Ozloglašeni serijski ubica bi uskoro mogao na slobodu: Ima pravo na uslovni otpust, bude se stari strahovi

Jedan od ozloglašenih "Ubica sa brda" ponovo je razmatran za uslovnu slobodu u državi Vašington, mnogi se pitaju kako neko osuđen za tako monstruozne zločine može biti razmatran za puštanje, piše Fox News.

"Kada ljudi čuju da je Kenet Bjanki, jedan od muškaraca poznatih kao 'Ubice sa brda' (Hillside Stranglers), ponovo pred komisijom za uslovno puštanje, to budi strah i tugu kod porodica žrtava", rekao je za Fox News Digital penzionisani FBI agent Džejson Pak.

"Te porodice su izgubile ćerke, sestre i prijateljice u nekim od najbrutalnijih i najbezosjećajnijih zločina koje je ova zemlja videla. Za njih, ovo saslušanje nije samo pravni korak. To ih primorava da ponovo proživljavaju bolna sećanja koja nose decenijama."

Entoni D’Amato, ranije poznat kao Kenet Bjanki, jedan je od zloglasnih "Ubica sa brda", odgovornih za niz ubistava žena i devojaka krajem 1970-ih, uključujući dva ubistva u državi Vašington.

D’Amato i njegov rođak Anđelo Buono osuđeni su i za pet ubistava u južnoj Kaliforniji. Buono je preminuo u kalifornijskom zatvoru 2002. godine.

D’Amato je, delujući sam, takođe ubio dve žene u oblasti Belingem. Iako se sumnja da je počinio još ubistava, nikada nije osuđen za te zločine. D’Amato je 2023. godine legalno promenio ime iz Kenet Bjanki u Entoni D’Amato.

"Kao penzionisani agent FBI koji je godinama radio na nasilnim zločinima i proučavao ponašanje počinilaca poput Bjankija, mogu da kažem da ta vrsta opasnosti ne nestaje s godinama", rekao je Pak.

"Njegovi zločini su bili pažljivo isplanirani. Birali su žrtve, sticali njihovo poverenje, a zatim ih napadali i ubijali. Čak i nakon hapšenja, Bjanki se trudio da izbegne odgovornost. Glumio je duševnu bolest, tvrdio da ima višestruke ličnosti i pokušavao da manipuliše lekarima i pravosuđem", naglasio je Pak.

Pak kaže da se činjenica da je D’Amato promenio ime može tumačiti kao još jedan pokušaj da se distancira od prošlosti i zbuni proces.

"Neki ljudi se kod kuće možda pitaju zašto uopšte ima saslušanje za uslovnu slobodu. Odgovor je jednostavan: prema zakonu, određene vrste kazni podrazumevaju redovne revizije za uslovno puštanje. To ne znači da će zaista biti pušten. Komisija za uslovno puštanje će uzeti u obzir mnogo toga: ozbiljnost njegovih zločina, ponašanje u zatvoru, da li je pokazao iskreno kajanje i koliku bi opasnost predstavljao ako bi ikada bio pušten", objasnio je Pak.

"U Bjankijevom slučaju, obrazac laganja, manipulacije i izbegavanja odgovornosti treba da ima veliku težinu protiv njega."

Pak je dodao da, iako Bjanki sada ima 74 godine, "godine ne brišu način razmišljanja koji ga je doveo do ubistva".

"Način razmišljanja, manipulacija i faktori rizika koji su ga ranije činili opasnim, i dalje su prisutni danas. Ljudi poput njega i dalje mogu da manipulišu drugima, čak i iz zatvora", rekao je Pak.

Čak i ako bude pušten na uslovnu slobodu u državi Vašington, Kalifornija ima aktivne presude za ubistva, objasnio je Pak, pokušavajući da umiri one koji brinu o javnoj bezbednosti u slučaju da on bude pušten.

"Važno je znati da, čak i ako bi država Vašington odobrila uslovnu slobodu - što mislim da je malo verovatno - Kalifornija ga čeka s višestrukim doživotnim kaznama. Ne bi bio pušten u zajednicu. Bio bi odmah prebačen u Kaliforniju da tamo odsluži kazne", rekao je Pak.

Realno gledano, Pak kaže da bi Bjanki mogao ostati u zatvoru do duboke starosti - verovatno do smrti.

Uprkos uznemirujućim naslovima, uslovna sloboda ne znači automatsko puštanje, kaže Pak, dodajući da Bjanki i dalje ima ozbiljne pravne prepreke.

"Na kraju krajeva, porodice žrtava zaslužuju mir. Zajednica zaslužuje da se oseća bezbedno. A pravosudni sistem ima odgovornost da se pobrine da čovek koji je naneo toliko zla ostane tamo gde mu je mesto - iza rešetaka", rekao je Pak.

Krvavi pohod 

Nakon što je počinio niz nasilnih zločina, uključujući seksualne napade i ubistva žena u oblasti Los Anđelesa, D’Amato je u januaru 1979. radio kao službenik obezbeđenja u Belingemu.

Tokom tog perioda, ubedio je dve studentkinje Univerziteta Zapadni Vašington, Karen Mendić i Dajanu Vajlder, da ga prate do jedne kuće, gde ih je potom zadavio.

Ova ubistva su navela istražitelje da povežu D’Amata s približno deset sličnih slučajeva u Kaliforniji.

Kako bi izbegao smrtnu kaznu, D’Amato je u Vašingtonu priznao krivicu i dobio dve uzastopne doživotne kazne bez prava na uslovnu slobodu.

Tokom boravka u zatvoru, D’Amato je više puta pokušavao da pravnim putem obori presude u Vašingtonu, tvrdeći, između ostalog, da je njegov iskaz dobijen pod hipnozom. Uporno tvrdi da je nevin.

Pak kaže da je u vreme Bjankijeve osude kalifornijski zakon predviđao periodična saslušanja za uslovno puštanje, čak i za osuđene ubice. Taj zakon se i dalje primenjuje na one koji su osuđeni po njemu.

Zahtevi D’Amata za uslovno puštanje više puta su odbijani poslednjih godina, kako u državi Vašington, tako i u Kaliforniji.

D’Amato, koji sada ima 74 godine, nalazi se u Državnom zatvoru države Vašington u gradu Vala Vala. Njegovo sledeće saslušanje za uslovnu slobodu bilo je prvobitno zakazano za maj 2025, ali je kasnije odloženo. Odluka komisije očekuje se do 23. jula.

(Telegraf.rs)