Putinov saveznik optužio Zapad da vodi rat protiv Rusije, pa zapretio: Moskva će odgovoriti, spomenuo udare

Bivši predsednik Rusije Dmitrij Medvedev optužio je Zapad da praktično vodi punopravni rat protiv Rusije i poručio da Moskva mora odgovoriti u potpunosti, čak i preventivnim udarima na zapadne zemlje, ukoliko bude potrebno.

"Ono što se danas dešava je posrednički rat, ali suštinski punopravni rat: paketi sankcija, glasne izjave o militarizaciji Evrope", rekao je Medvedev u najnovijem istupu za rusku državnu agenciju TASS.

Preporučujemo

"To je još jedan pokušaj uništavanja 'istorijske anomalije' koju Zapad mrzi, Rusije, naše zemlje. Moramo delovati u skladu s tim, odgovoriti u punoj meri. A ako bude potrebno, sprovesti preventivne udare", poručio je Medvedev.

On je dodatno optužio zapadne države za "izdaju u krvi" i "bolesnu, zastarelu sliku o sopstvenoj superiornosti". Medvedev, koji je tokom predsedničkog mandata od 2008. do 2012. važio za modernizatora i umerenijeg političara, poslednjih godina postao je jedan od najžešćih jastrebova u ruskom političkom vrhu. Trenutno obavlja funkciju zamenika predsednika Saveta bezbednosti Rusije, piše Daily mail.

Njegove zapaljive izjave dolaze u trenutku pojačanih tenzija sa Zapadom, svega nekoliko dana nakon što je američki predsednik Donald Tramp najavio uvođenje 100% carina na ruske proizvode i sekundarne sankcije za zemlje koje nastave trgovinu s Moskvom - ako u narednih 50 dana ne bude postignuto primirje u Ukrajini.

Istovremeno, SAD i saveznici iz Evrope pripremaju novi paket sofisticiranog naoružanja za Ukrajinu, uključujući protivvazdušne sisteme. NATO alijansa i zapadni lideri sve glasnije upozoravaju da bi Rusija mogla napasti neku od članica NATO-a, što Kremlj kategorički odbacuje.

Foto: Tanjug/AP

"Naš predsednik je jasno rekao: Rusija ne namerava da ratuje protiv NATO-a ili da napadne Evropu", izjavio je Medvedev.

"Tvrdnje zapadnih političara na tu temu su potpuna glupost, i to namerno plasirana kako bi se destabilizovala već teška situacija", dodao je.

Diplomatski izvori tvrde da njegove izjave odražavaju raspoloženje među najtvrđim jastrebovima unutar ruskog establišmenta, pogotovo nakon što je postalo jasno da Trampova administracija gubi strpljenje sa Moskvom.

Na sastanku s novim generalnim sekretarom NATO-a Markom Ruteom, Tramp je poručio:

"Veoma, veoma smo nezadovoljni Rusijom i biće uvedene izuzetno oštre carine ako ne postignemo dogovor u roku od 50 dana. Carine će biti 100%", rekao je u Ovalnom kabinetu.

Tramp je zapretio i sekundarnim sankcijama onima koji nastave kupovinu ruske robe, čime bi se udarilo i na države poput Kine, Indije i Turske – ključne uvoznike ruskih energenata.

"Razočaran sam predsednikom Putinom. Mislio sam da ćemo imati dogovor još pre dva meseca", dodao je Tramp, aludirajući na mirovni predlog SAD koji je prihvaćen u Kijevu, ali odbijen u Moskvi.

Foto: Tanjug/AP

U Rusiji je usledila žestoka reakcija. Poznati propagandista i vojni analitičar Igor Koročenko izjavio je da Moskva mora iskoristiti preostalih 50 dana da "dovrši rat".

"Potrebno je maksimizirati udare ruske vojske... Ovim pristupom možemo ostvariti pobedu", rekao je Koročenko na državnoj televiziji.

Tramp je takođe najavio novi dogovor s evropskim saveznicima o isporuci naprednog naoružanja Ukrajini – uključujući raketne sisteme Patriot – ali uz ključnu napomenu: SAD neće plaćati za oružje.

"Dogovorili smo se da oružje ide Ukrajini, a Evropa će to platiti. Mi - SAD – nećemo platiti ništa. Mi ćemo proizvesti oružje, ali oni će ga platiti", poručio je Tramp.

Iako su evropski lideri načelno podržali dogovor, neki su reagovali na Trampovu potrebu da preuzme zasluge.

"Ako mi platimo oružje – to je naša pomoć", rekla je šefica evropske diplomatije Kaja Kalas.

"Ako obećate da ćete poslati oružje, ali kažete da će neko drugi platiti - onda to nije baš vaša pomoć, zar ne?", dodala je.

Važno je napomenuti da Tramp do sada nije poslao nijednu novu pošiljku oružja Ukrajini izvan onoga što je prethodno odobreno tokom administracije Džoa Bajdena. Na raspolaganju mu još uvek stoji 3,85 milijardi dolara iz tzv. Predsedničkog ovlašćenja za povlačenje (PDA) - mehanizma koji omogućava brzo slanje američkog oružja saveznicima u vanrednim situacijama.

Situacija na relaciji Rusija-Zapad time ulazi u novu, još opasniju fazu, a naredni dani mogli bi odrediti ne samo tok rata u Ukrajini, već i budućnost bezbednosne arhitekture Evrope.

(Telegraf.rs)