SAD bacile 6 "bunker-buster" bombi i 30 "tomahavka" na iranska nuklearna postrojenja: Tramp - Uništili smo ih!

Iran ima pravo da odgovori svom svojom snagom na vojnu agresiju Sjedinjenih Država, navodi Ministarstvo spoljnih poslova ove države.

Dodaje se da svet ne sme zaboraviti da su SAD izvele vojne udare tokom diplomatskog procesa – pozivajući se na tekuće pregovore o iranskom nuklearnom programu.

Rano jutros u Izraelu su se oglasile sirene za vazdušnu opasnost.

Kako na nalogu X pišu Izraelske odbrambene snage, sirene se čuju širom zemlje, jer Iran ponovo ispaljuje rakete.

Iran je saopštio da "nema znakova kontaminacije" na svojim nuklearnim postrojenjima u Isfahanu, Fordou i Natanzu nakon što su američki vazdušni napadi pogodili te objekte.

Centar za nacionalnu nuklearnu bezbednost Irana, na koji se pozivaju iranski državni mediji, izjavio je da njihovi detektori zračenja nisu zabeležili nikakvo ispuštanje radioaktivnog materijala.

"Ne postoji opasnost za stanovnike koji žive u blizini pomenutih lokacija", navodi se u saopštenju.

Zvaničnik Huta izjavio je da je odgovor te grupe na američke napade na Iran "samo pitanje vremena", prenosi Al Jazeera Mubasher TV.

Ova izjava dolazi ubrzo nakon što je ta grupa, koja je iranski "proxy" sa sedištem u Jemenu, objavila saopštenje u kojem osuđuje "očiglednu američku agresiju".

"Američka agresija na Iran predstavlja opasnu eskalaciju", navodi se u saopštenju jemenske grupe.

Huti imaju podršku Irana i saveznici su sa drugim islamističkim grupama u regionu, poput Hamasa i Hezbolaha.

U prošlosti su takođe optuživali Saudijsku Arabiju da "sarađuje" sa Sjedinjenim Državama.

Bomba "razarač bunkera" od 15 tona bila je verovatno potrebna za uništenje poslednjeg netaknutog nuklearnog objekta u Iranu, a samo su SAD posedovale takvu bombu.

Ovako snažno oružje - najveća nenuklearna bomba u arsenalu SAD - bilo je potrebno jer je cilj, postrojenje za obogaćivanje nuklearnog goriva Fordo, izgrađen oko 90 metara unutar planine blizu grada Koma, dva sata južno od Teherana.

Teška eksplozivna bomba poznata je kao GBU-57A/B Massive Ordnance Penetrator, a dizajnirao ju je Boeing za Vazduhoplovne snage Sjedinjenih Država. Njena ogromna težina znači da može biti isporučena samo sa stealth bombarderom B-2 Spirit — avionom koji izraelske vazduhoplovne snage ne poseduju.

"Sjedinjene Države kontrolišu bombarder i bombu", rekao je nedavno za The Post Džon Spenser, predsednik studija urbanih ratova na Institutu za moderni rat na Vojnoj akademiji Vest Point.

Razvoj rakete koštao je američku vojsku preko 500 miliona dolara, a izgrađena je prema specifikacijama koje bi omogućile prodor dovoljno duboko u postrojenje Fordo da uništi nuklearne centrifuge u kompleksu, prema izveštaju Wall Street Journala iz 2013. godine, koji je tada naveo da je 20 bombi proizvedeno za američku vojsku.

"Po težini i kinetičkoj sili, GBU-57A/B Massive Ordnance Penetrator je dizajniran da prodre na određenu dubinu u zemlju pre nego što eksplodira", rekao je Spenser. "Zato se ovi razarači bunkera zovu Penetratori. Oni prodiru u zemlju pre nego što eksplodiraju. Eksplozija je strateški odložena.

"Iako su SAD prodale manje snažne bombe razarače bunkera Izraelu, odbile su da podele Massive Ordnance Penetrator sa bilo kojim od svojih saveznika.

Iran je rano jutros odgovorio na napad SAD.

Kako je izvestila Izraelska vojska, sirene širom zemlje su se oglasile, zbog raketa koje je Iran lansirao ka Izraelu.

Predsednik Donald Tramp se obratio naciji u subotu uveče nakon što je najavio napade na tri iranska nuklearna postrojenja putem platforme Truth Social.

Govoreći iz Bele kuće u prisustvu potpredsednika J. D. Vensa, državnog sekretara Marka Rubija i sekretara odbrane Pita Hegseta, predsednik je rekao:

"Večeras mogu svetu da saopštim da su napadi bili spektakularan vojni uspeh. Iranska postrojenja za obogaćivanje nuklearnog materijala su potpuno i totalno uništena. Iran, nasilnik Bliskog istoka, sada mora da sklopi mir. Ako to ne učini, budući napadi biće mnogo jači i mnogo lakši."

Takođe se obratio izraelskom rukovodstvu rekavši:

"Želim da zahvalim i čestitam premijeru Bibi Netanjahuu. Radili smo kao tim. Kao što verovatno nijedan tim do sada nije radio, i daleko smo dogurali u uklanjanju ove strašne pretnje Izraelu."

"Ovo ne može da se nastavi", dodao je Tramp.

"Biće ili mir ili tragedija za Iran, mnogo veća nego što smo videli u proteklih osam dana. Zapamtite, ima još mnogo ciljeva. Večerašnji je bio daleko najteži i možda najsmrtonosniji. Ali ako mir ne dođe brzo, pogađaćemo te ostale ciljeve sa preciznošću, brzinom i veštinom."

Ovaj govor je prvi zvanični Trampov nastup pred američkim narodom od kako je naredio napade, i dolazi u trenutku kada raste broj pitanja o daljim koracima kako za SAD, tako i za širi Bliski istok.

Očekuje se da će sekretar odbrane Pit Hegset održati konferenciju za štampu sutra u 8:00 ujutru po istočnoameričkom vremenu.

"Bog blagoslovio Bliski istok. Bog blagoslovio Izrael i Bog blagoslovio Ameriku," zaključio je Tramp.

Republikanski i demokratski članovi Kongresa SAD brzo su reagovali na američke vazdušne napade na iranska nuklearna postrojenja u ranim jutarnjim časovima u nedelju.

Evo izjava ključnih zakonodavaca:

Rodžer Viker, predsednik Odbora za oružane snage Senata i republikanac iz Misisipija, pozdravio je operaciju, ali je upozorio da SAD sada čekaju „"eoma ozbiljni izbori".

Džim Riš, predsednik Odbora za spoljne odnose Senata i republikanac iz Ajdaha, rekao je: "Ovaj rat je izraelski rat, a ne naš, ali Izrael je jedan od naših najjačih saveznika i razoružava Iran za dobro sveta." Dodao je: "Ovo nije početak večnog rata. Američke trupe neće biti na terenu u Iranu."

Tomas Mesi, konzervativni republikanac iz Kentakija, na društvenim mrežama je izjavio: "Ovo nije ustavno"“ misleći na ovlašćenje Kongresa da proglasi rat stranim zemljama.

Majk Džonson, predsednik Predstavničkog doma i republikanac iz Luizijane, rekao je: "Predsednik je iranskom lideru dao svaku priliku za dogovor, ali Iran je odbio da se obaveže na sporazum o nuklearnom razoružanju."

"Odlučna akcija predsednika sprečava najvećeg državnog sponzora terorizma na svetu, koji uzvikuje ‘Smrt Americi’, da dođe do najsmrtonosnijeg oružja na planeti."

Džon Tun, lider većine u Senatu i republikanac iz Južne Dakote, rekao je: "Stojim uz predsednika Trampa."

Rašida Tleib, demokratska predstavnica iz Mičigena i ćerka palestinskih imigranata, izjavila je: "Predsednik Tramp šalje američke trupe da bombarduju Iran bez saglasnosti Kongresa, što je grubo kršenje našeg Ustava. Američki narod ne želi još jedan večiti rat. Videli smo gde nas vode decenije beskonačnih ratova na Bliskom istoku — sve na osnovu laži o ‘oružju za masovno uništenje.’"

Tim Kejn, demokratski senator iz Virdžinije, rekao je da je američka javnost "pretežno protiv ratovanja SAD protiv Irana" i kritikovao je Trampa zbog ove odluke.

Maks Rouz, bivši demokratski član Kongresa, a sada stariji savetnik progresivne veteranské grupe "VoteVets", rekao je: "Trampova odluka da pokrene direktne udare protiv Irana bez odobrenja Kongresa je nezakonita." Dodao je: "Ovaj sukob je njegov i republikanaca koji su se odrekli svih svojih odgovornosti."

Sjedinjene Države povlače dodatno osoblje iz svoje diplomatske misije u Iraku, rekli su CNN-u dva izvora upoznata sa situacijom.

Bar jedan let je obavljen u poslednjim satima. Međutim, nekoliko sati nakon što je predsednik Donald Tramp najavio američke napade na Iran, letovi su zaustavljeni jer je Jordan zatvorio svoj vazdušni prostor, rekao je izvor upoznat sa trenutnim dešavanjima. Cilj je da se ostavi minimalni diplomatski kadar, dodao je izvor.

Dana 11. juna, Stejt department je naredio odlazak osoblja koje nije neophodno iz ambasade u Bagdadu i konzulata u Erbilu, usled eskalacije sukoba.

U bezbednosnom upozorenju ranije u subotu, ambasada je saopštila: "I ambasada i konzulat su privremeno obustavili rutinske usluge za izdavanje viza, ali ostaju otvoreni za konzularne usluge za američke državljane."

Iranski vrhovni vođa ajatolah Ali Hamenei "mora doneti odluku" i verovatno će odgovoriti, rekao je analitičar CNN-a Aron Dejvid Miler.

