth Social profilu:

Iranski ministar spoljnih poslova, Abas Aragči, koji je bio u Evropi na diplomatskim razgovorima, odgovorio je u ranim jutarnjim satima na mreži X da njegova zemlja „zadržava sve opcije za odbranu svog suvereniteta, interesa i naroda.“ U isto vreme, sirene za vazdušnu opasnost oglasile su se u Izraelu, upozoravajući na dolazak iranskih balističkih raketa.

Generalni sekretar UN, Antonio Gutereš, nazvao je američke napade „opasnom eskalacijom u regionu koji je već na ivici sukoba – i direktnom pretnjom međunarodnom miru i bezbednosti.“

Dok su se ljudi širom Bliskog istoka budili uz vesti o napadima, Trampova odluka izazvala je burne reakcije u američkom Kongresu.

Foto: Wisam Hashlamoun / AFP / Profimedia

Istaknuti republikanci su ga podržali, nazivajući napade potrebnim korakom za obuzdavanje iranskih nuklearnih ambicija. Međutim, stariji demokratski i neki republikanski poslanici osudili su potez kao neustavan, upozoravajući da bi mogao uvući SAD u opšti rat.

Iran je upozorio da bi ulazak SAD u rat mogao izazvati ozbiljnu odmazdu, uključujući napade na američke snage u regionu ili ubrzavanje sopstvenog nuklearnog programa – pod uslovom da je program preživeo američko bombardovanje.

(Telegraf.rs / Slobodna Dalmacija)