Mit o nepobedivosti Irana je razbijen, kakva je sada njegova sudbina: Scenariji su mahom loši, a jedan grozan

Više od tri decenije Iran je gradio mrežu proksi saveznika kako bi svoje sukobe vodio daleko izvan svojih granica - držeći neprijatelje na odstojanju, dok je vrhovni vođa ajatolah Ali Hamnei učvršćivao svoju vlast. Direktni napadi na Iran bili su nezamislivi.

Ta slika nepobedivosti raspala se u roku od nekoliko sati 13. juna, kada je Izrael izveo iznenadni napad bez presedana duboko unutar Irana, razbivši Teheranov osećaj sigurnosti i razotkrivši pažljivo negovanu auru moći.

Napadi su eliminisali visoke vojne lidere i neke od najpoznatijih iranskih nuklearnih naučnika, uključujući i nekoliko njih dok su spavali kod kuće sa svojim porodicama. Ljudski gubici bili su veliki – 627 ubijenih, uključujući najmanje 49 žena i 13 dece, prema Huseinu Kermanpuru, šefu informativnog centra Ministarstva zdravlja. SAD su se pridružile izraelskoj kampanji u nedelju, napavši tri nuklearna postrojenja pre nego što su proglasile primirje između Izraela i Irana dan kasnije.

Mnogi u Iranu i u inostranstvu sada se plaše da bi iransko rukovodstvo - s povređenim ponosom i uništenom odbranom - moglo dodatno da učvrsti kontrolu kod kuće, dok istovremeno zauzima znatno oštriji stav u unutrašnjoj i spoljnoj politici.

Izrael i SAD su nagoveštavali promenu režima kao potencijalni ishod svojih napada na Iran, nadajući se da će on rezultirati državom koja će im biti naklonjenija. Njihov neuspeh da to ostvare podstakao je režim da proglasi pobedu.

Iransko rukovodstvo pokazalo je otpornost, zamenivši izgubljene kadrove i sprovodeći oštru represiju protiv onih koje vidi kao saučesnike u izraelskom napadu.

Takođe postoje znaci da režim postaje daleko paranoičniji i da će verovatno još čvršće vladati iz straha od saradnje sa neprijateljima.

"Ranjeni režim"

Nakon tri godine vladavine konzervativne vlade koju je predvodio Ebrahim Raisi, Iran je prošle godine izabrao reformistu Masuda Pezeškijana, koji se zalagao za dijalog sa neprijateljima Irana i predstavio ga kao sredstvo za rešavanje unutrašnjih problema zemlje.

Za mnoge Irance, on je viđen kao poslednja nada za postizanje nuklearnog sporazuma sa Zapadom i reintegraciju Irana u međunarodnu zajednicu.

Tokom 12-dnevnog sukoba, Iran je više puta uzvraćao udare Izraelu, nanevši veliku štetu velikim gradovima poput Tel Aviva i usmrtivši 28 ljudi. Njegova sposobnost da uzvrati dok je pod vatrom naišla je na pohvale kod kuće, čak i među onima s kojima je CNN razgovarao, a koji se protive režimu.

"Ljudi se trenutno osećaju veoma nacionalistički nastrojeni. Upravo smo zajedno prošli kroz rat za koji svi smatraju da nije bio opravdan, tako da vlada ima određeni kredit poverenja", rekao je Ali (36). "Svojom politikom su nas doveli na nišan, ali u celini, dobro su upravljali tokom rata."

Ali ono što sledi je ono što najviše zabrinjava Irance. Sve je više strahovanja od skorog obračuna sa reformistima i pozivima na promene, jer režim nastoji da iskoreni one koje vidi kao saradnike Izraela. Do srede, vlasti su uhapsile 700 ljudi optuženih da su "plaćenici Izraela", izvestila je državna novinska agencija Fars.

Neda, 45-godišnja Iranka, kaže da veruje da će Islamska revolucionarna garda (IRGC), elitno krilo iranske vojske koje je pod sankcijama SAD, "verovatno ojačati, konsolidujući još više moći", naročito ako neorganizovano rukovodstvo stvori vakuum moći.

Hamnei se navodno skriva u bunkeru, sa ograničenim pristupom komunikacijama, i još se nije pojavio u javnosti otkako su Izrael i Iran postigli primirje koje je stupilo na snagu u utorak.

"Bili su snažni u demonstraciji sile (protiv Izraela) i to će im bar neko vreme ići u prilog", rekla je Neda za CNN. "Ne zna se da li će se sačuvati dobici koje smo ostvarili (u pravcu reformi) tokom poslednjih godina. Za šta je sve to bilo? Oduvek smo znali da promena mora doći iznutra, i to se dešavalo. A sada, gde smo?"

Svi Iranci koji su govorili za CNN učinili su to pod uslovom anonimnosti iz straha za sopstvenu bezbednost.

Araša Azizi, stručnjak za Iran sa sedištem u Njujorku i autor knjige "Šta Iranci žele", rekao je da se Iranci verovatno plaše "ranjenog režima koji ide za njima i dodatno sužava politički i građanski prostor".

