Ključa na Kavkazu zbog Putina: Dva međusobno zakleta neprijatelja se udružila protiv ruskog lidera

Jermenija se udružuje sa Azerbejdžanom kako bi Vladimiru Putinu izbila poslednji veliki adut iz ruku na Kavkazu. Kolaps odnosa između Rusije i Azerbejdžana desio se kroz seriju brzih i snažnih udaraca, prenosi britanski The Telegraph.

Sve je počelo prošlog meseca hapšenjem sedam državljana bivše sovjetske republike u ruskom gradu Jekaterinburgu. Oni su uhapšeni u sklopu istrage Moskve o mafijaškim ubistvima koja datiraju unazad 25 godina.

U roku od nekoliko dana, osumnjičeni, obojica etnički Azerbejdžanci, preminuli su u pritvoru. Ostali su se na sudu pojavili vidno modri i pretučeni.

Azerbejdžan je reagovao besno. Ruski kulturni događaji su otkazani, kancelarija novinske agencije Sputnjik u Bakuu, koja je ispostava za širenje politike Kremlja, pretresena je, a grupa ruskih IT radnika uhapšena je pod optužbama za trgovinu drogom i sajber-kriminal.

Zatim je na ruskoj državnoj televiziji usledila pretnja da bi Baku mogao biti "osvojen za tri dana", što podseća na retoriku korišćenu pre punog napada na Ukrajinu 2022.

Rat je malo verovatan. Ali raskol je stvaran i opasan po Moskvu, jer se Jermenija, nakon što je 30 godina vodila niz brutalnih ratova s Azerbejdžanom, sada udružuje sa svojim starim zakletim neprijateljem kako bi potisnula Putina i ruski uticaj iz Južnog Kavkaza.

Ilham Alijev, predsednik Azerbejdžana, sastao se 10. jula sa Nikolom Pašinjanom, premijerom Jermenije. Njihovi direktni razgovori fokusirali su se na koridor Zangezur, predloženu rutu koja bi povezala Azerbejdžan sa njegovom eksklavom Nahčivan preko južnog dela Jermenije.

Ovaj koridor bi ispunio panturksistički san o fizičkom povezivanju Azerbejdžana sa Turskom i predstavljao bi deo trgovinske rute "Srednji koridor" od Kine i Centralne Azije ka Evropi.

Prema sporazumu o prekidu vatre iz 2020. godine između Jermenije i Azerbejdžana, ovom rutom je trebalo da upravlja ruska Federalna služba bezbednosti (FSB).

Međutim, taj dogovor je sada ugrožen, jer Alijev želi da isključi Moskvu iz aranžmana i stavi koridor pod potpunu kontrolu Azerbejdžana.

"Ovo je poslednji veliki ruski adut u regionu", rekao je Nil Melvin, direktor za međunarodnu bezbednost u Kraljevskom institutu za oružane službe (Rusi).

"To im omogućava da kontrolišu trgovinske rute i koriste svoj uticaj u odnosima i sa Jermenijom i sa Azerbejdžanom. Gubitak toga bio bi veliki udarac".

Iako razgovori održani 10. jula nisu doneli zaključke, momentum se menja. Pašinjan je prošlog meseca posetio Redžepa Tajipa Erdogana, predsednika Turske, u Istanbulu, što je značajan susret s obzirom na to da Jermenija i Turska nemaju formalne diplomatske odnose.

Nakon toga, Erdogan je izjavio da Jermenija pokazuje "fleksibilniji pristup" pitanju koridora Zangezur, uprkos tome što mu se ranije protivila. Zapad je, u međuvremenu, izneo ideju da ruta bude stavljena pod neutralnu međunarodnu kontrolu, na primer švajcarske ili američke firme, čime bi Rusija bila potpuno isključena.

Poput Azerbejdžana, i veze Jermenije sa Moskvom su oslabile naročito od 2023. godine, kada su ruske mirovne snage uglavnom ostale po strani tokom munjevite ofanzive Bakua za ponovno preuzimanje regiona Nagorno-Karabah.

Gotovo celokupno jermensko stanovništvo je pobeglo, a Azerbejdžan je optužen za etničko čišćenje. Od tada se Pašinjan okrenuo Zapadu i nastojao da se pomiri sa Bakuom, verujući da je dugoročna budućnost Jermenije ugrožena ukoliko zadrži neprijateljske odnose sa Azerbejdžanom i Turskom.

