Najnoviji američki napad je najsofisticiraniji do sada: SAD bombardovali Iran, ali su ozbiljnu stvar izbegli

Iako se smatra jednom od najsloženijih kampanja bombardovanja u istoriji, najnoviji napadi SAD-a i Izraela na nuklearne objekte u Iranu pokazali su izvesnu dozu uzdržanosti, sugerišu analize pogođenih lokacija.

Iako je zvanični cilj ovih udara bio eliminisanje potencijalne pretnje nuklearno naoružanog Irana po Izrael i širi region Bliskog istoka, čini se da su mnoge mete namerno izostavljene, kako bi se izbegla široko rasprostranjena radioaktivna kontaminacija i međunarodna osuda koja bi gotovo sigurno usledila.

Preporučujemo

Američke i izraelske snage gađale su sedam ključnih objekata povezanih s iranskim nuklearnim programom. Međutim, analiza ukazuje da najmanje deset značajnih lokacija ostalo netaknuto. Neki od tih objekata, poput postrojenja za obogaćivanje uranijuma u Laškar Abadu, možda nisu predstavljali neposrednu pretnju. Ova lokacija je pre deceniju koristila naprednu, ali tehnički zahtevnu metodu obogaćivanja uranijuma laserima, dok se Iran u međuvremenu fokusirao na klasičniju tehniku obogaćivanja centrifugama, piše Sky news.

Slično je i sa podzemnim kompleksom ispod planine Kolang Gaz La, u neposrednoj blizini objekta Natanz, koji takođe nije bio meta napada. Kompleks je još u izgradnji, a analitičari pretpostavljaju da bi, ako su iranske zalihe visoko obogaćenog uranijuma preživela napade, ovo bilo idealno mesto za njeno skladištenje u budućnosti. Ova planina je znatno viša od one ispod koje se nalazi napadnuti objekat u Fordou, što bi buduće napade dodatno otežalo.

Postoje i indicije da su pojedini objekti namerno pošteđeni kako bi se izbegla potencijalna nuklearna katastrofa. Gotovo sve pogođene mete bile su povezane sa obogaćivanjem uranijuma, što, iako radioaktivno, ne nosi isti stepen opasnosti kao nuklearni reaktori. Uranijum, iako težak i opasan po zdravlje ako se udiše u određenim hemijskim oblicima, uglavnom ostaje na tlu i ne prenosi se lako putem atmosfere.

S druge strane, bombardovanje reaktora moglo bi izazvati široko rasprostranjenu kontaminaciju. Reaktori sadrže elemente poput stronijuma, cezijuma i joda, koji su laki, isparljivi i veoma radioaktivni, a ukoliko dospeju u atmosferu, mogli bi da se rasprše i izvan granica Irana.

Upravo zato objekti kao što su Nuklearna elektrana Bušer na jugu Irana, istraživački reaktor u Teheranu, kao i manji reaktori u Isfahanu, nisu bili mete napada. U Isfahanu su pogođeni objekti povezani sa obogaćivanjem, ali ne i oni gde se nalaze istraživački reaktori.

Jedini reaktor koji je gađan bio je Arak, postrojenje na teškoj vodi, koje je imalo kapacitet da godišnje proizvede do 9 kg plutonijuma, ključnog materijala za izradu nuklearnih bombi. Veruje se da je Izrael odlučio da ga gađa upravo zato što je bio u procesu rekonstrukcije i bez goriva, čime je eliminisan rizik od širenja radioaktivnog materijala.

Ova selektivnost ukazuje na svojevrsni kompromis, kako bi se uništila infrastruktura iranskog nuklearnog programa, ali bez izazivanja ekološke katastrofe ili globalne političke krize. Međunarodna agencija za atomsku energiju (IAEA) prethodno je upozorila i SAD i Izrael na opasnosti bombardovanja nuklearnih postrojenja.

I dok je želja da se eliminiše nuklearni kapacitet Teherana nesumnjiva, čini se da su potencijalne civilne žrtve i opasnost od radioaktivnog zagađenja ipak naterali vojne komandante da "zadrže udarac".

(Telegraf.rs)