Miler je naveo da je "gotovo nezamislivo" "da ovaj 86-godišnji lider, čiji je osnovni cilj da sačuva revoluciju i prenese je nekom od svojih naslednika, jednostavno neće reagovati na ono što se dogodilo u proteklih (10 dana)."

"Možda će morati da precizno odredi svoj odgovor, ali sumnjam da smo ovim završili."

Miler je dodao: "Realnost je da ovo nije nešto što se dešava jednom i gotovo. Iranci su uložili 5 biliona dolara u ovaj nuklearni program. Upravo su doživeli devet dana potpune sramote dok su Izraelci prodirali u ciljeve za koje sam siguran da čak ni naši obaveštajci nisu verovali da Izraelci mogu da izvedu."

Rekao je da je Iran "država na pragu nuklearnog oružja" i da ima "sve što je potrebno za sklapanje bombe".

"Da li su to zaista radili, iskreno, verovatno nije presudno", rekao je Miler.

"Imaju kratak domet projektila za američke ciljeve u Zalivu. Imaju asimetrični rat u inostranstvu, puštajući svoj teroristički aparat na izraelske, američke i verovatno jevrejske interese. I naravno, tu su i Amerikanci raspoređeni u Iraku i Siriji, koji su ranjivi."

Izrael je podigao nivo pripravnosti, dozvoljavajući samo neophodne aktivnosti do daljeg, saopštila je vojska u nedelju nakon američkih napada na Iran.

"Odlučeno je da se svi delovi zemlje pređu sa delimičnih i ograničenih aktivnosti na neophodne aktivnosti", uključujući "zabranu obrazovnih aktivnosti, okupljanja i radnih mesta, osim za ključne sektore", navodi se u saopštenju izraelske vojske.

U SAD, policija Njujorka saopštila je da šalje dodatne snage na verske, kulturne i diplomatske lokacije širom grada "iz predostrožnosti".

Izraelski premijer Benjamin Netanjahu održao je kratak govor u kojem hvali Trampove napade na Iran.

Objavljeno na njegovom nalogu na društvenim mrežama, Netanjahu je rekao da će ova akcija "promeniti istoriju".

"Čestitam, predsedniče Tramp. Vaša hrabra odluka da ciljate iranska nuklearna postrojenja sa ogromnom i pravednom moći Sjedinjenih Država promeniće istoriju."

"U operaciji 'Uspon lava', Izrael je učinio zaista neverovatne stvari. Ali u večerašnjoj akciji protiv iranskih nuklearnih postrojenja, Amerika je bila zaista nenadmašna. Uradila je ono što nijedna druga zemlja na Zemlji ne bi mogla."

"Istorija će zabeležiti da je predsednik Tramp delovao kako bi uskratio najopasnijem režimu na svetu najopasnije oružje. Njegovo vođstvo danas je stvorilo prekretnicu u istoriji koja može pomoći da se Bliski istok i šire vode ka budućnosti prosperiteta i mira."

"Predsednik Tramp i ja često kažemo: 'Mir kroz snagu.' Prvo dolazi snaga, pa mir. A večeras su predsednik Tramp i Sjedinjene Države delovali sa velikom snagom."

"Predsedniče Tramp, hvala vam. Ljudi Izraela vam zahvaljuju. Snage civilizacije vam zahvaljuju. Bog blagoslovio Ameriku. Bog blagoslovio Izrael. I neka Bog blagoslovi naš neraskidiv savez, naš nepokolebljivi veru. Hvala što ste gledali."

Povodom američkih udara, lider manjine u Predstavničkom domu, Hakim Džefris, izjavio je da je Tramp "zavarao zemlju u vezi sa svojim namerama" i nije tražio odobrenje Kongresa.

"Donald Tramp je obećao da će doneti mir na Bliski istok. Nije ispunio to obećanje", rekao je Džefris u saopštenju.

"Rizik od rata sada je dramatično porastao, i molim se za bezbednost naših vojnika u regionu koji su dovedeni u opasnost."

Poslanik Džim Hajms, vodeći član Odbora za obaveštajne poslove Predstavničkog doma, obavešten je o napadima tek nakon što su se dogodili, rekao je izvor upoznat sa situacijom za ABC News.

Izvor je dodao da nije održan formalni brifing tzv. "Grupe osmorice" (Gang of Eight).

Senator Bernie Sanders je bio u Talsi, Oklahomi, na mitingu svoje turneje "Borba protiv oligarhije" u subotu uveče kada su stigle vesti o napadima.

Pročitao je Trampovu objavu publici, što je izazvalo trenutne zvižduke i skandiranje "ne više ratova".

"Slažem se", odgovorio je Sanders.

"Ovo je krajnje neustavno. Svi znate da je jedini organ koji može odvesti ovu zemlju u rat Kongres SAD. Predsednik nema to pravo."

Šon Haniti je u subotu uveče rekao da mu je predsednik Donald Tramp otkrio detalje o američkim napadima na Iran. Prema voditelju emisije "Hannity", SAD su u napadima na nuklearno postrojenje Fordo koristile šest "bunker-buster" bombi, od kojih svaka teži 15 tona. Bombe su ispuštene sa američkih stelt bombardera B-2.

Pored toga, u napadima na postrojenja u Natanzu i Isfahanu korišćeno je 30 tomahavk raketa koje su lansirane sa američkih podmornica.

Iran je upozoravao Trampovu administraciju da ne preduzima napade, tvrdeći da bi to moglo uvući SAD u sukob, rekao je stariji međunarodni dopisnik CNN-a Frederik Plaitgen.

"Juče sam razgovarao sa zamenikom potpredsednika, i rekao je da su sve opcije, što se Irana tiče, na stolu, da postoji mnogo opcija", rekao je Plaitgen, koji se trenutno nalazi u Iranu.

"Jedna od stvari na koju su Iranci davali naznake su milicije koje su lojalne Iranu, koje su bliske Iranu u regionu Bliskog istoka", dodao je Plaitgen.

"Znamo da su Iranci u poslednjih nekoliko godina govorili: pogledajte, postoji mnogo američkih vojnih baza na širem Bliskom istoku, a tu su i milicije koje su bliske i lojalne Iranu — skoro u blizini svake od tih baza. To bi mogao biti veliki problem za SAD."

Sada će Iran "morati da precizno odredi kakav će im odgovor biti", dodao je. "Mislim da još pokušavaju da shvate šta se tačno dešava. Još je vrlo rano ovde, tek je 4:30 ujutru. Tako da očekujemo da ćemo čuti više od njih."

Regionalni zvaničnici u Iranu potvrdili su da su nuklearna postrojenja u Isfahanu, Natanzu i Fordou pogođena, prenose iranski državni mediji.

"Pre nekoliko sati, nakon aktivacije protivvazdušnih sistema u Komu i identifikacije neprijateljskih meta, deo područja nuklearnog postrojenja Fordo napale su neprijateljske vazdušne snage", izjavio je portparol centra za upravljanje krizama u regiji Kom, navode državne agencije Fars i IRNA.

Postrojenje Fordo je duboko ukopano u planinama severnog Irana i u njemu se nalaze napredne centrifuge koje služe za obogaćivanje uranijuma do visokog stepena čistoće. Smatralo se da samo američke "bunker-buster" bombe mogu oštetiti ovo postrojenje zbog njegove velike dubine.

Zamenik guvernera za bezbednost u Isfahanu potvrdio je da su i postrojenja u Isfahanu i Natanzu u centralnom Iranu takođe napadnuta.

"Bili smo svedoci upada u blizini nuklearnih postrojenja u Isfahanu i Natanzu", rekao je on, dodajući da su protivvazdušne odbrane aktivirane da "suprostave neprijateljskim ciljevima", ali da se "čulo nekoliko eksplozija", navode novinske agencije.

Prema izveštajima iranskih medija, postrojenja su prethodno evakuisana.

Dva zvaničnika upoznata sa situacijom rekla su za CNN da su SAD obavestile Izrael o svojim udarima na Iran pre nego što su ih pokrenule.

Takođe, predsednik Donald Tramp i izraelski premijer Benjamin Netanjahu razgovarali su u subotu uveče nakon američkih napada na iranska nuklearna postrojenja, rekli su zvaničnici Bele kuće.

Behnam Ben Taleblu, viši direktor Iranskog programa u Fondaciji za odbranu demokratije, govorio je za BBC News.

On je rekao da postoje dokazi da su američki napadi, ukoliko su bili uspešni, "osakatili" iranski "poznati" nuklearni program.

Taleblu upozorava da bi iranski vrhovni vođa ajatolah Ali Hamenei mogao uzvratiti ako napad SAD doživi kao "udar na vrh režima".

"Ponos, oholost i težnja režima za statusom" mogli bi podstaći eskalaciju, naveo je.

Ipak, Taleblu je takođe istakao da Hamenei može videti i "izlaznu rampu" u Trampovim porukama od momenta kada su napadi objavljeni.

Pozivajući se na neimenovane izvore, CBS News izveštava da su SAD nakon večerašnjih napada poslale Iranu poruku u kojoj ističu da su udari bili ograničeni na nuklearni program Islamske Republike i da Vašington ne teži promeni režima, u pokušaju da se smanji tenzija.

Direktor iranske državne medijske kuće IRIB, kako prenosi poluoficijelna iranska agencija Mehr News, izjavio je da je Iran „neko vreme ranije“ evakuisao tri nuklearna postrojenja na koja SAD tvrde da su izvele napade.

Iranski mediji su izvestili o Trampovoj objavi da su SAD u nedelju ujutro po lokalnom vremenu izvršile napade na iranske nuklearne lokacije.

