Smrt Putinovog ministra pokazala nešto neverovatno: Kremlj ima novu definiciju neoprostivog greha

Od kada je Rusija u februaru 2022. godine pokrenula invaziju na Ukrajinu broj grehova koje Kremlj smatra "neoprostivim"  proširio se tako da sada uključuje sve što se vidi kao pomaganje neprijatelju.

Navodno samoubistvo nedavno smenjenog ruskog ministra saobraćaja, Romana Starovoita, nedugo pre nego što je verovatno trebalo da bude uhapšen zbog optužbi za korupciju, bio je veliki šok za rusku elitu, prensi portal carnegieendowment.org.

To nije bio samo presedan u postsovjetskoj Rusiji, već je bacilo svetlo na to koliko se ruski politički sistem promenio.

Usred rata u Ukrajini, postoji znatno manje prilika da se izađe iz politike (ili iz zemlje), a sveprisutni osećaj beznadežnosti uticao je na ponašanje zvaničnika. Najvažnije je da se broj prestupa koje režim smatra "neoprostivim" i koje će oštro kazniti dramatično povećao.

Ruski predsednik Vladimir Putin oduvek je bio poznat po svojoj ravnodušnosti prema rasprostranjenoj korupciji. Više puta je izjavljivao da ne možete uhapsiti svakog korumpiranog zvaničnika, a čak i kada biste to uradili, oni koji bi ih zamenili ne bi bili ništa bolji.

Za razliku od mnogih drugih populističkih lidera, Putin je izbegavao javne antikorupcijske kampanje, uprkos njihovom potencijalu da mu povećaju popularnost.

Pre invazije na Ukrajinu, postojala su samo dva slučaja u kojima je aktuelni ministar bio suočen sa zatvorskom kaznom. Bivši ministar odbrane Anatolij Serdjukov 2013. delovalo je da će biti osuđen na zatvorsku kaznu. Na kraju, ipak je ostao na slobodi, uprkos političkoj koristi koju bi Putin imao da je završio iza rešetaka.

A 2016. godine tadašnji ministar ekonomskog razvoja Aleksej Uljukajev uhapšen je i kasnije poslat u zatvor nakon što je proglašen krivim za traženje mita od dve milijarde dolara u nameštenoj akciji koju je organizovao direktor naftnog giganta Rosnjefta, Igor Sečin.

Uljukajev nije imao sreće jer je za njegove protivnike njegovo slanje u zatvor bilo pitanje principa. Putin nije igrao značajnu ulogu ni u jednom od ta dva slučaja njegov javni stav uvek je bio da istražitelji treba da rade svoj posao.

Ista ta neformalna pravila važila su i tokom prvih godina rata s Ukrajinom. Istina, više zvaničnika je završilo u zatvoru, ali su svi bili relativno niskog ranga. Situacija se promenila 2024. godine, kada je Putin dao zeleno svetlo za čistku svih onih koji su bili bliski bivšem ministru odbrane Sergeju Šojguu. Za sada, Šojgu je izbegao bilo kakve krivične optužbe zahvaljujući svojoj dosadašnjoj lojalnosti Putinu.

Naravno, Starovoit nije bio ni približno blizak Putinu kao Šojgu. Bio je ministar samo godinu dana, nakon šestogodišnjeg mandata kao guverner Kurske oblasti.

Ipak, bilo je opštepoznato da je Starovoit imao bliske veze s braćom tajkunima Arkadijem i Borisom Rotenbergom, poverenim Putinovim saradnicima kojima je poveren nadzor nad velikim infrastrukturnim projektima, uključujući most koji povezuje rusko kopno s anektiranim Krimom. Starovoit je uživao sve privilegije federalnog ministra i učestvovao u redovnim sastancima s Putinom. Biti zadužen za transportnu mrežu Rusije u ratno vreme je nesumnjivo važna uloga.

Oblaci su počeli da se nadvijaju nad Starovoitom u aprilu, nakon hapšenja Alekseja Smirnova, njegovog zamenika, a potom i naslednika na mestu guvernera Kurske oblasti. Krivični postupak protiv Smirnova fokusirao se na njegovu ulogu u izgradnji odbrambenih utvrđenja u regionu, koja su se pokazala nedovoljno izgrađenim kada su ukrajinske trupe u avgustu 2024. izvršile invaziju i brzo napredovale.

Izgleda da su drugi zvaničnici već svedočili protiv Smirnova i Starovoita, koji su zajedno nadgledali izgradnju tih utvrđenja. Ta vest je izazvala spekulacije o tome da li će braća Rotenberg moći da zaštite svog štićenika Starovoita: Da li bi im bilo u interesu da intervenišu, i ako bi to učinili, koliko bi ih to moglo koštati?

U tom trenutku osetio se i novi razvoj situacije unutar ruskog režima. Od početka rata 2022. godine, broj grehova koje Kremlj smatra "neoprostivim" proširio se tako da sada uključuje sve što se vidi kao pomaganje neprijatelju.

To obuhvata javne izjave kojima se kritikuje režim (otuda i pooštravanje zakona o "stranim agentima" i "nepoželjnim organizacijama"), profitiranje kompanija koje ugrožava vojnu spremnost Rusije (otuda talas nedavnih nacionalizacija), pokušaje prebacivanja novca u inostranstvo, pa čak i pokušaje da se vodi i domaća i međunarodna firma istovremeno.

Neuspeh u izgradnji odgovarajuće odbrane u oblasti Kurska, čime je ukrajinskim snagama omogućeno da prodru na rusku teritoriju, očigledno spada u kategoriju neoprostivog greha. A za one koji se smatraju krivima za takve prestupe, nema povratka. Izgleda da braća Rotenberg ne samo da nisu bila u stanju da zaštite Starovojta, već nisu bila ni spremna da pokušaju. Kada je postalo jasno da je njegov prestup izuzetno ozbiljan, bilo je bezbednije da se distanciraju od Starovojta, toksičnog klijenta, nego da se bore u njegovom uglu.

Ovakvi slučajevi će izgleda postajati sve češći. Druge uticajne ličnosti, poput šefa odbrambene korporacije Sergeja Čemezova, šefa Rosnjefta Igora Sečina i moćne braće Kovaljčuk, verovatno će se takođe naći primorane da se odreknu onih koji se od njih očekuju za zaštitu. Neće biti u mogućnosti da spasu štićenike, lojalne podređene ili one koji imaju koristi od njihovog pokroviteljstva iz kandži ruske represivne mašinerije.

Rat je nekada uticajne ličnosti učinio mnogo manje moćnim, a njihovi interesi zgnječeni su pod točkovima sistema koji vodi borbu za opstanak. U budućnosti, sve viši zvaničnici će postajati ranjiviji kako prestupi koji se smatraju "neoprostivim" budu rasli po broju i obimu. Rat je pokrenuo procese unutar Rusije koji bi na kraju mogli da progutaju čak i najmoćnije ličnosti režima.

(Telegraf.rs)