Rekao je za CNN da bi represija mogla da se pogorša, dodajući da se iranska opozicija u inostranstvu pokazala kao "nesposobna i politički nebitna", dok je civilno društvo kod kuće "u defanzivi".

Stručnjaci kažu da su napadi na Iran samo dodatno osnažili konzervativce koji su dugo verovali da se Zapadu i Izraelu ne može verovati i da su pregovori samo taktika za slabljenje zemlje. Sudbina reformista i pragmatičara sada visi o koncu, a samo vreme će pokazati da li će opstati u promenama koje verovatno dolaze u vrhu rukovodstva, rekli su.

"Napadi su ojačali tvrdu liniju koja tvrdi da je diplomatija sa Zapadom uzaludna i da Iran mora ostati vojno samostalan", rekao je Sina Tusi, viši saradnik Centra za međunarodnu politiku u Vašingtonu, za CNN. "Reformistički glasovi, snage koje se zalažu za angažman sa Zapadom, marginalizovani su u ovoj klimi."

"Na kratki rok, tvrda linija će verovatno prevladati", rekao je. "Ali to se može promeniti u zavisnosti od šireg ishoda sukoba i da li diplomatski napori sa SAD budu uspešni."

U nedelju su se SAD pridružile izraelskoj kampanji protiv Irana, napavši tri nuklearna postrojenja i rizikujući izbijanje otvorenog rata sa Islamskom Republikom. Ali predsednik SAD Donald Tramp potom je objavio primirje između Izraela i Irana, očuvavši režim za koji je kasnije rekao da ne želi da menja jer bi to "dovelo do haosa".

"Šira lekcija je da Islamska Republika nije nepobediva, ali nije ni lako srušiva", rekao je Tusi.

Izraelski napad na Iran nije doveo do narodnih ustanaka, već do demonstracije jedinstva među Irancima koji su svoju zemlju videli kao napadnutu u ničim izazvanom ratu, čak i dok ostaju oprezni zbog represije koja bi mogla uslediti.

"Bilo da ljudi podržavaju našu vladu ili ne, svi osećamo bes prema Trampu i Izraelu", rekao je Reza, 35-godišnji muškarac iz Irana, za CNN.

Politička sudbina Hamneija

Najdugovečniji lider na Bliskom istoku, Hamnei vlada čvrstom rukom više od 35 godina, gušeći proteste najmanje od 2005.

Kao najviši autoritet u Iranu, veliki deo unutrašnje i spoljne politike zemlje je pod njegovim uticajem, ako ne i pod njegovom direktnom kontrolom.

Neki stručnjaci kažu da, uprkos pokazanoj nacionalnoj koheziji nakon sukoba s Izraelom, verovatno postoji frustracija prema Hamneiju.

"Bio je previše obazriv kad je trebalo da bude hrabar, a previše hrabar kad je trebalo da bude obazriv", rekao je Ali Vaezi, direktor Iran projekta u Međunarodnoj kriznoj grupi, dodajući da je verovatno viđen kao onaj koji je uništio iransko odvraćanje i "učinio zemlju ranjivom".

"Mnogi krive njega i njegove odluke – njegovu nefleksibilnost za pregovaračkim stolom, njegov prkos pred znatno jačim konvencionalnim vojnim silama", rekao je Vaezi za CNN. Kada se slegne prašina, mogu se postaviti pitanja o bolesnom lideru i njegovim odlukama kroz godine, rekao je.

Takođe se mogu postaviti pitanja o ulozi i značaju vrhovnog vođe na duge staze, smatra Vaezi.

"Postoji snažna želja unutar Revolucionarne garde i vojnih snaga u Iranu da se udvostruče napori i zauzme još tvrđa pozicija, dodatno militarizujući unutrašnji prostor, pa čak i eventualno idući ka razvoju nuklearnog oružja kao krajnjeg sredstva odvraćanja", rekao je Vaezi.

Paranoja oko izraelske infiltracije u vladu verovatno će dovesti do "čistki" na najvišem nivou sistema, što bi moglo omogućiti tvrdolinijašima da prevladaju, dodao je.

Sudbina reformiste Pezeškijana i njegovog umerenog tabora ostaje neizvesna. Dok se vrhovni vođa i dalje krije, Pezeškijan je bio taj koji se obratio Irancima, davao javne izjave pa čak i prisustvovao antiratnom protestu u Teheranu.

Ipak, ni reformisti ne izbegavaju gnev javnosti. Četrdesetdvogodišnja žena u Iranu dovela je u pitanje održivost trenutnog režima. "Uvukli su nas u živu baruštinu", rekla je za CNN. "Ovo se desilo dok su reformisti bili na vlasti."

Stručnjaci kažu da će razbijanje aure nepobedivosti režima promeniti Iran, ali kako će se ta promena odvijati ostaje neizvesno i zavisi od toga kako će iransko rukovodstvo i strane sile reagovati na 12-dnevni sukob.

Za iranski narod, osećaj da su barem bezbedni unutar granica svoje zemlje je uništen.

"Islamska Republika imala je jedan društveni ugovor sa društvom, a to je da im uskraćuje sve slobode... u zamenu za obezbeđivanje sigurnosti", rekao je Vaezi. "Sada je ta slika razbijena u očima iranskog naroda."

(Telegraf.rs)