To je daleko od popularnog u Jermeniji. Pašinjan ima jedan od najnižih rejtinga podrške među svetskim liderima, a nedavni sukob sa Jermenskom apostolskom crkvom doveo je do hapšenja dvojice arhiepiskopa pod optužbom za zaveru protiv vlade.

Međutim, Nurlan Alijev, viši istraživač na Evropskom koledžu, rekao je da je Pašinjanovo geopolitičko preusmeravanje zbližilo Baku i Jerevan kada je reč o njihovom stavu prema Rusiji.

"Obe zemlje shvataju da moraju da stvore bezbednosnu arhitekturu Južnog Kavkaza bez učešća Rusije, koju bi same regionalne države podržale", rekao je Alijev i nastavio:

"Još nismo videli konačan mirovni sporazum između Azerbejdžana i Jermenije, ali postoje pozitivni znaci. Konačan mirovni dogovor bio bi veliki udarac ruskoj poziciji na Južnom Kavkazu".

Za predsednika Azerbejdžana, čini se da su dani kada je primao naređenja iz Moskve prošli. Analitičari kažu da incident u Jekaterinburgu koristi ne samo da bi tražio pravdu, već i da bi potvrdio nezavisnost.

"Problem u odnosima sa Bakuom je ozbiljan. Predsednik Alijev je pokazao zube, kao što bi to učinio svaki autoritarni lider. Sada sebe vidi kao trijumfalnu figuru. Moskva više ne diktira uslove", rekao je bivši visokopozicionirani ruski diplomata.

Bašir Kitačajev iz Karnegi centra u Berlinu rekao je da Baku koristi incident da se suprotstavi Moskvi.

"Smrt dvojice Azerbejdžanaca u Jekaterinburgu poslužila je samo kao zgodan izgovor. Azerbejdžanske vlasti koriste situaciju da ojačaju svoju poziciju kod kuće i u inostranstvu eskalacijom tenzija sa Moskvom", smatra on.

Ova promena je naglašena javno objavljenim pozivom između Alijeva i Volodimira Zelenskog, predsednika Ukrajine, u kojem su razgovarali o uspostavljanju bližih veza.

Bio je to oštar signal iz Azerbejdžana, zemlje za koju se dugo smatralo da je u savezu sa Moskvom. Kremlj, u međuvremenu, pokušava da preformuliše sukob kao zapadnu zaveru.

"Scenarista i dirigent neslaganja sa Azerbejdžanom nalazi se van postsovjetskog prostora", rekao je Grigorij Karasin, predsednik ruskog Komiteta za međunarodne poslove.

Vladimir Džabarov, ruski senator i bivši oficir KGB, otišao je dalje optužujući MI6 i Tursku za podsticanje nemira. U stvari, pukotine su počele mnogo pre Jekaterinburga.

Prošlog Božića, Rusija je greškom oborila avion Azerbejdžan erlajnsa. Baku je odbio da pređe preko incidenta, što je na kraju primoralo Putina da se izvini i ponudi nadoknadu, u retkom diplomatskom pokušaju povlačenja novca. Sada potpuno svestan moći javne konfrontacije, Baku nije oklevao da uzvrati nakon hapšenja u Jekaterinburgu.

Posledice takođe ugrožavaju cenjeni ruski koridor Sever-Jug, trgovačku rutu koja povezuje Moskvu sa Iranom i Indijom koja prolazi kroz Azerbejdžan.

Gubitak pristupa koridoru mogao bi da nanese pravi ekonomski udarac, posebno zato što Rusija traži načine da zaobiđe zapadne sankcije.

Arkadij Dubnov, stručnjak za postsovjetska pitanja, napisao je na Telegramu da je glavna briga Moskve očuvanje tog koridora.

"Moskva zna da bi potpuno otuđivanje Bakua moglo ugroziti te planove", tvrdi on.

Za sada, Rusija će nastaviti da krivi Zapad dok će iza kulisa raditi na pokušaju da spase svoje odnose. Ali Azerbejdžan i Jermenija, nacije koje su nekada tretirane kao sovjetski sateliti, kreću svojim putem, a na njemu se Rusija sve manje nalazi.

(Telegraf.rs)