Putina pritiskaju da objavi rat Ukrajini: Šta bi to značilo?

Uprkos više od milion žrtava, noćnim raketnim napadima i napadima dronovima na ukrajinske gradove, kao i brojnim ratnim zločinima, jedna činjenica ostaje nepromenjena - Rusija još uvek nije zvanično objavila rat Ukrajini.

Kada je u februaru 2022. pokrenuo totalnu invaziju, ruski predsednik Vladimir Putin opisao je ono što je smatrao brzom operacijom i zauzimanjem Kijeva kao "specijalnu vojnu operaciju".

Preporučujemo

Skoro tri i po godine kasnije, Kremlj se i dalje drži tog izraza - vodi rat, ali ga ne naziva tako iz straha od reakcije u zemlji.

Šta bi se desilo kad bi Putin objavio rat?

Zvanična objava rata imala bi dalekosežne posledice po rusku ekonomiju i industriju, a omogućila bi i potpunu mobilizaciju. Međutim, već i delimična mobilizacija iz septembra 2022. izazvala je masovne proteste u Rusiji, što je Putinu jasno pokazalo da bi svaki korak dalje nosio ozbiljan politički rizik.

"Putin se zaštitio time što je posledice rata udaljio od većine stanovništva. Ali čim se među Rusima široko oseti ratno stanje, tada za njega počinju pravi problemi", rekla je Karolina Hird iz američkog Instituta za proučavanje rata.

Nakon ukrajinske operacije "Paukova mreža" pojavile su se informacije o unutrašnjim pritiscima, uz zahteve tvrdolinijaša da Putin objavi rat i time omogući eskalaciju sukoba i prebacivanje celog sistema na ratni način funkcionisanja. Ipak, stručnjaci sa kojima je razgovarao Kyiv Independent smatraju da je to malo verovatno.

Prema njihovim procenama, ruska industrija i ekonomija već i sada funkcionišu kao da su u ratnom stanju, i Putin ne može sebi priuštiti gubitak političke kontrole kroz sprovođenje nepopularne mobilizacije.

Šta bi značila objava rata?

Objava rata značila bi potpuno usmeravanje ekonomije ka odbrani i proizvodnji oružja, kao i poziv na opštu mobilizaciju. Iako je Rusija ove godine predvidela 6,3 posto BDP-a za odbranu - najviše od Hladnog rata - to je i dalje daleko od nivoa potpune ratne mobilizacije. Za poređenje, Ukrajina je prošle godine potrošila 34 posto svog BDP-a na odbranu, a Ujedinjeno Kraljevstvo je tokom Drugog svetskog rata trošilo više od 50 posto.

Taj podatak je ruski ambasador u Londonu Andrej Kelin naveo u intervjuu za CNN kao dokaz da Rusija i dalje vodi "specijalnu vojnu operaciju", a ne rat. Ipak, stručnjaci nisu uvereni.

"Ruska ekonomija već funkcioniše u ratnim uslovima, a predviđenih 6,5 posto BDP-a za odbranu u 2025. godini verovatno je potcenjeno", rekao je Federiko Borsari iz Centra za evropsku politiku sa sedištem u Vašingtonu. Istakao je da odbrambena industrija – posebno proizvodnja dronova, projektila i oklopnih vozila – radi punim kapacitetom, u tri smene dnevno.

Rusija je u poslednjih nekoliko meseci znatno povećala proizvodnju oružja, dok istovremeno troši preostale zalihe. Prema podacima ukrajinske vojne obaveštajne službe (HUR), proizvodnja balističkih projektila porasla je za najmanje 66 posto u proteklih godinu dana, prenosi Index.

"Rusija već vodi totalni rat protiv Ukrajine. Nema nikakvih skrivenih zaliha oružja koje bi mogli ‘izvući’ i upotrebiti. Zato i nemaju puno prostora za dodatnu eskalaciju", rekla je Hird.

Ljudstvo kao glavni izazov

Jedina oblast u kojoj bi objava rata mogla ozbiljno povećati ruske vojne kapacitete jeste ljudstvo.

Putin se od početka totalne invazije sistematski klonio opšte mobilizacije, svestan da bi izazvala ozbiljno nezadovoljstvo. Umesto toga, država novcem motiviše ljude na prijavu, nudeći velike novčane iznose. Ta metoda za sada uspeva da popuni gubitke, ali stručnjaci upozoravaju da to nije dugoročno održivo.

"Rusija još ima dostupno stanovništvo za novačenje, posebno u perifernim delovima zemlje", rekao je Borsari.

"Ali to možda neće biti dovoljno za održavanje trenutnog tempa gubitaka nakon prve polovine 2026", dodaje.

Rigor Nižnikau iz Finskog instituta za međunarodne odnose istakao je da bi opšta mobilizacija bila destabilizujuća i za Putinov režim i za već opterećenu rusku ekonomiju.

"Svesni su ogromnog rizika, a Putin inače ne voli da rizikuje", rekao je Nižnikau.

Geopolitičke posledice objave rata

Objava rata Ukrajini imala bi i međunarodne posledice, smatra Džejmi Ši.

"Više ne bi mogao da glumi pred američkim predsednikom Trampom i specijalnim izaslanikom Vitkofom da mu je cilj samo delimična pobeda i zauzimanje Donjecka i Krima", rekao je Ši.

"Prošle nedelje u Sankt Peterburgu rekao je i da Rusija ne preti NATO-u, ali objava rata poslala bi sasvim suprotnu poruku", zaključuje on.

(Telegraf.rs)