Sledeća "oluja veka" biće paklena: Dramatična upozorenja već stižu, evo šta se može očekivati

Najjači "noristeri" - razorni i često smrtonosni ciklonski olujni sistemi koji pogađaju istočnu obalu SAD parališućim kišama, snegom i poplavama - dodatno se pojačavaju zbog uticaja zagađenja klime, pokazuje nova studija.

Noristeri, koji se obično formiraju između septembra i aprila, pokreću se temperaturnim kontrastom između hladnog arktičkog vazduha sa severa i toplijeg, vlažnog vazduha sa Atlantskog okeana.

Oni predstavljaju ogromnu pretnju za gusto naseljene gradove duž istočne obale. Poslednjih decenija zabeležen je niz noristera toliko razornih da su dobili nadimke koji zvuče kao naslovi filmova katastrofe, piše CNN.

Kako "oluja veka" postaje sve jača

"Oluja veka" iz marta 1993. godine bila je jedna od najsmrtonosnijih i najskupljih ikada zabeleženih. Donela je vetrove brzine više od 160 km/h, zatrpala neka mesta sa skoro 150 cm snega i usmrtila više od 200 ljudi.

"Snežna apokalipsa" iz 2010. godine donela je više od 50 cm snega u delove Pensilvanije, Merilenda, Virdžinije i Zapadne Virdžinije, usmrtila 41 osobu i ostavila stotine hiljada ljudi bez struje.

Majkl Man, klimatski naučnik sa Univerziteta Pensilvanija i autor ove studije, bio je zarobljen u hotelskoj sobi u Filadelfiji tri dana tokom "Snežne apokalipse". Upravo to iskustvo prvi put je probudilo njegovo interesovanje za to kako bi ove oluje mogle biti pogođene globalnim zagrevanjem.

Petnaest godina kasnije veruje da ima neke odgovore.

Postoji opšti konsenzus da će noristera biti manje u toplijem svetu, jer se Arktik zagreva brže od ostatka severne hemisfere, što znači da je temperaturni kontrast - koji pokreće ove oluje - slabiji.

Velike analize i otkrića

Ali ono što nije bilo jasno jeste šta će se dogoditi sa intenzitetom ovih oluja, koje su, prema Manu, često bile zanemarene u istraživanjima.

Da bi odgovorili na to pitanje, naučnici su koristili istorijske podatke i algoritam za praćenje ciklona kako bi analizirali noristere između 1940. i 2025. godine, sastavljajući digitalni atlas ovih oluja.

Ukupno su analizirali 900 oluja i otkrili da je maksimalna brzina vetra kod najintenzivnijih noristera porasla za oko 6% od 1940. godine, prema studiji objavljenoj u ponedeljak u časopisu Proceedings of the National Academy of Sciences.

To može zvučati malo, ali drastično povećava štetu koju oluja može izazvati. Povećanje brzine vetra za 6% znači povećanje destruktivnog potencijala oluje za 20%, rekao je Man. "To je značajno."

Stope padavina - i kiše i snega - koje ove oluje donose takođe su porasle za oko 10%, pokazuje analiza.

"Ovnovna fizika"

Razlog što se ove severoistočne ciklonske oluje pojačavaju jeste "osnovna fizika", kaže Man. Topliji okeani i vazduh znače više isparavanja i više vlage u atmosferi, koja se zatim ispoljava u obliku intenzivnijih padavina ili snega.

Nivo štete koju ove oluje mogu naneti čini razumevanje njihovih promena u toplijem svetu izuzetno važnim, dodaje Man.

Na primer, oluja "Pepeljasta sreda" iz 1962. godine izazvala je ogromna razaranja duž istočne obale, pričinivši ukupnu ekonomsku štetu ekvivalentnu desetinama milijardi dolara u današnjem novcu. Nanelа je "istu količinu štete kao uragan koji direktno udara na kopno", rekao je on.

Rezultati studije takođe sugerišu da je rizik od poplava u mnogim gradovima na istočnoj obali verovatno potcenjen, navodi se u radu. "Noristeri su zanemareni, i to je još jedan doprinos povećanom obalnom riziku na koji nismo dovoljno obraćali pažnju", dodao je Man.

Potreba za boljom pripremljenošću

Dženifer Fransis, viša naučnica u Centru za klimatska istraživanja Vudvel, koja nije bila uključena u studiju, rekla je da ovi nalazi ukazuju na potrebu za boljom pripremljenošću.

"Obalske zajednice na severoistoku, gde udaraju ove oluje, trebalo bi da se trgnu i obrate pažnju... proaktivna priprema je manje skupa od sanacije nakon oluje", rekla je za CNN.

Nalazi su takođe važni jer osvetljavaju različite načine na koje se klimatska kriza manifestuje, rekao je Džuda Koen, klimatolog sa MIT koji takođe nije bio uključen u studiju.

Efekti "mogu biti kontraintuitivni, uključujući i ideju da klimatske promene mogu dovesti do povremenih porasta ekstremnog zimskog vremena", rekao je za CNN.

Čak i dok se svet zagreva, a sezona snega skraćuje u mnogim delovima SAD, i dalje će biti perioda jakih snežnih padavina i intenzivne hladnoće, rekao je Man. "Pojedinačni događaji mogu imati mnogo jači udar."

(Telegraf.rs)