Donald Tramp je večeras razgovarao sa Benjaminom Netanjahuom nakon što su SAD napale tri nuklearna postrojenja u Iranu, rekao je visoki zvaničnik Bele kuće za NBC News.

Njih dvojica su razgovarali gotovo svakog dana protekle nedelje u vezi sukoba između Izraela i Irana.

Upravo je stigla potvrda iz Irana da su američki napadi oštetili jedno od nuklearnih postrojenja u zemlji.

Morteza Hejdari, portparol za upravljanje krizama u iranskoj provinciji Kom, izjavio je da je deo nuklearnog postrojenja Fordo pogođen "neprijateljskim vazdušnim udarima", prenosi novinska agencija Tasnim.

Zvaničnici Bele kuće smatraju da su američki napadi na iranska nuklearna postrojenja bili "vrlo efikasni", izjavio je za CNN analitičar za globalna pitanja Bret MakGark.

"Smatraju da je napad bio vrlo efikasan", rekao je MakGark, koji je služio na visokim bezbednosnim pozicijama pod predsednicima Džordžom Bušom Mlađim, Barakom Obamom, Donaldom Trampom i Džoom Bajdenom.

Dodao je da je razgovarao sa jednim visokim zvaničnikom administracije o napadima.

MakGark je rekao da je taj zvaničnik "jasno naglasio, što mislim da je važno, da razgovaraju sa liderima u regionu, kao i sa Iranom, i poručuju da je to – to. Da se ovo odnosi isključivo na nuklearni program. Da nije reč o proširenoj vojnoj kampanji. I da i dalje žele povratak na put diplomatskog dogovora."

Predsednik SAD Donald Tramp nada se da će napadi koje je naredio na tri iranske nuklearne lokacije podstaći Teheran da se vrati za pregovarački sto i trenutno ne planira dodatne američke vojne akcije unutar Irana, dok vrši pritisak na iranske lidere da "pristanu da okončaju ovaj rat", navode izvori upoznati sa situacijom, javlja CNN.

Tramp je prethodnih dana sve više bio uveren da su američke snage neophodne kako bi se uništila snažno utvrđena iranska nuklearna postrojenja, te je doneo odluku kada je postalo jasno da je diplomatija u ćorsokaku.

Iako Tramp i dalje gaji nadu da će diplomatija sada moći da napreduje, američke snage u regionu su u stanju pune pripravnosti za mogući iranski odgovor.

Neimenovani izraelski zvaničnik izjavio je za javni servis Kan: "Bili smo u potpunoj koordinaciji sa Sjedinjenim Državama u vezi večerašnjeg napada na iranska nuklearna postrojenja."

Predsednik Predstavničkog doma SAD, Majk Džonson, izjavio je da napadi Vašingtona na iranska nuklearna postrojenja "predstavljaju jasan podsetnik i protivnicima i saveznicima da predsednik Tramp misli ozbiljno ono što kaže".

"Predsednik je iranskom vođstvu pružio svaku priliku da postigne dogovor, ali Iran je odbio da se obaveže na sporazum o nuklearnom razoružanju", napisao je Džonson na mreži X (bivši Tviter).

B-2 stelt bombarderi su jedine letelice sposobne da nose i isporuče bombu GBU-57A/B Massive Ordnance Penetrator (MOP), poznatu pod nadimkom "Majka svih bombi".

GBU-57A/B je precizno navođena bomba teška 13.600 kilograma, namenjena za razbijanje bunkera i uništavanje snažno utvrđenih i duboko ukopanih ciljeva.

Veruje se da su upravo ove bombe neophodne za potpuno uništavanje iranskih nuklearnih objekata koji se nalaze duboko pod zemljom, posebno postrojenja u Fordou.

Tri visoka iranska zvaničnika su anonimno izjavila za New York Times da veruju da su napadi izvedeni oko 2:30 ujutru po lokalnom vremenu u Iranu.

Prema pisanju Times-a, tokom napada na Fordo upotrebljeno je otprilike 30 tona eksploziva.

Stanovnici Koma, grada koji se nalazi oko 140 kilometara južno od Teherana, čuli su više eksplozija izvan grada, prema navodima iranske državne novinske agencije FARS.

Nuklearno postrojenje Fordo nalazi se u blizini Koma, ukopano u planinskom masivu.

Eksplozije su usledile nakon što je, prema izveštaju FARS-a, aktiviran sistem protivvazdušne odbrane u Fordou.

Predsednik SAD Donald Tramp najavio je da će se obratiti naciji u subotu u 22:00 po istočnom vremenu (04:00 po srednjoevropskom) iz Bele kuće, nakon kako je rekao "veoma uspešne vojne operacije" usmerene na iranska nuklearna postrojenja.

"Obratiću se naciji večeras u 22:00 iz Bele kuće, povodom naše veoma uspešne vojne operacije u Iranu. Ovo je ISTORIJSKI TRENUTAK ZA SJEVERENE DRŽAVE AMERIKE, IZRAEL I SVET. IRAN MORA SADA PRISTATI DA ZAUSTAVI OVAJ RAT. HVALA VAM!", napisao je Tramp na Truth Social-u.

Predsednik SAD je ranije objavio da su Sjedinjene Države završile #veoma uspešan napad# na nuklearne lokacije u Iranu, uključujući Fordo, Natanz i Isfahan.

Tramp je takođe podelio objavu na društvenim mrežama u kojoj stoji: "FORDO VIŠE NE POSTOJI."

Jedan izraelski zvaničnik rekao je za sajt Axios da su Sjedinjene Države u noćnom napadu na iranske nuklearne lokacije koristile B-2 stelt bombardere – napredne letelice poznate po mogućnosti da isporuče ogromne "bunker buster" bombe, koje potencijalno mogu uništiti podzemno nuklearno postrojenje u Fordou.

Nekoliko sati ranije, otvoreni izvori za praćenje letova pokazivali su da se više bombardera B-2 kretalo iz SAD ka ostrvu Guam u Tihom okeanu.

Predsednik SAD Donald Tramp objavio je u subotu da je sproveden "veoma uspešan napad" na nuklearne lokacije u Iranu, uključujući Fordo, Natanz i Esfahan.

Predsednik je rekao da su svi avioni sada van iranskog vazdušnog prostora.

„Završili smo naš veoma uspešan napad na tri nuklearne lokacije u Iranu, uključujući Fordo, Natanz i Esfahan. Svi avioni su sada van iranskog vazdušnog prostora. Kompletan tovar BOMBI bačen je na glavnu lokaciju – Fordo. Svi avioni su bezbedno na putu kući. Čestitke našim velikim američkim ratnicima. Ne postoji druga vojska na svetu koja bi ovo mogla da uradi. SADA JE VREME ZA MIR! Hvala vam na pažnji povodom ovog pitanja“, napisao je Tramp na mreži Truth Social.

Predsednik Donald Tramp još uvek razmatra da li će uključiti američku vojsku u ofanzivne napade na iranska nuklearna postrojenja, dok se u subotu sastaje sa svojim timom za nacionalnu bezbednost u Beloj kući, rekla su za CNN dva zvaničnika iz Bele kuće.

Zvaničnici su naveli da predsednikova preferirana opcija jeste pronalaženje diplomatskog rešenja za sukob između Izraela i Irana, ali samo ako Iranci pokažu znatno veću spremnost za pregovore i budu voljni da učine značajne ustupke.

Bela kuća i dalje insistira da je njena crvena linija da Teheran pristane na Trampove zahteve o nultom stepenu obogaćivanja uranijuma — što Iran do sada odbija da prihvati.

Predsednik je sebi dao rok od najviše dve nedelje, počev od četvrtka, da donese odluku. Ako pregovori sa Iranom ostanu nedostižni, mogao bi da odluči da sprovede jedan od planova napada koje je razmatrao ranije ove nedelje.

Iranski mediji izveštavaju da su se u severozapadnom gradu Tabrizu čule eksplozije.

Državna agencija Nour News takođe navodi da su se eksplozije čule i na istoku Teherana.

Ranije smo izvestili o izraelskim napadima na južni grad Širaz, u kojem se nalaze vojne baze (vidi objavu u 21:51).

Agencija Mehr navodi da je protivvazdušna odbrana grada aktivirana i da je „u sukobu sa neprijateljskim metama i cionističkim avionima“.

Donald Tramp se priprema da donese najvažniju odluku svog predsedničkog mandata do sada, kaže američki dopisnik SkyNews Dejvid Blevins.

Predsednik SAD je stigao nazad u Belu kuću, gde će održati sastanak Saveta za nacionalnu bezbednost kako bi razmatrao sukob između Izraela i Irana.

"Veoma je neuobičajeno da Donald Tramp provodi subotu i nedelju u Beloj kući", kaže Blevins. "I podjednako je neuobičajeno da se tako često sastaje sa svojim timom za nacionalnu bezbednost."

Sjedinjene Države trenutno imaju grupu bombardera B-2 koji lete iz Amerike ka pacifičkom regionu, a koji bi, ukoliko Tramp to odobri, mogli dalje biti preusmereni ka Bliskom istoku.

U četvrtak je Tramp izjavio da će u roku od dve nedelje odlučiti da li će SAD direktno ući u sukob.

U istom danu, izraelski zvaničnici su u jednom telefonskom razgovoru navodno izrazili nezadovoljstvo zbog takvog vremenskog okvira.

"Sve ovo pokazuje s kakvim se izazovom predsednik trenutno suočava", dodaje Blevins.

"Sa sopstvenom bazom podeljenom, kao i verovatno i samom administracijom, ovo će biti najveća odluka njegovog predsedničkog mandata do sada."

Predsednik SAD Donald Tramp se vratio u Belu kuću sa svog imanja u Bedminsteru, u saveznoj državi Nju Džerzi, jer treba da održi sastanak sa svojim timom za nacionalnu bezbednost usled sukoba između Izraela i Irana.

