"Kina se sprema za invaziju na Tajvan": Da li je ostrvo spremno da se brani i koja je uloga Trampa

U kritičnoj luci na tajvanskom ostrvu Pengu, iznenada se čula serija eksplozija. Za hitne službe, to je znak da odgovore na incident, pruže pomoć povređenima i spreče dalju štetu. To je bučno i haotično. Ali ovaj put, to je bila samo vežba.

U pitanju je deo programa nacionalnih vežbi za testiranje civilne otpornosti Tajvana. Zapravo, to je bio test o tome da li je njegov narod spreman za rat.

Pengu je arhipelag koji se nalazi oko 50 kilometara zapadno od glavnog ostrva Tajvana. Ostrvo bi moglo da bude laka meta za Kinu, što znači da su pripreme na njemu vitalne.

Međutim, posmatrači koji su otputovali sa Tajpeja da prisustvuju veđžbama nisu preterano impresionirani.

"Da li mislite da će samo sa ovim osobljem biti dovoljno", pitao je jedan visoki vladin u sali zajednice gde desetak zaposlenih vežba deljenje hrane i zaliha.

"Naravno da ne! Više od 7.000 ljudi će čekati u redu. Čekaće od jutra do popodneva i neće dobiti ništa. To je potpuno nemoguće", rekao je on.

"Kina se sprema da napadne"

Scenariji se možda mogu zamisliti, ali pretnja koja stoji iza njih je veoma stvarna i susreće se sa novim osećajem hitnosti.

U intervjuu za Sky news, zamenik ministra spoljnih poslova Tajvana Vu Čičung govori o stvarnosti sa možda nekim od najoštrijih reči koje je ova administracija do sada koristila.

"Populacije ne sme da bude naivna kao u prošlosti. Kina se sprema da izvrši invaziju na Tajvan", rekao je on.

Do toga dolazi u vreme kada su se sve sofisticiranije vojne aktivnosti i upadi Kine u sive zone kombinovali sa robusnijim pristupom novog predsednika Tajvana Laj Činga, što je rezultiralo najzapaljenijom atmosferom u Tajvanskom moreuzu u poslednjih nekoliko decenija.

Dodajte tome i Trampovo predsedništvo koje baca sumnju na to da li Tajvan može da se osloni na podršku SAD u slučaju krize, i pitanja o spremnosti Tajvana sada se čine hitnijim nego ikada ranije.

"Sam Tajvan, koji se suočava sa Kinom - nikada nećemo biti spremni. To nije moguće, Kina je toliko velika, ogromna", dodao je Vu.

Njegove reči odražavaju surovu realnost na Tajvanu. Samoupravna i demokratska, Kina je smatra otcepljenom pokrajinom.

Pod predsednikom Si Đinpingom, dugogodišnji cilj ponovnog ujedinjenja je dobio turbopunjač - navodno je zatražio od svojih trupa da budu spremne za potencijalnu invaziju već 2027. godine.

U međuvremenu, novi predsednik Tajvana se na kopnu smatra duboko provokativnom figurom, a Peking ga u propagandi prikazuje kao parazita "koji teži konačnom uništenju".

Tokom prve godine predsednikovanja Laj Činga, pokazao je želju da ide dalje i u rečima i politici od bilo kog svog prethodnika. Ne samo da je Kinu opisao kao "stranu neprijateljsku silu", već je uveo i niz novih bezbednosnih mreža, uključujući ponovno uspostavljanje sistema vojnih sudova, deportaciju prokineskih uticajnih ličnosti i porast broja uhapšenih zbog špijunaže - četiri puta više prošle godine nego 2021. godine. Sve ovo nije prošlo neprimećeno u Kini.

Kineska taktika sive zone

14 meseci od Lajeve inauguracije obeležilo je povećanje kineskih aktivnosti: brojne vojne vežbe velikih razmera, vežbe sa bojevom municijom i potpuno okruživanje ostrva avionima i brodovima.

Čini se da Peking testira i nove mogućnosti, a posmatrači u Kini snimili su videe koji navodno prikazuju test ogromnog amfibijskog sistema mostova, mogućeg puta do Tajvana.

Ali možda najznačajnija promena je značajno povećanje takozvanih upada u sivu zonu, gde Kina polako prodire na načine na koje je Tajvanu teško da odgovori.

Na Pengu, ove taktike su dnevna realnost i utiču na živote ljudi.

"U prošlosti naši ribarski brodovi mogli su direktno da idu do kontinentalne Kine. Čak bi i izašli na obalu, možda pojeli nešto", objašnjava Jen Te-Fu, koji je na čelu Udruženja ribara Pengua.

"Ali ribari se sada previše plaše da plove u Kinu. Kada pecaju u našim vodama, stalno viđaju brodove kineske obalske straže. Oni su iskreno uplašeni", dodao je on.

Istakao je da je sada gore neko ikad jer je stav Laj Činga još jasniji.

Ali, prema posmatračima, korišćenje brodova obalske straže za sprovođenje novih normi koje je postavila Kina je samo jedna taktika.

