Ko su Druzi i zbog čega Izrael bombarduje Siriju da bi ih zaštitio? Nema mira na Bliskom istoku

Sirijska vojska je u utorak ušla u uporište Druza na jugu zemlje, saopštila je vlada, što je ponovo rasplamsalo strahove od napada na etničke manjine i izazvalo obnavljanje izraelskih napada na snage koje je poslao Damask.

Sukobi su izbili tokom vikenda između snaga Druza i beduinskih plemena u južnom gradu Suvajdi, u kojima je poginulo više od 200 osoba, a desetine su povređene. Nasilje je izazvalo intervenciju sirijske vlade, koja je u sukobima izgubila najmanje 18 svojih vojnika.

Islamističke snage u savezu sa sirijskom vladom pridružile su se borbi ove nedelje, pojačavajući zabrinutost među Druzima i navodeći ključnu figuru zajednice da pozove na međunarodnu zaštitu, preneo je CNN

Izrael, koji se zakleo da će zaštititi Druze u Siriji, pokrenuo je nove napade na sirijske vladine snage koje napreduju ka Suvajdi i obećao da će nastaviti napade kako bi zaštitio ovu grupu.

Sirijsko ministarstvo spoljnih poslova saopštilo je da je nekoliko civila i pripadnika bezbednosnih snaga poginulo u napadima, ali nije navelo konkretne brojke.

U saopštenju, ministarstvo je osudilo izraelske napade, nazivajući ih "očiglednim kršenjem suvereniteta Sirijske Arapske Republike" i "za osudu vrednim primerom kontinuirane agresije i stranog mešanja u unutrašnje poslove suverenih država".

Ranije je izraelska vojska u saopštenju saopštila da je pogodila "vojna vozila koja pripadaju snagama sirijskog režima u oblasti Suvajde na jugu Sirije".

Evo šta treba znati o Druzima i izraelskom navedenom cilju da ih zaštiti.

Ko su Druzi?

Druzi su arapska sekta od oko milion ljudi koji uglavnom žive u Siriji, Libanu i Izraelu. U južnoj Siriji, gde Druzi čine većinu u provinciji Suvajda, zajednica se povremeno nalazila između snaga bivšeg Asadovog režima i ekstremističkih grupa tokom desetogodišnjeg građanskog rata u Siriji.

Poreklom iz Egipta u 11. veku, ova grupa praktikuje ogranak islama koji ne dozvoljava preobraćenje ni u religiju ni iz nje niti mešovite brakove.

U Siriji, zajednica Druza je koncentrisana oko tri glavne provincije blizu Golanske visoravni koju je Izrael okupirao od strane Izraela na jugu zemlje.

Više od 20.000 Druza živi na Golanskoj visoravni, strateškoj visoravni koju je Izrael zauzeo od Sirije tokom Šestodnevnog rata 1967. godine, pre nego što ju je formalno anektirao 1981. Druzi dele teritoriju sa oko 25.000 jevrejskih doseljenika, raspoređenih u više od 30 naselja.

Većina Druza koji žive na Golanu identifikuju se kao Sirijci i odbili su ponudu izraelskog državljanstva kada je Izrael okupirao region. Oni koji su odbili dobili su izraelske boravišne karte, ali se ne smatraju izraelskim državljanima.

Zašto se sirijske snage sukobljavaju sa njima?

Nakon što je svrgnuo dugogodišnjeg diktatora Bašara el Asada, novi sirijski predsednik Ahmed al Šara obećao je inkluziju i zavetovao se da će zaštititi sve raznolike zajednice u Siriji, ali sunitske ekstremističke snage lojalne njemu nastavile su nasilno da se suočavaju sa verskim manjinama.

U martu je stotine ljudi ubijeno tokom obračuna sa alavitskom sektom, kojoj je pripadao Asad, u zapadnom gradu Latakiji, a u aprilu su sukobi između provladinih oružanih snaga i druzskih milicija ostavili najmanje 100 mrtvih.

Ključno pitanje koje zaoštrava odnose između nove sirijske vlade i Druza jeste razoružanje druzskih milicija i integracija. Al Šara, koji nastoji da konsoliduje oružane frakcije pod jedinstvenom vojskom, nije uspeo da obezbedi sporazume sa Druzima, koji čvrsto insistiraju na zadržavanju svog oružja i nezavisnih milicija.

Druzi, od kojih su se neki protivili autoritarnoj vladavini Bašara el Asada, ostaju oprezni prema Al Šari, islamističkom lideru sa džihadističkom istorijom. Izrazili su zabrinutost zbog isključenja nekih svojih lidera iz procesa nacionalnog dijaloga i ograničene zastupljenosti u novoj vladi, koja uključuje samo jednog druzskog ministra.

Nekoliko sati nakon što su trupe ušle u grad u utorak, sirijski ministar odbrane Murhaf Abu Kusra proglasio je "primirje" nakon sporazuma sa neidentifikovanim liderima zajednice i rekao da se vojna policija raspoređuje "da reguliše vojno ponašanje i pozove prekršioce na odgovornost".

