Evo zašto ruski megazemljotres nije izazvao razorniji cunami: Stručnjaci objasnili šta se dogodilo

Bio je ovo jedan od najjačih zemljotresa ikada zabeleženih, ali za sada nije izazvao katastrofalan cunami kakvog su se mnogi pribojavali.

Kada je rano jutros zemljotres jačine 8,8 stepeni pogodio istočnu Rusiju, izazvao je strah među stanovništvom priobalnih područja širom Pacifika, prenosi BBC.

Milioni ljudi su evakuisani, a mnogi su se setili razornih cunamija iz Indijskog okeana na Božić 2004. i Japana 2011. godine, koje su takođe izazvali slični jaki zemljotresi. Međutim, današnji cunami bio je znatno blaži, iako je prouzrokovao određenu štetu.

Šta izaziva megazemljotres?

Poluostrvo Kamčatka je udaljeno i slabo naseljeno, ali se nalazi u tzv. "Pacifičkom vatrenom prstenu", zoni poznatoj po velikom broju zemljotresa i vulkana.

Gornji slojevi Zemlje podeljeni su na delove koji se nazivaju tektonske ploče i sve se neprestano pomeraju u odnosu jedne na druge.

"Pacifički vatreni prsten" je luk sastavljen od tih ploča koji se proteže oko Tihog okeana. Prema podacima Britanskog geološkog instituta, čak 80 odsto svih svetskih zemljotresa dešava se duž ovog prstena.

Odmah uz obalu Kamčatke, Pacifička ploča se pomera prema severozapadu brzinom od oko 8 centimetara godišnje što je otprilike dvostruko brže od rasta ljudskih noktiju, ali je brzo po tektonskim standardima.

Na tom mestu dolazi u kontakt sa drugom, manjom pločom tzv. Ohotskom mikropločom. Pacifička ploča je okeanska, što znači da je sastavljena od gustih stena i zbog toga "želi" da potone ispod manje guste mikroploče.

Kako Pacifička ploča tone prema unutrašnjosti Zemlje, ona se zagreva i počinje da se topi i na kraju praktično nestaje. Ali ovaj proces nije uvek gladak. Ploče se često zaglave dok klize jedna ispod druge, a gornja ploča biva povučena nadole.

Ovo trenje se može nagomilavati hiljadama godina, ali se zatim može iznenada osloboditi u roku od samo nekoliko minuta.

Ovakvi potresi nazivaju se megapločasti zemljotresi.

"Kada obično razmišljamo o zemljotresima, zamišljamo epicentar kao jednu tačku na mapi. Međutim, kod ovako velikih zemljotresa, rascep se proteže stotinama kilometara", objašnjava dr Stiven Hiks, predavač seizmologije životne sredine na Univerzitetskom koledžu u Londonu.

"Upravo ta ogromna površina rascepa i pomeranje tla na toj površini dovode do tako visoke magnitude".

Najveći zabeleženi zemljotresi u istoriji uključujući tri najjača u Čileu, na Aljasci i Sumatri, svi su bili megapločasti zemljotresi. A poluostrvo Kamčatka je poznato po snažnim potresima.

Zapravo, još jedan izuzetno jak zemljotres, magnitude 9 stepeni pogodio je oblast manje od 30 kilometara od današnjeg epicentra 1952. godine, navodi Američki geološki zavod (USGS).

Zašto ovaj cunami nije bio tako razoran kao prethodni?

Ovakvo naglo pomeranje ploča može izbaciti ogromne količine vode nagore, koje se potom kreću ka obali kao cunami talasi. Na otvorenom okeanu, cunami može da se kreće brzinom većom od 800 km/h otprilike koliko leti putnički avion.

U toj fazi, razmak između talasa je vrlo velik, a sami talasi su niski retko viši od jednog metra. Ali kako cunami uđe u plitkije priobalne vode, on se usporava, često na svega 30–50 km/h.

Razmak između talasa se smanjuje, a visina im raste što u konačnici može stvoriti pravi vodeni zid kada stigne do obale. Međutim, čak i veoma snažan zemljotres ne mora nužno da izazove visoke cunami talase koji duboko zalaze u kopno.

Današnji zemljotres je, prema ruskim vlastima, izazvao talase visine do 4 metra u pojedinim delovima istočne Rusije. Ali to je daleko manje u poređenju sa talasima visine nekoliko desetina metara tokom razarajućih cunamija u Indijskom okeanu 2004. i Japanu 2011.

"Visinu cunami talasa dodatno određuju i lokalni oblici morskog dna u blizini obale, kao i oblik obale gde talas stiže", rekla je profesorka Liza Meknil, stručnjakinja za tektoniku sa Univerziteta u Sautemptonu.

"Ti faktori, zajedno s gustinom naseljenosti obale, utiču na to koliko ozbiljne posledice cunami može imati", dodala je profesorka Meknil.

Početni izveštaji Američkog geološkog zavoda (USGS) naveli su da je epicentar zemljotresa bio na relativno maloj dubini oko 20,7 kilometara ispod površine Zemlje.

Takva plitka dubina može izazvati veće pomeranje morskog dna, a samim tim i veće cunami talase ali je teško to sa sigurnošću reći u kratkom roku nakon događaja.

"Jedna od mogućnosti je da su modeli za cunami možda uzeli konzervativnu procenu dubine zemljotresa", rekao je dr Stiven Hiks i dodao:

"Teoretski, ako biste pomerili zemljotres još 20 kilometara dublje, to bi zapravo značajno smanjilo amplitudu cunami talasa".

Bolji sistemi za rano upozoravanje

Još jedan važan faktor jeste razvoj sistema za rano upozoravanje. Zbog česte pojave zemljotresa u pacifičkom regionu, mnoge zemlje su uspostavile centar za upozorenje na cunami. Oni putem javnih objava šalju upozorenja stanovništvu da se evakuiše.

Takav sistem nije postojao kada se dogodio razorni cunami 2004. godine na dan posle Božića, zbog čega mnogi ljudi nisu imali vremena da pobegnu.

Više od 230.000 ljudi je tada izgubilo život u 14 zemalja Indijskog okeana. Sistemi ranog upozoravanja su ključni jer naučnici još uvek nemaju mogućnost da tačno predvide kada će se zemljotres dogoditi.

Američki geološki zavod je deset dana ranije zabeležio zemljotres magnitude 7,4 stepena u istom regionu.

Ovo je možda bio prethodni potres, rano oslobađanje energije  ali nije indikator tačnog vremena budućeg zemljotresa, objasnila je profesorka Meknil.

"Iako možemo da koristimo brzinu kretanja ploča, GPS za merenje trenutnih kretanja i kada su se dogodili prethodni zemljotresi, ove informacije možemo da koristimo samo za prognoze verovatnoće zemljotresa", rekla je ona.

Geofizički zavod Ruske akademije nauka (GS RAS) će nastaviti da prati region jer očekuje da bi naknadni potresi mogli da se nastave narednog meseca.

Sve o razornom zemljotresu koji je pogodio Rusiju i opasnosti od cunamija pratite u našem BLOGU UŽIVO.

(Telegraf.rs)