Tramp nije davao izjave novinarima dok se vraćao u Vašington.

Takođe, planirano je da i sutra održi sastanak sa svojim timom za nacionalnu bezbednost.

Bivši zvaničnik Ministarstva odbrane SAD i profesor nacionalne bezbednosti na Pomorskim postdiplomskim studijama (NPS) Američke mornarice Džejms Rasel upozorio je da bi predsednik SAD Donald Tramp mogao da uvuče region i svet u dalje krvoproliće ako rizikuje da cilja iranski nuklearni objekat Fordo.

Rasel je naglasio da svrgavanje iranskog režima nije tako jednostavno kao što želi izraelski premijer Benjamin Netanjahu.

"Pre je to zabluda koja proizilazi iz preteranog samopouzdanja Izraela u sopstvene sposobnosti", naveo je Rasel, prenosi Egypt Independent.

Prema njegovim rečima, aktuelni sukob je deo dugogodišnjeg istorijskog neprijateljstva između Irana i Izraela koje traje najmanje 25 godina.

"Ono što sada vidimo nije spontana erupcija. Napad Hamasa 7. oktobra izneo je ovaj latentni sukob na površinu", naveo je Rasel i ocenio da je izraelski premijer imao za cilj da pokrene širi regionalni rat u koji bi bio uključen Iran, nadajući se da će SAD preuzeti najveći deo borbe.

"On je dugo pokušavao da navede američke predsednike - od Donalda Trampa do njegovih prethodnika, uključujući Bila Klintona - da pokrenu vojnu akciju protiv Irana, posebno usmerenu na njegova nuklearna postrojenja", naveo je bivši američki zvaničnik i dodao da veruje da ovaj rat "krije mnoga iznenađenja".

Napomenuo je da politički lideri često precenjuju svoje sposobnosti i postaju žrtve samoobmane, posebno tokom ratnog vremena.

"Američka invazija na Irak 2003. godine je jasan primer. Izraelci se sada suočavaju sa istom lekcijom – verovali su svojim izjavama za štampu o moći svoje vojske, ali sada shvataju da neprijatelj može da uzvrati udarac. Međutim, protivnik ima napredne odbrambene sisteme i može da se zaštiti", istakao je Rasel.

Kako je naveo, Netanjahu uči da "promena režima" u zemlji od 90 miliona stanovnika poput Irana nije jednostavan zadatak.

"Ideja da će nekoliko bombardovanja dovesti do kolapsa iranskog režima zbog unutrašnje slabosti je čista fantazija, rođena iz izraelskog preuveličanog samopouzdanja i sopstvene propagande", ocenio je on.

Rasel je naglasio da Izrael ne može sam da napadne utvrđeni objekat Fordo, niti može da demontira iransku nuklearnu infrastrukturu vazdušnim napadima.

"Jedan od osnovnih ciljeva izraelske strategije je da uvuče SAD u direktan sukob sa Teheranom. Lopta je sada na strani američkog predsednika. Nažalost, realnost je da ako Tramp cilja na Fordo, svet će uroniti u još besmislenije krvoproliće. To je tragedija za čovečanstvo. I kao i uvek, nevini civili će snositi najveći teret", istakao je Rasel.

Iran je otvoren za pakt sličan nuklearnom sporazumu iz 2015. godine kako bi se okončao trenutni sukob sa Izraelom, izjavio je iranski ministar spoljnih poslova Abas Arakči.

"Jasno je da su Izraelci protiv diplomatije i da ne žele da se trenutna kriza reši mirnim putem", rekao je Arakči, prenela je iranska državna novinska agencija IRNA.

Arakči je naglasio da diplomatija može biti efikasna kao što je bila efikasna u prošlosti.

"Ali da bismo se vratili na put diplomatije, agresija mora biti zaustavljena", naveo je Arakči, preneo je CNN.

Sporazum iz 2015. godine zahtevao je od Irana da ograniči svoj nuklearni program u zamenu za ublažavanje sankcija.a

Američki predsednik Donald Tramp povukao se iz tog sporazuma 2018. godine.

Hiljade ljudi okupile su se danas u iračkoj prestonici Bagdadu kako bi pokazali solidarnost sa Iranom i pozvali iračku vladu da spreči Izrael i njegove saveznike da koriste irački vazdušni prostor i tlo za napad na iračke susede.

"Podržavamo stav našeg velikog vođe. Potpuno odbacujemo aroganciju i agresiju. Pobedićemo, ako Bog da, ne samo u Iranu već i u Palestini, Gazi, Libanu i Siriji", rekao je jedan demonstrant za Al Džaziru.

Predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp večeras će u Beloj kući okupiti svoj tim za nacionalnu bezbednost, devetog dana rata između Izraela i Irana, prenosi Axios. Sastanak će se održati u kriznoj sobi (Situation Room), a u fokusu će biti potencijalni američki odgovor na sve dublju regionalnu eskalaciju.

Izraelsko ratno vazduhoplovstvo napalo je danas skladišta dronova i skladište oružja u Bandar Abasu na jugoistoku Irana, potvrdile su Izraelske odbrambene snage (IDF), prenosi Ynet.

Iran je prethodno saopštio da je napadnuta strateški važna luka Bandar Abas na jugoistoku zemlje.

Izvor je rekao saudijskom kanalu Al-Hadat da "Izrael pokušava da uništi iransku mornaricu kako bi je sprečio da zatvori Ormuski moreuz i da je preuzeo kontrolu nad vazdušnim prostorom iznad Bandar Abasa".

Istovremeno, iranski mediji su objavili da je napadnuta i vojna baza južno od Teherana, kao i grad Isfahan u centralnom delu zemlje, u blizini kojeg se nalazi nuklearno postrojenje.

Iranska agencija Mehr javlja da je aktivirana protivvazdušna odbrana u Isfahanu kako bi se suprotstavila izraelskim dronovima i projektilima.

Korpus garde islamske revolucije (IRCG) saopštio je danas da je u najnovijoj rundi uzvratnih napada protiv Izraela korišćena kombinacija samoubilačkih i borbenih dronova, kao i preciznih raketa.

IRGC je naveo da je pokrenuo 18. talas napada u okviru operacije "Pravo obećanje 3" protiv izraelskog režima.

"U napadu je korišćen roj borbenih i samoubilačkih dronova i raketa Šahed-136, koji rade na čvrsto i tečno gorivo, gađajući lokacije u centru okupiranih palestinskih teritorija, aerodrom Ben Gurion, vojne ciljeve i logističke i operativne centre vojske cionističkog režima", navodi se u saopštenju, prenosi agencija Tasnim.

Iranske bespilotne letelice i rakete su uspešno uništile mete, dodaje se u saopštenju.

"Najsavremeniji izraelski sistemi protivvazdušne odbrane nisu uspeli da presretnu iranske dronove i cionisti su ponovo bili primorani da se sakriju u skloništa", navodi se u saopštenju.

IRGC je poručio da će iranske hibridne operacije upotrebom raketa i dronova biti nastavljene neprekidno i svrsishodno.

Izrael je odložio mogućnost da Iran izgradi nuklearnu bombu za "najmanje dve do tri godine" nakon nedavnih udara na tu zemlju, izjavio je izraelski ministar spoljnih poslova Gideon Saar.

"Ono što smo do sada uradili već je veoma značajno. Verujem, prema procenama koje dobijamo, da smo već odložili za najmanje dve ili tri godine mogućnost da Iran poseduje nuklearnu bombu", rekao je Saar.

Takođe je istakao da je ubistvo više iranskih vojnih zvaničnika od 13. juna "izuzetno važno", dodavši da ne veruje u diplomatiju sa Iranom.

"Ne verujem mnogo u diplomatiju s Iranom. Svi diplomatski napori do sada nisu bili uspešni", rekao je.

"Već smo postigli mnogo, ali uradićemo sve što možemo. Nećemo stati dok ne učinimo sve da uklonimo ovu pretnju koja dolazi iz Irana", dodao je Saar.

Stejt department je počeo evakuacione letove za američke državljane iz Izraela, saopštio je u subotu američki ambasador u Izraelu Majk Hakabi, dok sukob Izraela i Irana ulazi u drugu nedelju.

"Stejt department je započeo letove za pomoć pri odlasku iz Izraela", napisao je Hakabi na mreži X i pozvao Amerikance koji žele da budu evakuisani da popune formular.

On je podelio i savete za bezbednost, uključujući preporuku da svi saznaju gde se nalazi najbliže sklonište od bombi ili druga ojačana lokacija.

Stejt department je danima pripremao planove za evakuaciju američkih građana, dok se razmena udara između Izraela i Irana intenzivira, a predsednik Donald Tramp još razmatra moguće uključivanje SAD u sukob.

Predsednik SAD Donald Tramp izjavio je u petak da Izrael ima "veoma ograničen kapacitet" da nastavi rat bez pomoći Sjedinjenih Američkih Država i dodao da "Evropa ne bi mogla da pomogne", kada je upitan o pregovorima sa Iranom.

Tramp je ponovio da će odluku o eventualnom uključivanju SAD u sukob doneti "najkasnije za dve nedelje".

"Ponekad vam je potrebna čvrstina da biste postigli mir", rekao je Tramp.

Jeziva pretnja Irana - neimenovani visoki iranski zvaničnik zapretio je u subotu da će Teheran gađati izraelski nuklearni reaktor Dimona na jugu zemlje ako rat eskalira.

On je za za Al Džaziru rekao da bi ulazak Sjedinjenih Američkih Država u rat na strani Izraela izložio američke interese na Bliskom istoku "ozbiljnoj opasnosti" i napomenuo da je ciljanje američkih baza u regionu lakše nego gađanje meta duboko u Izraelu.