Istraživanje koje je objavio tajvanski istraživački centar Research Project on China's Defence Affairs (RCDA) zabeležilo je nove incidente takozvanih brodova "tri ne" (three-no) koji prelaze srednju liniju.

To su brodovi bez imena, bez registrovane matične luke i bez potvrde o registraciji.

Čak 30 brodova je prešlo granicu uoči godišnjice inauguracije predsednika Laja kao "očigledno prikriveni brod pomorske milicije", navodi RCDA.

Iako nije protiv pomorskog prava, ipak je ozbiljna optužba.

"Ovo nije ništa drugo do čista kleveta, kao da lopov viče "uhvatite lopova"", rekao je viši pukovnik Džang Sjaogang, portparol kineskog ministarstva nacionalne odbrane.

"Relevantne akcije koje je sprovela NOAK u Tajvanskom moreuzu su neophodne mere za zaštitu nacionalnog suvereniteta i teritorijalnog integriteta", dodao je on.

Razgovori o bezbednosti Tajvana promenili su se otkako se Donald Tramp vratio u Belu kuću.

Kao većina zemalja, SAD nemaju zvanične diplomatske odnose sa Tajvanom, ali je ugovorom obavezana da ga snabdeva odbrambenim orujem, a prethodni predsednici su signalizirali da bi uradili i više ako bude potrebno.

Ali Tramp je optužio Tajvan da "krade" američku industriju poluprovodnika, uveo mu carinu od 32% i odbio da kaže da li će stati u odbranu Tajvana (carina je pauzirana dok se pregovori nastavljaju).

Na bejzbol utakmici u severnom gradu Taojuanu, ljudi nisu krili svoje mišljenje o tome.

"Mislim da je malo lud. Stalno se menja, uopšte nema kredibilitet. Uvek je Amerika na prvom mestu, nije ga briga ni za jednu drugi zemlju", rekli su građani.

Vladini ljudi, naravno, ostaju više diplomatski. Laj je opisao nedavne pregovore o tarifama kao samo "trvenja između prijatelja", ali postoji osećaj da oni znaju da ne mogu sebi priuštiti da se otuđe od Trampa.

U stvari, TSMC, vodeći tajvanski (i svetski) proizvođač poluprovodničkih čipova, nedavno je najavio dodatnu investiciju od 100 milijardi dolara za izgradnju fabrika u SAD.

Poluprovodnici su vitalni čipovi potrebni za napajanje modernog sveta. Tajvan proizvodi više od 90% najnaprednijih na svetu, a ta industrija se smatra jednim od ključnih razloga zašto bi Zapad mogao da mu pruži podršku.

Američku investiciju su stoga neki kritikovali kao odstupanje od najveće odbrambene imovine Tajvana, tvrdnja koju vlada tamo odbacuje.

"Amerika je i nama dala puno. Američka vojska se puno trudi da održi mir u regionu. Donald Tramp sigurno zna da bez tajvanskih čipova, ne može Ameriku da učini ponovo velikom", rekao je zamenik ministra Vu.

Uz sve veću zabrinutost oko američke podrške Tajvanu, pojavljuju se i pitanja da li ostrvo može da se brani.

Poslednjih godina, tajvanska vlada je uložila zajednički pritisak da se bolje opremi asimetričnim oružjem koje bi bilo potrebno za otpor Kini.

Inspirirani iskustvom Ukrajine, dodatni proizvođači dronova dobili su ugovore 2022. godine kako bi pomogli u brzom povećanju proizvodnje dronova.

Ali podaci Istraživačkog instituta za demokratiju, društvo i nove tehnologije pokazuju da je pred njima još dug put.

Kapacitet proizvodnje dronova u godini do aprila 2025. godine bio je samo oko 5% od 180.000 jedinica koje Tajvan želi da proizvodi godišnje do 2028. godine.

Thunder Tiger je jedna od firmi koja je dobila ugovor i njen generalni menadžer Gene Su rekao je da je ruska invazija Ukrajine bila "poziv na buđenje" za tajvanske vojne nabavke.

Ali on je dodao da još toga treba da se uradi.

"Verujem da ubrzavamo, ali verujem da to još nije postignuto", istakao je on.

U svojim odnosima sa vladom, on smatra da je Tramp promenio jednačinu, povećanjem kupovine odbrambene opreme.

Ali čak i sa ovim obnovljenim naporima, bez pomoći saveznika, malo je verovatno da bi Tajvan mogao da izdrži.

Kina je uvek bila odlučna i dosledna. Kaže da je tajvansko pitanje isključivo unutrašnja stvar Kine i da je Lajeva administracija separatistička snaga, što je osnovni uzrok narušavanja mira i stabilnosti širom Tajvanskog moreuza.

Takođe kaže da ne postoji takva stvar kao što je zamenik ministra spoljnih poslova na Tajvanu.

Status kvo je Tajvan održavao bezbednim skoro 80 godina, a vlada insistira da je njegovo održavanje njihov prioritet, ali se retko osećala ovako ranjivo.

(Telegraf.rs)