Šta bi moglo da se desi nakon primirja između Izraela i Irana: Kako i da li svet može da profitira od Trampa

Lanac burnih događaja koji uključuju Iran, Izrael i Sjedinjene Američke Države, a koji su kulminirali iznenadnim primirjem, postavio je mnoga pitanja o tome kako će administracija predsednika SAD Donalda Trampa ubuduće pristupati Bliskom istoku.

Ipak, odgovor na suštinsko pitanje - "šta sledi?" - ostaje nepoznat i nepredvidiv. To je zato što je Tramp u suštini sklonio tradicionalni aparat za nacionalnu bezbednost SAD u stranu i ograničio davanje saveta i donošenje odluka na veoma malu grupu najviših saradnika koji deluju iz Bele kuće, piše AP.

Iako postoji neizvesnost oko toga da li će primirje između Irana i Izraela opstati, ono otvara mogućnost za obnavljanje pregovora s Teheranom o njegovom nuklearnom programu, kao i za oživljavanje zastoja u pregovorima u drugim sukobima.

"Sada je vreme da sednemo sa Irancima i postignemo sveobuhvatan mirovni sporazum", rekao je specijalni izaslanik Stiv Vitkof u utorak na kanalu Fox News u emisiji "Ugao Ingrehamove".

Praćenje narednih koraka putem Trampovih objava na društvenim mrežamastručnjaci za međunarodnu politiku, koje su predsedničke administracije dugo konsultovale oko politike, sada su, poput šire javnosti, primorani da Trampove objave i razmišljanja na društvenim mrežama prate kao jedini izvor uvida u njegovo razmišljanje i najnoviji razvoj događaja.

Čak ni Kongres ne izgleda kao da je bio uključen u procese odlučivanja, s obzirom na to da su najviši članovi obavešteni samo površno o Trampovoj odluci tokom vikenda da napadne tri iranska nuklearna postrojenja, dok su brifinzi o posledicama tih napada, zakazani za utorak, iznenada odloženi.

Portparolka Stejt departmenta Tami Brus, čija je agencija decenijama igrala ključnu ulogu u oblikovanju politike prema Iranu, više puta je u utorak preusmeravala novinarska pitanja ka Beloj kući i Trampovim objavama.

"Državni sekretar bio je u odnosu sa predsednikom koji je privatan, dok je taj tim rešavao pitanje rata i načina da se on zaustavi", rekla je ona novinarima. "Ne mogu da govorim o tome kako je to proteklo ili o donetim odlukama."

Trampova objava u ponedeljak da su se Izrael i Iran dogovorili o primirju iznenadila je mnoge u administraciji - kao i njegova objava u utorak da Kina sada može slobodno da uvozi iransku naftu.

To deluje kao potpuni zaokret u odnosu na Trampovu kampanju "maksimalnog pritiska" na Iran otkako je povukao SAD iz nuklearnog sporazuma iz 2015. godine tokom svog prvog mandata. Američki zvaničnici ostali su zbunjeni pitanjem da li to znači da se sveobuhvatne sankcije usmerene na prekidanje energetskih prihoda Irana ublažavaju ili povlače.

Procena štete na iranskom nuklearnom programu

Iako još nije u potpunosti poznat obim štete koju su naneli jedanaestodnevni izraelski napadi i vikend udari američkih bombi za probijanje bunkera, preliminarna procena Agencije vojne obaveštajne službe kaže da je nuklearni program Irana vraćen unazad samo nekoliko meseci i da nije "u potpunosti uništen", kao što je Tramp tvrdio.

Prema osobama upoznatim s izveštajem, utvrđeno je da su udari na nuklearna postrojenja u Fordou, Natanzu i Isfahanu naneli značajnu štetu, ali da nisu u potpunosti uništili te objekte.

Ipak, većina stručnjaka smatra da će tim postrojenjima biti potrebno više meseci, pa čak i duže, da se poprave ili izgrade ponovo, ako Iran odluči da nastavi svoj program na prethodnim nivoima. Vitkof je rekao da su udari unazadili sposobnost Irana da obogaćuje uranijum do nivoa pogodnog za oružje za više godina.

Viceadmiral Bred Kuper, zamenik komandanta Centralne komande SAD, koji je nominovan da predvodi snage na Bliskom istoku, rekao je poslanicima u utorak da Iran i dalje poseduje "značajne taktičke sposobnosti". Ukazao je na pokušaj Irana da se osveti lansiranjem raketa na američku bazu u Kataru.

Na pitanje da li Iranci i dalje predstavljaju pretnju američkim trupama i Amerikancima širom sveta, Kuper je odgovorio: "Da, predstavljaju."