Iran smatra da su evropski predlozi za ograničavanje njegovog nuklearnog programa nerealni i prepreka dogovoru, izjavio je u subotu visoki iranski zvaničnik, dok je Izrael saopštio da je u najnovijim udarima ubijen iskusni iranski komandant, a među ciljevima su bile i lokacije na jugozapadu Irana.

Više od nedelju dana traje vazdušni rat između dugogodišnjih neprijatelja, Izraela i Irana, uz izveštaje o udarima na iranska nuklearna postrojenja. SAD razmatraju da li da podrže Izrael u sukobu, dok druge svetske sile pozivaju na deeskal

Iranski predsednik Masud Pezeškijan poručio je francuskom predsedniku Emanuelu Makronu u današnjem telefonskom razgovoru da Iran neće potpuno odustati od svog nuklearnog programa ni pod kojim okolnostima, kao i da će Teheran odgovoriti još snažnije ukoliko se nastavi agresija Izraela.

"Iran je uvek govorio da je spreman da pruži garancije za izgradnju poverenja u vezi sa svojim mirnodopskim nuklearnim aktivnostima u okviru međunarodnog prava, ali je istovremeno naglašavao i nastavlja da naglašava da, u skladu sa međunarodnim pravom, nikada neće odustati od svojih navedenih prava da poseduje mirnodopske nuklearne kapacitete", naveo je Pezeškijan.

On je istakao da je Iran spreman da razgovara i sarađuje u vezi sa svojim nuklearnim programu koji se, kako tvrdi, koristi samo u civilne svrhe, preneo je Tasnim.

Iranski predsednik je istakao da je Izrael napadom na Iran očigledno prekršio međunarodno pravo, naglašavajući da Teheran očekuje da međunarodna zajednica osudi izraesku agresiju i preduzme efikasne mere da se zaustave izraelski napadi.

Makron je rekao u razgovoru sa Pezeškijanom da Francuska nije učestvovala u napadu Izraela na Iran, kao i da nije podržala taj napad.

Govoreći o razgovorima ministara spoljnih poslova Francuske, Nemačke i Velike Britanija sa šefom diplomatije Irana u petak u Ženevi, Makron je rekao da su svi napori Pariza usmereni na zaustavljanje vojnih sukoba i smirivanje tenzija.

"Francuska poštuje integritet i suverenitet svih zemalja i smatra da uticaj na suverenitet zemalja putem pritiska i pretnji nije odgovarajuće rešenje", naglasio je Makron.

Teheran ostaje otvoren za dijalog u Ujedinjenim nacijama i drugim sličnim forumima, rekla je da nas portparolka iranske vlade Fatemeh Mohadžerani i dodala da svaka diplomatija mora početi globalnim priznanjem izraelskog napada na Iran.

"Verujemo u slušanje druge strane. Zato su naše diplomate prisutne u Ženevi, da saslušaju drugu stranu", rekla je Mohadžerani za Al Džaziru.

Ona je prethodno rekla da Iran još nije pribegao svojim strateškim rezervama usred tekućeg sukoba sa Izraelom i da nema poteškoća u snabdevanju osnovnim proizvodima.

"U protekla 24 sata uvezeno 74.000 tona osnovne robe i da zemlja nastavlja izvoz viška poljoprivrednih useva", navela je ona.

Dodala je da su se aktivnosti sindikata u glavnom gradu Teheranu vratile u normalu i da se primećuje povećanje saobraćaja na ulaznim i izlaznim tačkama grada.

Mohadžerani je rekla da je obustava letova ka i iz zemlje i dalje na snazi kako bi se osigurala bezbednost putnika i letova, naglašavajući da je, s obzirom na postojeće "pretnje", dostupan samo nacionalni internet.

Istakla je da je od početka izraelskih napada na Iran ubijeno 54 iranskih žena i dece, a 94 je ranjeno, kao i da je napadnuto nekoliko bolnica širom zemlje.

Američki predsednik Donald Tramp i turski predsednik Redžep Tajip Erdogan pokušali su da organizuju sastanak visokih američkih i iranskih zvaničnika u Istanbulu ove sedmice usred eskalacije rata između Izraela i Irana, ali je taj pokušaj propao kada nije moglo da se stupi u kontakt sa vrhovnim iranskim vođom Alijem Hamneijem, koji se krije u bunkeru, da bi odobrio sastanak, javio je američki portal Axios, pozivajući se na tri neimenovana američka zvaničnika i jedan dobro obavešten izvor.

Izvori su naveli da je Tramp insistirao na direktnom sastanku sa Irancima i da je čak ponudio da i sam prisustvuje, ako to bude potrebno, u nadi da će se postići sporazum o iranskom nuklearnom programu i izbeći američka vojna intervencija.

Izvori su rekli da su Tramp i visoki zvaničnici Bele kuće sada manje uvereni da je diplomatsko rešenje moguće i da postoji veća verovatnoća da će SAD morati da se uključe u rat kako bi eliminisale iranski nuklearni program.

Tramp je rekao u četvrtak da će u naredne dve sedmice doneti odluku o tome da li će se SAD pridružiti Izraelu u ratu protiv Irana.

Iranski ministar spoljnih poslova Abas Arakči ocenio je danas da bi bilo "veoma opasno" ako bi se SAD umešale u rat Teherana sa Izraelom.

"Očigledno je da ne mogu da pregovaram sa Sjedinjenim Američkim Državama kada je naš narod pod bombardovanjem uz podršku Vašingtona. Nažalost, čuli smo da bi SAD mogle da se pridruže ovoj agresiji. To bi bilo veoma nezgodno i mislim da bi to bilo veoma, veoma opasno za sve", upozorio je Arakči, na marginama sastanka Organizacije islamske saradnje u Istanbulu, prenosi AP.

Izraelska vojska navodno izvodi napade na ratne brodove koji se nalaze u mornaričkoj bazi Iranske mornarice u Bandar Abasu, strateškoj luci na Persijskom zalivu, javili su iranski državni mediji.

Iranska agencija Mehr javlja da je aktivirana protivvazdušna odbrana u Isfahanu kako bi se suprotstavila izraelskim dronovima i projektilima.

Agencija navodi i da su sistemi protivvazdušne odbrane aktivirani u gradu Luasan, 11 kilometara severoistočno od Teherana.

Saudijski kanal Al-Hadat navodi, pozivajući se na izvor, da Izrael pokušava da uništi iransku mornaricu kako bi je sprečio da zatvori Ormuski moreuz i da je preuzeo kontrolu nad vazdušnim prostorom iznad Bandar Abasa.

Oko 60 borbenih aviona izraelskog ratnog vazduhoplovstva večeras je izvelo talas napada u centralnom Iranu, saopštio je portparol izraelske vojske, brigadni general Efi Defrin, na konferenciji za novinare.

On je naveo da su u okviru tih udara izraelski avioni uništili još tri iranska borbena aviona F-14 dok su bili na zemlji. Prošle nedelje, izraelski udari u Teheranu uništili su dva F-14 aviona.

F-14 Tomketi američke proizvodnje isporučeni su Iranu pre Islamske revolucije 1979. godine i veruje se da su to poslednji primerci tog tipa koji su još uvek u operativnoj upotrebi.

IDF je objavio i snimke ovih napada.

Izraelsko ratno vazduhoplovstvo uništilo je oko 950 iranskih dronova pre nego što su mogli biti lansirani ka Izraelu, izjavio je portparol izraelske vojske, brigadni general Efi Defrin, na konferenciji za novinare.

"Tokom protekle nedelje, više od 1.000 dronova lansirano je iz Irana ka Izraelu, a samo nekolicina je probila izraelski vazdušni prostor. Većina dronova je presretnuta van granica Izraela. Ovo je bez presedana", rekao je on.

"Pored odbrambenih aktivnosti, vazduhoplovstvo sistematski eliminiše komandni lanac iranske jedinice za dronove. Ovi napadi poremetili su sinhronizovane udare i pogodili oko 950 eksplozivnih dronova pre nego što su lansirani", dodao je Defrin.

Direktorka američke Nacionalne obaveštajne službe Tulsi Gabard tvrdi da bi Iran mogao da proizvede nuklearno oružje "za nekoliko nedelja", iako je pre samo nekoliko meseci pred Kongresom svedočila da ta zemlja ne radi na izgradnji tog oružja.

Direktorka američke Nacionalne obaveštajne službe izjavila je da je njeno svedočenje iz marta – u kojem je rekla da Iran ima zalihe materijala, ali da ne gradi oružje – izvučeno iz konteksta od strane "nepoštenih medija".

Do promene njenog stava došlo je nakon što je Donald Tramp izjavio da je Gabardova "pogrešila" i da obaveštajni podaci pokazuju da Iran ima "ogromnu količinu materijala" i da bi mogao imati nuklearno oružje "za nekoliko meseci".

Iran tvrdi da je njegov nuklearni program isključivo mirnodopski i da nikada nije imao nameru da razvija nuklearno oružje.

U četvrtak je Tramp izjavio da daje Teheranu "maksimalno" dve nedelje da postigne dogovor sa Vašingtonom o nuklearnim aktivnostima. Dodao je da će uskoro odlučiti da li SAD treba da se pridruže izraelskim napadima na Iran.

U okviru Trampovog pokreta "Amerika na prvom mestu" rastu neslaganja oko toga da li SAD treba da se uključe u sukob.

U subotu ujutru, iranski ministar spoljnih poslova Abas Aragči izjavio je da je njegova zemlja "apsolutno spremna za pregovaračko rešenje" o nuklearnom programu, ali da Iran "ne može voditi pregovore sa SAD dok je naš narod pod bombardovanjem".