Zbog čega je Izrael intervenisao?

U utorak je kancelarija izraelskog premijera Benjamina Netanijahua saopštila da je Izrael "posvećen sprečavanju štete po Druze u Siriji zbog dubokog bratskog saveza sa našim druzskim građanima u Izraelu i njihovih porodičnih i istorijskih veza sa Druzima u Siriji".

Oko 130.000 izraelskih Druza živi u Karmelu i Galileji na severu Izraela. Za razliku od drugih manjinskih zajednica unutar granica Izraela, muškarci Druzi stariji od 18 godina regrutovani su u izraelsku vojsku od 1957. godine i često napreduju do visokih položaja, dok mnogi grade karijere u policiji i bezbednosnim snagama.

Izraelska vlada je takođe jednostrano proglasila zonu demilitarizacije u Siriji koja "zabranjuje uvođenje snaga i oružja u južnu Siriju".

Sirijska vlada je odbacila izraelsku deklaraciju o demilitarizovanoj zoni i, zajedno sa međunarodnom zajednicom, više puta je pozivala Izrael da obustavi vojne akcije koje krše njegov suverenitet.

Izrael, oprezan prema ekstremističkim grupama duž svojih granica, zauzeo je konfrontacioni stav prema Al Šari, uprkos naporima administracije Donalda Trampa da podstakne sirijsko-izraelsko pomirenje i pokušajima da proširi normalizaciju na Bliskom istoku.

Duhovni vođa Druza, Hikmat Al-Hidžri, pozvao je na međunarodnu zaštitu "svih zemalja" kako bi se "suprotstavili varvarskoj kampanji" vlade i savezničkih snaga "koristeći sva moguća sredstva".

"Suočavamo se sa potpunim ratom istrebljenja", rekao je Al-Hidžri u video izjavi.

Međutim, u saopštenju koje su izdali drugi lideri Druza pozdravljena je intervencija sirijske vlade u Suvajdi i pozvana je država da potvrdi svoj autoritet. Takođe su pozvane naoružane grupe u gradu da predaju oružje vladinim snagama i da se započne dijalog sa Damaskom.

Može li Izrael da postigne sporazum sa državom koju bombarduje?

Od pada Asadovog režima u decembru 2024. godine, Izrael je zauzeo sve više teritorija u Siriji i više puta pokretao napade na zemlju, sa navedenim ciljem sprečavanja obnove vojnih kapaciteta i iskorenjivanja militantnosti koja bi mogla da ugrozi njegovu bezbednost.

Izraelski napadi su se nastavili uprkos tome što njegov najbliži saveznik, Sjedinjene Države, vrši pritisak na Izrael da normalizuje odnose sa Sirijom sada kada je pod kontrolom nove vlade.

SAD pokušavaju da usmere zemlje u regionu ka drugačijem putu i predviđaju da Sirija potpiše Avramove sporazume, niz ugovora kojima se normalizuju odnosi između Izraela i nekoliko arapskih zemalja. Visoki zvaničnik administracije rekao je za CNN prošlog meseca da "Sirija ima koristi od okretanja ka Izraelu".

Izrael je naznačio sklonost da proširi te sporazume. Nakon sukoba sa Iranom, Netanijahu je rekao da je izraelska "pobeda" otvorila put za "dramatično proširenje mirovnih sporazuma", dodajući da Izrael "energično radi na tome".

Ministar spoljnih poslova Gideon Sar je čak izneo koje zemlje Izrael želi da postigne regulisanje odnosa.

"Izrael je zainteresovan za proširenje kruga mira i normalizacije iz Avramovog sporazuma", rekao je krajem prošlog meseca na zajedničkoj konferenciji za novinare sa svojim austrijskim kolegom.

"Imamo interes da dodamo zemlje, poput Sirije i Libana, naših suseda, u krug mira i normalizacije uz istovremeno očuvanje suštinskih i bezbednosnih interesa Izraela".

Izrael je vodio direktne i indirektne razgovore sa novom sirijskom vladom, što ukazuje na promenu dinamike između bivših neprijatelja od pada Asadovog režima.

Ali, ponovljeni napadi Izraela na sirijsku teritoriju i njegovo prošireno vojno prisustvo u zemlji mogu potencijalno da zakomplikuju te ambicije. U maju je Al Šaraa rekao da su indirektni razgovori sa Izraelom imali za cilj da okončaju napade. Ali to se nije dogodilo.

Netanijahu je ranije novu vladu u Damasku nazvao "ekstremističkim islamskim režimom" i pretnjom državi Izrael. U maju je izraelski zvaničnik rekao da je premijer zamolio Trampa da ne ukida sankcije Siriji, rekavši da se plaši da će to dovesti do ponavljanja događaja od 7. oktobra 2023. godine, kada su militanti predvođeni Hamasom napali Izrael.

Izraelski udari na Siriju takođe komplikuju napore Al Šare da konsoliduje vlast nad zemljom i promoviše potencijalni sporazum o normalizaciji kao pobedu za suverenitet Sirije i njen narod.

(Telegraf.rs)