Tramp je, nakon objave o primirju, hvalio da Iran nikada više neće imati nuklearni program.

Međutim, postoje ozbiljna pitanja da li će iransko rukovodstvo, koje je veoma posvećeno očuvanju svojih nuklearnih kapaciteta, biti spremno da se odrekne istih kroz pregovore.

Mogućnost obnavljanja američko-iranskih nuklearnih pregovora

Još jedno važno pitanje je šta će se desiti s pregovorima o iranskom nuklearnom programu. Nije sasvim jasno ko u Iranu ima ovlašćenje da postigne dogovor ili čak da se saglasi s ponovnim ulaskom u pregovore.

Rej Takej, bivši zvaničnik Stejt departmenta i viši saradnik Saveta za spoljne odnose, rekao je da se iransko rukovodstvo trenutno nalazi u stanju rastrojstva - što otežava povratak za pregovarački sto.

"Rukovodstvo zemlje i režim nisu dovoljno koherentni da bi u ovom trenutku mogli da uđu u neku vrstu pregovora, posebno pregovora iz američke perspektive, čiji je ishod unapred određen, a to je — nula obogaćivanja", rekao je on.

Karim Sadžadpur, stručnjak za Iran iz Karnegi zadužbine za međunarodni mir, složio se, rekavši da je trenutno najveći izazov pitanje ko je na vlasti u Teheranu.

"Postoji li iranski pregovarački tim koji je ovlašćen da donosi suštinske odluke?", rekao je. "Problem je u tome što (Tramp) ima posla s iranskom vladom čiji je identitet decenijama zasnivan na neprijateljstvu prema Sjedinjenim Državama."

Vitkof je rekao da SAD i Iran već vode rane razgovore, kako direktno, tako i preko posrednika, o nastavku pregovora. "Razgovori su obećavajući. Ima nade."

Na sednici Saveta bezbednosti UN u utorak, iranski ambasador Amir Saeid Iravani rekao je da su "diplomatija i dijalog jedini put ka rešavanju nepotrebne krize u vezi sa iranskim miroljubivim programom."

Nakon američkih udara, potpredsednik SAD Džej Di Vens i državni sekretar Marko Rubio su naglasili da je diplomatija i dalje Trampov preferirani način da se trajno okonča sukob.

"Nismo uništili diplomatiju", rekao je Vens u emisiji NBC u nedelju. "Diplomatija nikada nije dobila pravu šansu od strane Iranaca. I naša nada… jeste da sada možda može da se krene ispočetka."

Rubio je ponovio te komentare.

"Spremni smo odmah sada, ako pozovu i kažu da žele da se sastanu, da pričamo o tome - spremni smo za to", rekao je. "Predsednik je to jasno rekao od samog početka: njegova želja je da se ovo pitanje reši diplomatskim putem."

Primirje između Izraela i Irana može uticati na Trampov pristup drugim sukobima

Ako potraje, primirje bi moglo da pruži uvid Trampovoj administraciji dok pokušava da posreduje u miru u nekoliko drugih značajnih sukoba koji su povezani s Iranom.

Kraj - čak i privremeni - neprijateljstava između Irana i Izraela mogao bi da omogući administraciji da se vrati razgovorima s posrednicima poput Egipta i Katara u potrazi za okončanjem rata između Izraela i militantne grupe Hamas koju podržava Iran.

U Siriji, dodatno slabljenje iranskog uticaja - koji je bio sveprisutan tokom vlasti svrgnutog lidera Bašara Asada - moglo bi da otvori nova vrata za saradnju između SAD i Sirije. Tramp se već sastao s liderom nove sirijske vlade i ublažio američke sankcije.

Slično tome, napeti odnosi SAD s Libanom takođe bi mogli da imaju koristi od smanjenog iranskog uticaja na podršku militantnoj grupi Hezbolah, koja je postala sila za sebe - rival libanskim oružanim snagama, ako ne i efikasnija, naročito u blizini izraelske granice.

Ako primirje između Irana i Izraela potraje, to bi takođe moglo da omogući Trampu vreme i prostor da se vrati zamrlim naporima da posreduje u primirju između Rusije i Ukrajine.

Rusija i Iran imaju značajnu ekonomsku i vojnu saradnju, uključujući i to da Teheran obezbeđuje Moskvi dronove koje ruska vojska intenzivno koristi u ratu protiv Ukrajine.

Rusija je pojačala napade na Ukrajinu poslednjih dana dok je Izrael napadao ciljeve u Iranu, verovatno očekujući da će pažnja sveta da se preusmeri sa njene trogodišnje invazije.

Sve informacije o situaciji na Bliskom istoku možete pronaću u našem BLOGU UŽIVO.

(Telegraf.ds)