Umereni političari u Iranu pokušavaju da ubede šefa države, ajatolaha Alija Hamneija, da – u svetlu rata sa Izraelom – popusti pred zahtevom Sjedinjenih Američkih Država da se obustavi obogaćivanje uranijuma.

U pismu, vodeći predstavnici reformskog pokreta nastoje da ubede Hamneija da popusti kako bi se obezbedila budućnost Islamske Republike i obnovio mir.

Prema informacijama iz Teherana, inicijativu su, između ostalih, pokrenuli bivši predsednik Mohamed Hatami i bivši ministar spoljnih poslova Mohamed Džavad Zarif.

Viši savetnik iranskog vrhovnog vođe Alija Hamneija izjavio je danas da će naterati generalnog direktora Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA) Rafaela Grosija da "plati" kada se rat sa Izraelom završi.

"Kada se rat završi, obračunaćemo se sa Grosijem", napisao je Laridžani na platformi Iks.

Pretnja iranskih zvaničnika dolazi u trenutku kada je generalni direktor IAEA postao glavna meta napada nekoliko iranskih zvaničnika koji kažu da su njegove kontradiktorne izjave o statusu iranskog nuklearnog programa podstakle iznenadni izraelski napad prošle nedelje, prenosi arapski list Ashark al-Aswat.

Izraelski ministar spoljnih poslova Gideon Sar odgovorio je mu je da bi "bilo neverovatno da se ne radi o Iranu".

"Sada otvoreno prete šefu Međunarodne agencije za atomsku energiju. Mafijaška država", napisao je on na platformi X.

Grosi je u petak na hitnom sastanku Saveta bezbednosti UN upozorio na napade na iranske nuklearne reaktore, posebno na jedinu komercijalnu nuklearnu elektranu u južnom gradu Bušeru.

Izraelska vojska (IDF) saopštila je da je presrela 99 odsto iranskih dronova lansiranih na Izrael od početka sukoba pre više od nedelju dana.

Izraelske odbrambene snage saopštile su da je slojeviti sistem vazdušne odbrane presreo više od 470 jednosmernih dronova za napad, uključujući približno 40 koji su lansirani tokom noći, prenosi CNN.

"U retkom prodoru izraelske vazdušne odbrane, jedan dron je pogodio grad Beit Šean na severu Izraela u subotu ujutru, a drugi je sleteo na otvoreno područje na jugu Izraela", navodi se u saopštenju IDF.

Iran je od početka sukoba lansirao više od 1.000 dronova, od kojih mnogi nisu uspeli da stignu do cilja ili su ih presrele druge zemlje.

Iranski ministar komunikacija Satar Hašemi izjavio je danas da su neka od ograničenja za pristup internetu u toj zemlji ublažena, nakon što je pre tri dana internet bio gotovo potpuno isključen.

"Omogućeni su povezanost i komunikacija između Iranaca u inostranstvu i unutar zemlje putem domaćih aplikacija za razmenu poruka", naveo je Hašemi u objavi na Telegramu, prenosi CNN.

Prema Ministarstvu komunikacija, Iranci u inostranstvu sada mogu da kontaktiraju svoje porodice u Iranu putem domaćih aplikacija za razmenu poruka, uključujući aplikacije Baleh, Rubika, Eitaa i Soroush.

Ministarstvo je saopštilo da su određeni "napori", za koje nije precizirano o kakvim se naporima radi, doveli do smanjenja ograničenja interneta, ali je demantovalo izveštaj državnih medija te zemlje da će međunarodne internet usluge biti dostupne večeras od 20.00 sati po lokalnom vremenu.

Iran je u sredu uveo privremena ograničenja pristupa internetu širom zemlje, navodeći bezbednosne razloge.

Iranci su se suočili sa ograničenjima interneta mnogo pre sukoba sa Izraelom, koji je počeo 13. juna, a mnogi koriste zaobilazna rešenja da ostanu na mreži.

Zamenik predsednika Saveta bezbednosti Rusije Dmitrij Medvedev izjavio je danas da Iran vidi svoj opstanak u sopstvenom nuklearnom programu i neće ga se odreći ni pod kakvim udarcima.

"Nikakvi udari ovde neće pomoći - 100 odsto. Teheran vidi svoj opstanak u nuklearnom programu. I nastaviće ga po svaku cenu", naveo je Medvedev u objavi na društvenoj mreži VKontakte.

On je predložio da i Iran i Izrael zajedno odustanu od svojih nuklearnih programa.

Medvedev je, međutim, izrazio uverenje da dve zemlje to neće učiniti.

Izraelski ministar spoljnih poslova Gideon Sar optužio je danas iransku Revolucionarnu gardu da je planirala napad na Izraelce na Kipru, a to je saopštio nekoliko sati nakon što je na tom mediteranskom ostrvu uhapšen osumnjičeni terorista.

"Zahvaljujući aktivnosti kiparskih bezbednosnih vlasti, u saradnji sa izraelskim službama bezbednosti, osujećen je teroristički napad. Izrael zahvaljuje Kipru na brzim i efikasnim akcijama", napisao je Sar u objavi na mreži Iks.

On je, takođe, optužio iranski "zločinački režim" za "namerno gađanje izraelskih civila i u Izraelu i izvan njega", prenosi Tajms of Izrael.

"Izrael će nastaviti da deluje kako bi se otklonila egzistencijalna pretnja koju predstavlja iranski teroristički režim", poručio je Sar.

Policija na Kipru uhapsila je jednu mušku osobu osumnjičenu za terorističke delovanje i špijunažu, saopštile su ranije danas lokalne vlasti.

Osumnjičeni se danas pojavio pred sudijom Okružnog suda, koji je odredio osmodnevni pritvor dok se istraga ne završi, preneo je Rojters.

Policija je saopštila da neće iznositi dodatne detalje pozivajući se na nacionalnu bezbednost.

Kipar se nalazi veoma blizu Bliskog istoka i u poslednjih nekoliko dana korišćen je kao tranzitna tačka za ljude koji ili napuštaju bliskoistočni region ili odlaze u njega zbog sukoba Izraela i Irana.

Ipak, kako navodi Rojters, teroristički delikti u ovoj ostrvskoj državi su su veoma retki.

Jemenski Huti će ciljati američke brodove u Crvenom moru ako se Vašington uključi u izraelske napade na Iran, izjavio je danas vojni portparol Huta.

Sjedinjene Američke Države i Huti dogovorili su prekid vatre početkom maja, nakon američkog bombardovanja položaja te grupe u Jemenu, prenosi Rojters.

Američka vojska je 15. marta pokrenula veliki napad na Hute, povezane sa Iranom, i upozorila je Teheran da odmah prekine podršku grupi koju su SAD označile kao terorističku.

Američki predsednik Donald Tramp objavio je 6. maja da su jemenski Huti "kapitulirali" i da je postignut dogovor o prekidu vatre.

Međunarodna agencija za atomsku energiju (IAEA) saopštila je danas da je radionica za centrifuge u iranskom kompleksu za nuklearna istraživanja u Isfahanu oštećena u izraelskim napadima, ali da ne postoji opasnost od curenja opasnih materijala.

Radionica je proizvodila mašine koje se koriste za obogaćivanje uranijuma, prema podacima IAEA, prenosi CNN.

Generalni direktor IAEA Rafael Grosi rekao je da je radionica prethodno bila pod nadzorom agencije Ujedinjenih nacija kao deo Zajedničkog sveobuhvatnog plana akcije, odnosno nuklearnog sporazuma postignutog između Irana i svetskih sila 2015. godine.

"Ovo je treći takav objekat koji je bio meta izraelskih napada na iranske nuklearne objekte tokom prošle nedelje. Dobro poznajemo ovaj objekat. Na ovoj lokaciji nije bilo nuklearnog materijala i stoga napad na njega neće imati radiološke posledice", rekao je Grosi.

Ranije danas, novinska agencija Fars citirala je zamenika guvernera pokrajine Isfahan, koji je rekao da su izraelski vazdušni napadi ranije tog dana ciljali najveći iranski kompleks za nuklearna istraživanja.

Od početka napada na teritoriju Irana, izraelsko vazduhoplovstvo je, prema sopstvenim procenama, uništilo oko 200 lansera balističkih raketa zemlja-zemlja, piše Jerusalem Post.

Ovi napadi, zajedno sa gađanjem skladišta i lansirnih položaja širom Irana, izvedeni u saradnji Ratnog vazduhoplovstva i Uprave za obaveštajne poslove, poremetili su sposobnost Irana da izvodi raketne udare sa zapada zemlje, primoravši ga da lansiranja pomeri dalje ka istoku i jugu.

Oko 30 izraelskih borbenih aviona napalo je desetine vojnih lokacija u oblasti Ahvaza, na jugozapadu Irana, saopštila je izraelska vojska u subotu.

Eksplozije su se čule u provinciji Huzestan, na prostoru "od Ahvaza do Mašhura", javila je državna agencija Fars. Na snimcima koje Iranci dele na društvenim mrežama vidi se dim za koji se navodi da potiče iz oblasti pogođene poslednjim izraelskim udarima.

Prema navodima izraelske vojske, avioni su pogodili lokaciju na kojoj se nalazilo skladište sa lanserima raketa, od kojih su neke prethodno bile korišćene za ispaljivanje projektila ka izraelskoj teritoriji.

Lovci izraelskog vazduhoplovstva takođe su gađali sisteme radarskog osmatranja koji se koriste za detekciju i prikupljanje vazdušnih obaveštajnih podataka, kao i vojnu infrastrukturu u vlasništvu Revolucionarne garde, saopštila je izraelska vojska.

