Da li je Tramp Putinu dao ultimatum ili "ultimatum": Mogu li Rusi za 50 dana da "završe posao"

Predsednik SAD Donald Tramp dao je ultimatum Rusiji da prihvati mirovni sporazum u Ukrajini u roku od 50 dana ili će se suočiti sa teškim sankcijama na izvoz energenata, što je Kremlju dalo dodatno vreme da nastavi letnju ofanzivu.

Međutim, uporan ukrajinski otpor čini malo verovatnim da će ruska vojska uspeti da brzo ostvari značajne teritorijalne dobitke, piše AP.

Predsednik Rusije Vladimir Putin više puta je izjavio da svaki mirovni sporazum mora podrazumevati povlačenje Ukrajine iz četiri oblasti koje je Rusija nezakonito anektirala u septembru 2022. godine, ali nikada nije potpuno zauzela. Takođe, zahteva da Ukrajina odustane od pridruživanja NATO-u i da prihvati stroga ograničenja na svoje oružane snage - što su Kijev i njegovi zapadni saveznici odbacili.

Zbog hroničnog nedostatka ljudstva i municije, ukrajinske snage su prinuđene da se fokusiraju na održavanje linija fronta, a ne na protivnapade.

I pored pojačane ruske ofanzive i vazdušnih udara na Kijev i druge gradove, ukrajinski zvaničnici i analitičari ocenjuju da je malo verovatno da će Moskva uspeti da u narednih 50 dana ostvari preokret dovoljan da primora Kijev na prihvatanje ruskih uslova.

Glavni ciljevi Rusije

Od proleća, ruske trupe su ubrzale teritorijalna osvajanja u istočnoj Ukrajini, osvajajući najviše teritorije od početka invazije 2022. godine.

Ciljevi su im gradovi Pokrovsk i Kostjantinivka u Donjeckoj oblasti. Ruske snage napreduju polako, zauzimaju okolna sela i nastoje da preseku puteve snabdevanja i opkole branioce. Ako im uspe da zauzmu ta uporišta, mogli bi da krenu ka Slavjansku i Kramatorsku i time zaokruže kontrolu nad celom Donjeckom oblašću.

Dalje napredovanje moglo bi ih odvesti do Dnjepropetrovske oblasti. Glavni grad Dnjepro, industrijski centar sa gotovo milion stanovnika, udaljen je oko 150 kilometara zapadno.

Takav razvoj događaja mogao bi da oslabi ukrajinski moral i ojača poziciju Kremlja u pregovorima.

U susednoj Luganskoj oblasti Ukrajinci drže mali pojas teritorije, ali Moskva zasad ne pokazuje da joj je ta zona prioritet.

U oblastima Hersona i Zaporožja, koje je Rusija takođe anektirala, ruske snage su daleko od potpune kontrole. Povukle su se iz većeg dela Hersona još 2022. godine, i prelaženje Dnjepra u kontraofanzivi bi predstavljalo veliki izazov. Ista situacija je i u Zaporožju.

Pokušaj stvaranja "tampon zone"

U Sumskom regionu, ruske trupe su zauzele nekoliko sela nakon što su ukrajinske snage krajem avgusta 2024. godine upale na teritoriju ruske Kurske oblasti. Ukrajina tvrdi da je zaustavila ofanzivu i da zadržava prisustvo na ivici Kurske oblasti, vezujući oko 10.000 ruskih vojnika.

Putin tvrdi da je cilj ofanzive u Sumskoj oblasti stvaranje "tampon zone" radi zaštite ruske teritorije.

Grad Sumi, sa 268.000 stanovnika, udaljen je manje od 30 km od granice. Kremlj za sada ne planira da ga zauzme, ali ne isključuje tu opciju.

Analitičari, međutim, veruju da Rusija nema snage za takvu operaciju.

Slično je i u Harkovskoj oblasti, gde ruski napadi ne postižu značajniji uspeh zbog jakog ukrajinskog otpora.

Neki analitičari smatraju da Rusija planira da iskoristi dobitke u Sumskoj i Harkovskoj oblasti kao pregovaračke adute, nudeći ih u zamenu za teritorije u Donjeckoj oblasti pod ukrajinskom kontrolom.

"Strategija hiljadu rezova"

Ukrajinski komandanti kažu da tempo i obim ruskih operacija sugerišu da Moskva neće brzo ostvariti odlučujuće pobede, jer napreduje sporo i uz ogromne gubitke.

Iako su ukrajinske snage iscrpljene i brojčano nadjačane, masovno koriste dronove kako bi usporile rusku ofanzivu. Veliki pokreti trupa i tehnike lako su uočljiivi, što omogućava napade i precizne reakcije u roku od nekoliko minuta.

Čak i ruski vojni komentatori priznaju da češće napade sputava ukrajinska nadmoć u dronovima. Prema njima, cilj Kremlja je iscrpljivanje Ukrajine konstantnim pritiskom na više sektora fronta i sve učestalijim udarima na ključnu infrastrukturu.

"Cilj nije zauzimanje jedne linije, već iscrpljivanje neprijateljske vojske u celini", piše moskovski vojni analitičar Sergej Poletajev.

Ključna uloga zapadnih isporuka

Ukrajinski vojnici na frontu iskazuju frustraciju i bes zbog kašnjenja i neizvesnosti u vezi s američkom vojnom pomoći. Zbog toga su prinuđeni da štede municiju i ograniče operacije dok Rusija pojačava napade.

Prema Trampu i državnom sekretaru Marku Rubiju, SAD će prodavati oružje evropskim saveznicima u NATO kako bi oni mogli da ga isporuče Ukrajini. Među prioritetima su i raketni PVO sistemi Patriot.

Analitičari smatraju da je brža isporuka iz Evrope ključna za odbranu Ukrajine.

"Tempo ruskog napredovanja se ubrzava, i letnja ofanziva verovatno će staviti ukrajinske oružane snage pod ogroman pritisak", navodi Džek Votling iz britanskog instituta RUSI.

"Evropa može kratkoročno da pokrije većinu potreba Ukrajine, ukoliko može da kupi neke ključne vrste naoružanja iz SAD", zaključuje on.

(Telegraf.rs)