Ruska elita živi u sve većem strahu dok Putinove čistke uzimaju svoj krvavi danak

Izvršio samoubistvo, uhapšen u privatnom avionu, osuđen na više od 10 godina zatvora... Silazak sa scene za rusku elitu nikad nije bio okrutniji, ali nedavni talas krvoprolića i bukvalnog i figurativnog, šokirao je aktivne i bivše ruske zvaničnike.

Ljudi koji su nekada možda smatrani nedodirljivim, bilo zbog svojih političkih veza ili lojalnosti Vladimiru Putinu, našli su se van milosti, van funkcija, a povremeno su i padali kroz prozore, prenosi britanski The Telegraph.

Rat u Ukrajini je preokrenuo status kvo, Kremlj nacionalizuje preduzeća kako bi napunio svoju kasu, dok korporativni "pljačkaši" sve žešće se takmiče za manji deo kolača.

"Sve to izgleda zastrašujuće", rekao je bivši zvaničnik iz ruske predsedničke administracije. "Ako pogledate nedavna hapšenja visokih rukovodilaca državnih kompanija, misteriozne smrti, ljudi u vladi i politici, izvinite na izrazu, us*rani su od straha".

Samo u julu, Andrej Badalov, potpredsednik državne kompanije za gasovode Transnjeft, pao je sa balkona svoje kuće i poginuo. Bivši zamenik ministra odbrane osuđen je na 13 godina zatvora zbog optužbi za korupciju, da bi drugi vojni zvaničnik odmah nakon toga dobio čak 17 godina.

U međuvremenu, državna bezbednost je sprovela nacionalizaciju najvećeg aerodroma u zemlji, oduzevši ga vlasnicima sa dvojnim državljanstvom, dok je Bombardier avion milijardera i zlatnog tajkuna Konstantina Strukova zaplenjen kako bi mu se sprečio beg iz zemlje.

Ipak, ono što je najviše uznemirilo muškarce koji se šunjaju hodnicima moskovskih vladinih zgrada bilo je samoubistvo 7. jula Romana Starovoita, bivšeg ministra saobraćaja.

Činilo se da je 53-godišnjak imao sve što je potrebno da uspe i da ostane na vrhu u ruskoj politici. Imao je zavidnu karijeru, uključujući i vođenje savezne agencije za puteve, pre nego što je postao guverner svoje rodne Kurske oblasti. Imao je i moćne zaštitnike, u vidu Putinovih dugogodišnjih prijatelja i partnera za džudo sparingu, braće Borisa i Arkadija Rotenberga.

Ali izgleda da se Starovoit našao u bezizlaznoj situaciji nakon što su istražitelji pokrenuli istragu o proneveri 40 miliona evra namenjenih izgradnji pograničnih utvrđenja u Kursku, što je oko petine ukupno izdvojenih sredstava za projekat. Svako ko je povezan sa skandalom suočava se sa dugom zatvorskom kaznom, a navodno je njegov zamenik, Aleksej Smirnov, svedočio protiv njega.

"Ono što je zaista čudno jeste da predsednik nije izustio ni reč saučešća o Starovoitu, koji se redovno sastajao sa Putinom", rekao je bivši predsednički zvaničnik.

"Premijer Mihail Mišustin, naravno, takođe je trebalo nešto da kaže… Ali umesto toga, obojica ćute".

Bez obzira na to da li je Starovoit bio kriv, 20 odsto "procenta" nekada se smatralo uobičajenim: Putin je bio poznat po svojoj ravnodušnosti prema rasprostranjenoj korupciji, smatrajući da se svi korumpirani zvaničnici ne mogu zameniti i da bi njihov naslednik mogao biti jednako loš.

Ali dug i skup rat pomerio je predsednikove "crvene linije" i učinio je izuzetno opasnim da se, na bilo koji način, bude viđen kao neko ko podriva rusku vojsku ili njenu industrijsku osnovu.

"Nekada se verovalo da ako ste štićenik braće Kovaljčuka ili Rotenberga, bićete nedodirljivi", rekla je Aleksandra Prokopenko, saradnica u Karnegi Rusko-Evrazijskom centru i bivša savetnica Centralne banke Rusije.

"Sada nije važno ko vas podržava. Pravila su se promenila".

Unutar Kremlja, neki šapuću o odjecima staljinističkih čistki iz 1930-ih, kada su sovjetski političari slati u gulag, a ministri su sebi pucali u slepoočnicu dok su čekali hapšenje.

"Trudim se da se klonim opasnih tema", rekao je jedan sadašnji vladin zvaničnik.

"Postavljam što manje pitanja, svojim pretpostavljenima i kolegama. Mnogi od nas su se povukli u svoje male svetove".

Nekada uticajne ličnosti sada imaju manju moć

Pre rata, bilo je relativno retko da se visoki članovi ruske političke elite suočavaju sa krivičnim prijavama i nečuveno je bilo, barem pod Putinom, da se ministar ubije.

