Odmetnička vojska hrišćana gradi novo globalno carstvo: Od njihovih sirovina će zavisiti ceo svet!

U zabačenom planinskom području Kačin na severu Mjanmara, pobunjenička vojska Kachin Independence Army (KIA) preuzela je kontrolu nad gotovo svim rudnicima retkih zemnih metala. Elementi poput disprozijuma i terbijuma ključni su za proizvodnju električnih vozila, vetroturbina i vojne opreme. Nakon decenija borbe za autonomiju, zahvaljujući tim resursima, KIA sada ima geopolitičku moć.

Rudarenje se odvija u teškim uslovima i uz veliku ekološku štetu, dok sirovine završavaju u kineskim fabrikama, koje ih zatim distribuiraju globalnim tehnološkim gigantima poput Tesle, Volkswagena i Siemensa. Iako bez formalne političke uloge, KIA se polako pretvara u neizostavnog igrača u lancu snabdevanja vrednom trilione dolara. Sve se to odvija dok u Mjanmaru traje krvav građanski rat, prenosi Jutarnji.

Preporučujemo

KIA gospodari i velikim brojem eksploatisanih radnika koji rudare bez ikakve zaštite, tvrdi Bloomberg.

Ko su Kačini?

Kačini su etnička manjina koja živi pretežno u planinskoj državi Kačin na severu Mjanmara, uz granicu s Kinom. Za razliku od većinskog budističkog stanovništva zemlje, Kačini su protestantski hrišćani, što ih dodatno izdvaja u religijsko-kulturnom smislu.

Istorijski su bili marginalizovani od strane središnje vlasti. Ima ih oko milion i po (Mjanmar ukupno ima 54 i po miliona stanovnika).

Borbu vode kroz Kachin Independence Army (KIA), naoružano krilo političke organizacije Kachin Independence Organization (KIO). Organizacija je osnovana 1961. godine, a cilj im je da osiguraju političku i teritorijalnu autonomiju, ali ne nužno i potpunu nezavisnost. Tokom decenija postali su jedna od najorganizovanijih i najiskusnijih pobunjeničkih vojski u zemlji, s hiljada boraca i snažnim uticajem u regionu.

Kina i dalje uverljivo prednjači u svetskoj proizvodnji retkih metala, s oko deset puta većom godišnjom proizvodnjom od Mjanmara. KIA nema mogućnost prerade sirovina iz svojih rudnika, već se sve šalje u kineske fabrike na rafinisanje, a zatim dalje globalnim proizvođačima. Disprozijum i terbijum, ključni elementi za električna vozila i vojnu opremu, nedavno su bili među sedam materijala čiji je izvoz Kina ograničila kao odgovor na trgovinski rat s američkim predsednikom Donaldom Trampom. Za sada nema alternativnog puta da ti elementi dođu do svetskih tržišta.

Valja znati da je građanski rat u Mjanmaru, koji traje s prekidima još od sticanja nezavisnosti 1948. godine eskalirao nakon vojnog puča 2021, kada je vojska svrgnula demokratski izabranu vladu Aung San Suu Kji.

Ova akcija izazvala je talas oružanog otpora širom zemlje i dovela do haosa u već ionako politički nestabilnoj državi. U tom kontekstu, Kachin Independence Army (KIA) - naoružano krilo političke organizacije Kachin Independence Organization (KIO) - nametnula se kao jedan od najvažnijih etničkih pobunjeničkih aktera. Delujući na severu zemlje, u državi Kačin, KIA već decenijama vodi borbu za autonomiju naroda Kačin, ali se nakon puča aktivnije uključila u širi otpor protiv vojne hunte.

Partneri iz nužde

Kina ipak s nelagodom posmatra rast vojne moći KIA. Strahuju da bi jačanje KIA moglo narušiti ravnotežu snaga u regiji i ugroziti kineske interese. U oktobru 2024. kada je KIA zauzela Pangvu, Kina je zatvorila granicu, obustavila izvoz goriva i hrane, čime je privremeno zaustavljena trgovina retkim metalima.

Međutim, do aprila 2025. dve strane su očigledno postigle delimičan dogovor, jer se izvoz ponovno pokrenuo. KIA i Kina su dakle partneri iz nužde, povezani zajedničkim ekonomskim interesima, ali bez političkog poverenja.

Uprkos svemu, KIA ima fenomenalnu poziciju. U globalnoj trci za osiguranje snabdevanjem retkim metalima, čak i skromni resursi pod kontrolom politički izolovanih vlasti znače geopolitičku moć.

Na primer, Grenland, za koji je Tramp govorio da želi da ga kupi, nema nijedan aktivni rudnik retkih metala, niti ih ima Ukrajina, iako je nedavno sa SAD potpisala važan ugovor o kritičnim sirovinama. Kačin ih ima stotine.

Za sada, KIA ne otkriva planove kako će tačno iskoristiti novo bogatstvo. Njihovi politički i vojni zvaničnici, okupljeni u KIA, zatvoreni su prema spoljnom svetu, bez diplomatskih veza i bez prisutnosti u međunarodnim ekonomskim institucijama. Bloomberg tako zaključuje kako je njihova uloga u globalnom lancu snabdevanja retkim metalima, posebno disprozijuma i terbijuma, postaje toliko važna da će milioni ljudi širom sveta uskoro koristiti proizvode koji sadrže sirovine iz teritorija pod njihovom kontrolom, što znači iz regije zahvaćene brutalnim građanskim ratom.

(Telegraf.rs)