Izraelski napadi na iranske nuklearne objekte za sada predstavljaju samo ograničene rizike od kontaminacije, kažu stručnjaci. Ali upozoravaju da bi svaki napad na nuklearnu elektranu u Bušeru mogao izazvati nuklearnu katastrofu.

Izrael navodi da je odlučan u nameri da uništi iranske nuklearne kapacitete u svojoj vojnoj kampanji, ali i da želi da izbegne bilo kakvu nuklearnu katastrofu u regionu u kojem žive desetine miliona ljudi i koji proizvodi veliki deo svetske nafte.

Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan rekao je danas iranskom ministru spoljnih poslova Abasu Arakčiju da je nastavak pregovora sa Sjedinjenim Američkim Državama o nuklearnom programu Teherana jedini način da se postigne rešenje spora i sukoba sa Izraelom, saopštio je Erdoganov kabinet.

Erdogan je na sastanku sa Arakčijem na marginama sastanka Organizacije islamske saradnje u Istanbulu rekao da Izrael mora biti odmah zaustavljen, kao i da je Turska spremna da bude posrednik u nastavku nuklearnih pregovora sa SAD.

"Treba što pre preduzeti korake za otvaranje diplomatije putem tehničkih razgovora i razgovora na nivou lidera između Irana i Sjedinjenih Američkih Država", rekao je Erdogan, prenosi Rojters..

Ministri spoljnih poslova zemalja Arapske lige održali su ranije danas na marginama sastanka u Istanbulu vanredni sastanak povodom eskalacije sukoba između Izraela i Irana, potvrđeno je iz diplomatskih izvora.

Sastanak je trajao je oko jedan sat i bio je zatvoren za javnost, prenela je Anadolija.

Kako saznaje agencija, glavna tema sastanka bila je izraelski vazdušni napad na Iran 13. juna, kao i eskalacija događaja koji su rezultat iranske odmazde.

Sastanku su prisustvovali šefovi diplomatija zemalja članica Arapske lige koji su već boravili u Turskoj zbog sednice OIK-a.

Kako je objavila novinska agencija Tasnim, na sastanak s diplomatama Arapske lige doputovao je i iranski ministar spoljnih poslova Abas Arakči.

Diskusije i predlozi koje su evropske sile na razgovorima u Ženevi iznele o nuklearnom programu Irana bili su nerealni i insistiranje na njima neće približiti dve strane u postizanju sporazuma, izjavio je danas visoki iranski zvaničnik.

"U svakom slučaju, Iran će razmotriti evropske predloge u Teheranu i predstaviće svoje odgovore na sledećem sastanku", rekao je zvaničnik, prenosi Reuters.

On je dodao da zahtev evropskih zemalja za nulto obogaćivanje uranijuma predstavlja "ćorsokak" i da Iran neće pregovarati o svojim odbrambenim sposobnostima, kao ni o svom raketnom programu.

U Ženevi je juče održan sastanak ministara spoljnih poslova Velike Britanije, Francuske, Nemačke (E3) i Evropske unije sa šefom iranske diplomatije Abasom Arakčijem, na kome, prema izjavama učesnika, nije bio postignut konkretan napredak.

To je bio prvi neposredni sastanak između zapadnih i iranskih zvaničnika od početka sukoba Irana sa Izraelom, 13. juna.

Šest B-2 nevidljiivih bombardera iz Vazduhoplovne baze Vajtmen u Misuriju kreće prema američkoj vazduhoplovnoj bazi na Gvamu, pokazuju podaci o praćenju leta i komunikaciji sa vazduhoplovnom kontrolom.

Bombarderi su tokom leta dopunili gorivo, što sugeriše da su poleteli sa delimično napunjenim rezervoarima zbog teškog tereta — najverovatnije bunker-buster bombi.

Načelnik Generalštaba izraelske vojske general-potpukovnik Ejalm Zamir izjavio je danas da je ubistvo Saida Izadija, šefa Palestinskog korpusa Kuds snaga, "jedan od ključnih trenutaka u ratu koji se vodi na više frontova" i da taj potez čini ceo Bliski istok bezbednijim.

"Said Izadi bio je jedan od poverljivih saradnika uključenih u planiranje i izvršenje masakra 7. oktobra i na njegovim rukama je krv hiljada Izraelaca", izjavio je Zamir, prenosi Tajms of Izrael.

Prema rečima izraelskog vojnog zapovednika, Izadi je vodio osovinu Iran-Hamas i bio je poverljivi saradnik Sinvara i Deifa, ubijenih lidera Hamasa.

"Ovo je ogromno obaveštajno i operativno dostignuće izraelskog direktorata za obaveštajne poslove i ratnog vazduhoplovstva", zaključio je Zamir, naglasivši da na Bliskom istoku "više nema gradova-utočišta".

Izraelski ministar odbrane Izrael Kac izjavio je ranije danas da je vojska ubila veterana komandanta Kuds snaga, prekomorskog ogranka Iranske revolucionarne garde, u napadu na stan u iranskom Komu.

Stotine američkih državljana napustile su Iran kopnenim putevima tokom protekle nedelje, navodi se u internoj poruci Stejt departmenta u koju je Rojters imao uvid.

U poruci se navodi da su „brojni“ građani doživeli „zastoj i maltretiranje“ prilikom pokušaja izlaska iz zemlje.

Pošto je iranski vazdušni prostor zatvoren, Stejt department je apelovao na Amerikance koji žele da odu da koriste kopnene rute preko Azerbejdžana, Jermenije ili Turske.

„Američki državljani su pod značajnim rizikom od ispitivanja, hapšenja i zadržavanja u Iranu“, navodi se u poruci.

Vašington takođe razmatra načine da eventualno evakuiše svoje građane iz Izraela.

Do petka je više od 6.400 američkih državljana popunilo formular kojim traže pomoć pri odlasku, navodi se u drugom internom mejlu Stejt departmenta koji je Rojters video.

Međutim, administracija Donalda Trampa gotovo da nema načina da pomogne Amerikancima koji se nalaze unutar Irana.

Dvema zemljama su diplomatski odnosi prekinuti još od Iranske revolucije 1979. godine.

Postoji mogućnost da će internet veze u Iranu biti obnovljene danas u 20.00 sati po lokalnom vremenu, prenose iranski mediji.

Iranski državni mediji su izvestili da su sajber napadi koji su doveli do isključenja interneta odbijeni.

Većina od 91 miliona Iranaca je skoro tri dana bez interneta, nakon što je iranska vlada nametnula gašenje interneta širom zemlje, prenosi BBC.

Prekid interneta u Iranu opisan je kao "najgori" u dosadašnjoj istoriji kontrole interneta u zemlji.

Poslednji put kada je došlo do tako duge obustave interneta, 2019. godine, brutalno su ugušeni protesti u zemlji, a ovog puta internet je isključen usred sukoba sa Izraelom, navodi BBC.

Izvori bliski iranskim vlastima tvrdili su da je prekid interneta trebalo da spreči izraelske operacije unutar Irana, ali nisu pružili nikakve dokaze za tu tvrdnju.

Iranska vlada strogo kontroliše pristup internetu, ali uprkos ograničenjima, velika većina iranskih korisnika se okreće alatima protiv filtriranja, kako bi videli dalje od ove digitalne zavese.

Francuski predsednik Emanuel Makron izjavio je danas da je sa iranskim predsednikom Masudom Pezeškijanom telefonom razgovarao o oslobađanju "nehumano zatvorenih" francuskih građana i o iranskom nuklearnom programu.

U objavi na mreži Iks, Makron je poručio da će Francuska i njeni evropski saveznici "ubrzati pregovore" o iranskom nuklearnom programu.

Francuski predsednik je naveo da je u razgovoru sa iranskim kolegom preneo svoju "duboku zabrinutost zbog iranskog nuklearnog programa".

Kako je rekao, Pezeškijan ga je pozvao, a on mu je prvo ponovio zahtev da francuski građani Sesil Koler i Žak Pari, koji su uhapšeni u maju 2022. godine pod optužbom da su učestvovali na protestima iranskih nastavnika, "moraju biti oslobođeni".

"Njihovo nehumano zatvaranje je nepravedno. Čekam njihov povratak u Francusku. Takođe sam izrazio duboku zabrinutost zbog iranskog nuklearnog programa. I ovde ponovo zahtevam: Iran nikada ne sme da ima nuklearno oružje i na njemu je da pruži sve garancije da su njegove namere miroljubive", rekao je Makron.

Dodao je da je uveren "da postoji izlaz" iz rata Irana sa Izraelom, kao i mogućnost "da se izbegnu veće opasnosti".

"Da bismo to postigli, ubrzaćemo pregovore koje su pokrenuli Francuska i njeni evropski partneri sa Iranom", istakao je Makron.

Izraelsko ratno vazduhoplovstvo je od protekle noći oborilo 40 iranskih dronova lansiranih ka Izraelu, saopštile su danas Izraelske odbrambene snage (IDF).

Jedan od iranskih dronova jutros je pogodio kuću u Beit Šeanu, dok je drugi udario u otvoreno područje blizu auto-puta na jugu zemlje, prenosi Tajms of Izrael.

Izraelska vojska je saopštila da je tokom protekle noći pogodila iranski lanser bespilotnih letelica, koji je bio montiran na kamion.

Vojska je navela da je, izuzev današnjih napada, od početka sukoba, 13. juna, presrela 470 iranskih dronova lansiranih ka Izraelu, što, kako su naveli, predstavlja stopu presretanja od 99 odsto dronova koji su predstavljali pretnju.

Prema podacima izraelske vojske, Iran je lansirao više od 1.000 dronova na Izrael od 13. juna, ali mnogi nisu uspeli da dopru do Izraela, ili su ih presrele druge zemlje, poput Jordana.