Ali očigledno frustriran sporim tempom ruske ofanzive, Putin je lično dao zeleno svetlo za čistku Ministarstva odbrane, uključujući bliske saveznike svog svrgnutog ministra odbrane i prijatelja, Sergeja Šojgua, prema rečima Tatjane Stanovaje, još jedne saradnice u Crec.

"Rat je učinio nekada uticajne ličnosti mnogo manje moćnim, njihovi interesi zgnječeni su pod točkovima sistema koji sebe vidi u borbi za opstanak", tvrdi ona.

Ta bitka je dovela do mnogo strožeg pristupa oligarsima čije su poslovne prakse i zapanjujuće akumuliranje bogatstva bile sistemska karakteristika Putinove rane vladavine. Od početka rata, Kremlj je nacionalizovao desetine privatnih kompanija, privukavši državi 28,7 milijardi dolara, navodi Ivan Krasnov, generalni tužilac koji je vodio zaplene.

Mete nisu ograničene nikakvim jasnim vojnim planom, koji se proteže od trgovaca žitom do operatera skladišta, aerodroma do auto-kuća i proizvođača votke. A sudski nalozi izdati vlasnicima kreću se od tvrdnji o vezama sa Zapadom, ilegalnih privatizacija 1990-ih, zakona protiv korupcije ili veza sa ekstremističkim aktivnostima.

Iza svih njih stoji želja da se pribave dodatna sredstva za rat i potencijalno preraspodele nacionalne imovine onima koji se dokažu Kremlju tokom njegovog trajanja.

"Preraspodela imovine i čistke uvek idu ruku pod ruku", rekao je bivši ruski vladin zvaničnik.

Velika hapšenja obično zahtevaju odobrenje viših slojeva Kremlja. Spekuacije su da su FSB i druge bezbednosne agencije vodile čistke kako bi odgovarale sopstvenim ambicijama.

"Hapšenja ministara, guvernera ili ključnih zamenika u bezbednosnim službama lično odobrava Putin", rekao je zvaničnik.

"Da bi se uhapsio, recimo, zamenik ministra ili visoki zvaničnik u državnoj korporaciji, dosije slučaja se prvo stavlja na sto premijera. Uvek mora postojati zeleno svetlo odozgo".

Kompromitujuće informacije o zvaničnicima

Andrej Soldatov, stručnjak za ruske bezbednosne službe, složio se da Kremlj sarađuje sa FSB kako bi kontrolisao rusku elitu "kroz represiju".

"FSB prikuplja kompromitujuće informacije o zvaničnicima, višim menadžerima državnih kompanija i političarima. Ako je potrebno očistiti određenu instituciju, recimo, ministarstvo ili regionalno rukovodstvo, počinju hapšenjem broja dva i izvlačenjem svedočenja koja ukazuju na glavnu figuru i druge ključne igrače. Svi razumeju kako to funkcioniše i svi su prestravljeni", kaže on.

Iako je spremnost Kremlja da zatvori, osiromaši i ponizi članove elite osvojila Putinu malo obožavalaca, njegov autoritet je takav da se malo ko usuđuje da pokaže i najmanji znak protesta.

Dan pre otvaranja ovogodišnjeg Međunarodnog ekonomskog foruma u Sankt Peterburgu, održanog početkom juna, vlasti su završile zauzimanje moskovskog aerodroma Domodedovo, koji sada ugošćuje najviše letova u zemlji.

Pre rata, velikani u Sankt Peterburgu bi se glasno žalili na prekoračenje državnih ovlašćenja. Ali o tome nije bilo reči na glavnoj ekonomskoj sesiji, iako ju je moderirao Andrej Makarov, oštar šef odbora Državne dume.

"Jasno je da je postalo previše opasno reći pogrešnu stvar o pogrešnoj politic", navodi The Bell, ugledni veb-sajt usmeren na poslovanje koji vode ruski novinari u egzilu.

Prisutni su možda obratili pažnju na raniji sastanak između Putina i Ruskog saveza industrijalaca i preduzetnika (ponekad nazvanog "oligarhov savez") u martu. Tamo je domaćin Aleksandar Šohin delikatno zamolio predsednika da se osvrne na talas nacionalizacija:

"Izvinjavam se, gospodine predsedniče, svestan sam da sam možda preterao sa ovom temom", rekao je, pre nego što je pozvao na veću "zaštite prava dobrih sticalaca imovine". Putin je potpuno ignorisao pitanje.

Veliki imperijalistički ciljevi

Sledećeg dana, Putin se sastao sa Krasnovom, glavnim izvršiocem svih zaplena imovine koje su toliko zabrinjavajuće za ruske industrijalce. Krasnov je negodovao da su nacionalizacije sprovedene protiv vlasnika preduzeća "koji prebacuju proizvode u jurisdikcije koje su nam neprijateljske", ne "ispunjavaju društvene obaveze prema svojim zaposlenima", ne ulažu u infrastrukturu ili čak gomilaju novac koji se kasnije "koristi za finansiranje ukrajinskih grupa koje se bore protiv nas".

Ovi napori su naišli na odgovor predsednika. "Želim da izrazim svoju zahvalnost", rekao je.

(Telegraf.rs)