Oči celog cveta uprte u Istanbul: Počela nova runda pregovora Rusije i Ukrajine

Delegacije Rusije i Ukrajine započele su treću rundu direktnih pregovora u Istanbulu, svega nekoliko dana nakon što je predsednik SAD Donald Tramp dao Moskvi rok od 50 dana da postigne mir ili će se suočiti sa "veoma oštrim carinama".

Predsednik Rusije Vladimir Putin javno nije reagovao na Trampov ultimatum, dok Moskva nastavlja da zasipa ukrajinske gradove dronovima i raketama, dok njene kopnene trupe sporo napreduju na istoku.

Dve prethodne runde pregovora u Istanbulu, u maju i junu, dovele su do razmene hiljada ratnih zarobljenika i tela poginulih vojnika, ali su donele mali napredak ka mogućem dogovoru o prekidu vatre.

Pre poslednje runde razgovora u sredu, portparol Kremlja Dmitrij Peskov umanjio je očekivanja, naglašavajući da su pregovaračke pozicije dve strane i dalje "dijametralno suprotne".

"Niko ne očekuje lak put. To će biti veoma teški razgovori", rekao je Peskov u sredu. Dan ranije je novinarima poručio da ne očekuju "nikakva čudesna iznenađenja".

Peskov je potvrdio da rusku delegaciju čini isti tim kao i u prethodnim rundama, a predvodi je Vladimir Medinski, bivši ministar kulture i sadašnji visoki Putinov savetnik.

Rustem Umerov, bivši ukrajinski ministar odbrane, predvodi delegaciju Kijeva, kao i tokom prethodna dva susreta.

Prošlog meseca, broj ruskih žrtava dostigao je sumornu prekretnicu - Ministarstvo odbrane Velike Britanije procenjuje da je Putinov rat Rusiju do sada koštao više od milion poginulih i ranjenih od početka invazije punog obima u februaru 2022.

Ta brojka se poklapa s procenom Centra za strateške i međunarodne studije iz Vašingtona, koji je prošlog meseca procenio broj ruskih gubitaka na 950.000 i predvideo da će "Rusija verovatno dostići milion žrtava tokom leta 2025."

Uprkos tolikim gubicima, ruski predsednik ne pokazuje znake spremnosti na kompromis u vezi sa svojim maksimalističkim ratnim ciljem - demontiranjem ukrajinskog suvereniteta. U dugom eseju objavljenom mesecima pre invazije, Putin je lažno tvrdio da su Rusija i Ukrajina jedna zemlja, što su mnogi protumačili kao nagoveštaj da rat ima za cilj da tu ideju sprovede u stvarnost.

Pored Trampove nove pretnje uvođenjem dodatnih sankcija Rusiji i zemljama koje kupuju rusku naftu ukoliko mir ne bude postignut u roku od 50 dana, SAD su takođe obezbedile dogovor o preusmeravanju novog oružja Ukrajini preko evropskih saveznika. Ove mere predstavljaju oštar zaokret u odnosu na raniji pristup koji je Tramp imao prema sukobu.

Trampov obrt usledio je nakon što je Evropska unija predstavila novi paket sankcija, koji uključuje sniženje gornje granice cene ruske nafte i potpunu zabranu transakcija sa ruskim bankama i finansijskim institucijama u trećim zemljama koje pomažu Rusiji da zaobiđe postojeće sankcije.

Ostaje nejasno da li će Trampove najnovije odluke uticati na stav Moskve, ali njegov zaokret mogao bi pružiti preko potrebnu finansijsku injekciju ukrajinskoj vojsci, kao i da signalizira njegovu rastuću frustraciju s Putinom.

"Razgovori s njim su vrlo prijatni, a onda uveče polete rakete", objasnio je Tramp prošle nedelje.

Pred početak pregovora, predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski ponovio je poziv za direktan sastanak s Putinom, ističući da samo susret dvojice lidera može okončati rat.

(Telegraf.rs)