(Telegraf.rs)

IDF je na svom X nalogu objavio detaljno objašnjenje zbog čega se Izrael odlučio za napad na Iran i naveo pretnje koju Iran predstavlja po čitav region.

U video se detaljno opisuje priroda teheranskog režima i koliko je nuklearno naoružanje opasno za čitav ovaj deo sveta.

Skriveno duboko u padini planine, nuklearno postrojenje Fordo u Iranu i dalje funkcioniše sa stotinama centrifuga koje obogaćuju uranijum. Izrael smatra da se upravo tamo nalazi jezgro iranskog programa za proizvodnju nuklearnog oružja, iako Teheran odlučno negira da teži takvom cilju.

Postrojenje je zaštićeno tonama stena i zemlje, što ga čini teškom metom čak i za savremene vazdušne napade. Ipak, nakon nedavnih izraelskih udara koji su uništili delove iranske protivvazdušne odbrane, pažnja je ponovo usmerena na Fordo.

Fordo je jedno od tri ključna mesta iranske nuklearne infrastrukture, uz Natanz i Isfahan. Tajno je izgrađeno 2006. godine, a zvanično je najavljeno 2009. Danas sadrži više od 1.000 centrifuga, dok su 2023. tamo otkriveni tragovi uranijuma obogaćenog do 83,7% – što je izuzetno blizu 90% potrebnih za pravljenje nuklearne bombe.

Iranski nuklearni naučnik Isar Tabatabai-Kamšeh ubijen u izraelskom napadu, preneli su iranski mediji.

Tabatabai-Kamšeh i njegova supruga poginuli su u izraelskom napadu u Teheranu, preneo je Tajms of Izrael.

Prema izveštajima, naučnik je ubijen u napadu drona na stan.

Britanija, Francuska, Nemačka i Evropska unija užurbano šalju svoje ministre spoljnih poslova u Ženevu na razgovore s Iranom u očajničkom pokušaju da pruže šansu miru.

Međutim, nije jasno da li je mir sada moguća opcija.

Nedelju dana nakon što je Izrael započeo bombardovanje Irana i izvršio atentate na najviše nuklearne naučnike i bezbednjake te zemlje, islamska država je dodatno pojačala kontrolu – dok je nuklearni pogon u Fordou, smešten pola milje ispod zemlje, ostao netaknut.

Ako Iran bude vraćen za pregovarački sto u Ženevi, bez obzira na to šta bude rekao, protekla nedelja je pokazala da je jedina nada za opstanak sadašnjih vlasti u Teheranu – izgradnja nuklearnog oružja.

Rusija je više puta poručila Izraelu da nema dokaza da Iran namerava da razvije nuklearno oružje, preneo je Sky News Arabia u subotu, pozivajući se na intervju sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom.

„Rusija, kao i IAEA (Međunarodna agencija za atomsku energiju), nikada nije imala nikakve dokaze da se Iran priprema za razvoj nuklearnog oružja, na šta smo više puta upozorili izraelsko rukovodstvo“, citirao je Sky News Arabia Putina.

Putin je dodao da je Rusija spremna da podrži Iran u razvoju miroljubivog nuklearnog programa, naglašavajući da Iran ima pravo na to.

Govoreći na ekonomskom forumu u Sankt Peterburgu u petak, Putin je izjavio da Rusija deli svoje predloge o tome kako zaustaviti krvoproliće u iransko-izraelskom sukobu sa obe strane.

Izraelski ministar odbrane Israel Kac saopštio je jutros da je u vazdušnim napadima ubijen Said Izadi, jedan od visokorangiranih iranskih komandanta i vođa Palestinskog korpusa snaga Kuds, koji predstavlja prekomorsko krilo Iranske revolucionarne garde.

– Ubijen je u napadu na njegov apartman u iranskom gradu Komu – rekao je Kac.

Iranske novinske agencije izvestile su da je zgrada u Komu napadnuta u ranim jutarnjim časovima.

Izraelska vojska (IDF) je potvrdila da je dron lansiran iz Irana pogodio kuću u severnom gradu Beit Šean navodeći da je u pitanju prvi takav slučaj otkako je počeo sukob.

Takođe, navodi se da su pokušaji obaranja drona, za koji se pretpostavlja da je model "šahed-136", bili su neuspešni, prenosi Tajms od Izrael.

Pored toga IDF navodi da je oborio jedan dron iznad Golanske visoravni pre kratkog vremena i pokušao da presretne još jedan, a li rezultati drugog presretanja još uvek se ispituju.

"Sirena za upozorenje na infiltraciju drona u Gornjoj Galileji bila je lažna uzbuna, dok se sirene u Ejlatu i južnom području Negeva još istražuju", navodi se u saopštenju IDF.

Iranska hakerska grupa „Homeland Justice“ ponovo je dospela u žižu javnosti nakon što je na društvenim mrežama počela da objavljuje preteće poruke upućene Albaniji.

Pozivajući se na sukob između Irana i Izraela, koji je počeo prošlog petka, „Homeland Justice“ je objavila preteću poruku u vezi sa ulogom Albanije u zbrinjavanju članova organizacije MEK, smeštenih u kampu u Manzi. U pitanju su iranski disidenti i opozicionari.

Sjedinjene Američke Države pojačale su vazduhoplovno prisustvo u blizini Bliskog istoka uoči mogućeg direktnog učešća u izraelsko-iranskom sukobu, preneo je Skaj njuz.

Prema podacima o praćenju letova, u periodu od ponedeljka do četvrtka zabeležen je let najmanje 52 američka vojna aviona iznad istočnog Mediterana ka Bliskom istoku.

Među njima je 25 letelica koje su sletele na grčko ostrvo Krit, što predstavlja osmostruko povećanje u poređenju s početkom meseca, piše Skaj njuz.

Od ukupnog broja aviona, 32 su korišćena za transport trupa i opreme, 18 za dopunu goriva u letu, dok su dva klasifikovana kao izviđačka.

Podaci ne uključuju borbene avione, čiji se letovi najčešće odvijaju bez javnog emitovanja lokacije.

Ipak, Skaj njuz navodi da je 12 lovaca F-35 fotografisano prilikom leta iz Velike Britanije ka Bliskom istoku.

Istovremeno je primećen znatan porast američkog vojnog saobraćaja kroz Ujedinjeno Kraljevstvo.

U tri ključne britanske vojne baze registrovana su 63 američka vojnа sletanja između 16. i 19. juna - više nego dvostruko u odnosu na prethodne nedelje.

Na aerodromu Prestvik u Glazgovu u četvrtak su sleteli transportni avioni C-17 "Globemaster III" i C-130 "Hercules".

Ekspert za bezbednost Forbs Makenzi ocenio je da raspoređivanje ukazuje na "sistemsko nagomilavanje ratnih kapaciteta" u regionu, koje dosad nije viđeno u ovom obimu.

Ambasadori Irana i Izraela pri Ujedinjenim nacijama, Amir Said Iravani i Deni Danon, verbalno su se sukobili tokom sastanka Saveta bezbednosti UN u petak, kada su optužili jedan drugog za kršenje međunarodnog prava i obećali da će njihove zemlje nastaviti svoje kampanje, prenosi Si-En-En (CNN).

SB UN je sazvao hitan sastanak kako bi se razgovaralo o sukobu između Izraela i Irana, koji je počeo 13. juna, i ušao je u drugu nedelju.

Iranski ambasador pri UN Iravani rekao je da će Iran nastaviti da "koristi svoje pravo na samoodbranu" koliko god je potrebno i optužio Izrael i njegove saveznike da su prekršili međunarodno pravo napadom na Iran.

Iravani je pozvao Savet bezbednosti UN da deluje.

Izraelski ambasador Danon, koji je uzeo reč odmah nakon Iravanija, optužio je iranskog ambasadora da "izigrava žrtvu".

"Kako se usuđujete da tražite od međunarodne zajednice da vas zaštiti od posledica vaše sopstvene genocidne agende. Vi niste žrtva. Vi niste diplomata. Vi ste vuk prerušen u diplomatu, i mi smo prestali da se pretvaramo da nije tako", rekao je Danon.

On je istakao da se "Izrael neće zaustaviti".

Izraelski ministar spoljnih poslova Gideon Sar izjavio je da je sposobnost Teherana da razvije nuklearnu bombu odložena za najmanje dve do tri godine kao rezultat izraelskih vojnih operacija protiv Irana. On je otkrio i da Izrael ima tri glavna cilja.

U intervjuu za nemački list "Bild", Sar je naveo da Izrael neće stati dok potpuno ne ukloni nuklearnu pretnju iz Irana.

"Nećemo se smiriti dok ne učinimo sve što je u našoj moći da eliminišemo ovu pretnju", rekao je Sar, koji je naglasio da Izrael "nije definisao promenu režima u Iranu kao cilj u ratu, barem ne trenutno".

Prema njegovim rečima, izraelska vojna kampanja ima tri glavna cilja: iranski nuklearni program, balistički raketni program i ono što je označeno kao "program eliminacije", koji uključuje pretnje Izraelu.

Izrael bi mogao da pokuša da ošteti ili uništi pozdemno iransko nuklearno postrojenje Fordo slanjem specijalnih jedinica, ukoliko SAD ne budu voljne da upotrebe svoje "bunker-buster" bombe, izjavio je jedan zvaničnik iz administracije Donalda Trampa.

Postrojenje za obogaćivanje goriva Fordo (Fordow Fuel Enrichment Plant), ukopano je duboko ispod planina u blizini svetog grada Koma i jedno je od najtajanstvenijih i najčuvanijih nuklearnih objekata Irana.

Tokom noći u centralnom Izraelu začule su se sirene, oglasio je IDF na svom X nalogu.

Vatra je ispaljena s teritorije Irana, upozorava izraelski IDF.