Šta se desilo sa Džimijem Hofom: Misterija nestanka čuvenog sindikalca traje već 50 godina

Nestanak Džimija Hofe 1975. godine jedna je od najvećih nerešenih misterija u američkoj istoriji, a vlasti kažu da je malo verovatno da će se gotovo pet decenija kasnije pojaviti bilo kakvi konačni odgovori. Misterija nestanka čuvenog sindikalca traje već 50 godina, koliko se čeka i odgovor na pitanje - šta se desilo sa Džimijem Hofom?

Džimi Hofa je bio poznata i kontroverzna ličnost tokom svog vremena kao sindikalni lider, izazivajući gnev i kod porodice Kenedi i kod mafije, piše magazin People.

Misterija oko nestanka predsednika sindikata kamiondžija "Timsters" inspirisala je brojne filmove i TV emisije, uključujući film "Irac" ("Irishman") Martina Skorsezea iz 2019. godine (u kojem je Al Paćino igrao Hofu), rediteljski debi Denija De Vita iz 1992. godine "Hofa", u kojem je Džek Nikolson igrao glavnu ulogu, i mini-seriju iz 1983. godine "Krvna osveta" sa Robertom Blejkom.

Iako istina o tome šta se zaista dogodilo sa Hofom kada je nestao ostaje nepoznata, vlasti pa čak i neki mafijaši imaju nekoliko teorija - i neka navodna priznanja.

Dakle, šta se dogodilo sa Džimijem Hofom? Evo šta znamo o ovom slučaju i zašto verovatno nikada neće biti rešen.

Ko je Džimi Hofa?

Džimi Hofa je rođen kao Džejms Ridl Hofa u Brazilu, gradu u američkoj saveznoj državi Indijana, 14. februara 1913. Njegov otac je umro 1921. godine, što je navelo njegovu majku da 1924. preseli porodicu u Detroit. Navodno je verovao da je smrt njegovog oca povezana sa uslovima rada u rudnicima uglja, što je pokrenulo njegov doživotni aktivizam za prava radnika, prema sindikatu "Timsters"“.

Budući predsednik sindikata napustio je školu sa 14 godina kako bi radio u skladištima lanaca prodavnica "Kroger" i pomogao porodici. Već 1932, sa samo 19 godina, organizovao je svoj prvi štrajk da bi protestovao protiv loših uslova rada.

Taj potez ga je doveo do članstva u sindikatu "Međunarodna bratska zajednica vozača kamiona", poznatijem kao "Timsters", 1933. godine, prvo kao lokalni predstavnik u Detroitu, da bi se kasnije popeo u hijerarhiji i postao predsednik cele organizacije 1957. godine.

"Timsters" je predstavljao gotovo celokupni komercijalni kamionski transport u SAD.

Pored toga što se zalagao za organizovani rad, Hofa je podržavao i rasnu pravdu i lidere pokreta za građanska prava, uključujući Martina Lutera Kinga Mlađeg, i zabranio je segregaciju u bilo kom segmentu rada sindikata. Kasnije u životu, New York Times je pisao da je postao i zagovornik reforme zatvorskog sistema.

Po čemu je poznat Džimi Hofa?

Hofa je bio zloglasan po sukobu sa Robertom F. Kenedijem, koji je bio tužilac u senatskom odboru za nepravilnosti u radu i menadžmentu (poznatom i kao Meklelanov komitet), koji je istraživao reketiranje.

Kada je Hofa izabran za predsednika "Timstersa" 1957, Kenedi je započeo istragu o njemu zbog navodne zloupotrebe položaja, koristeći doušnika unutar sindikata za prikupljanje informacija, prema Daily Beast-u.

U martu 1957, policija je uhapsila Hofu pod optužbom da je pokušao da podmiti pomoćnika Meklelanovog komiteta, izveštava New York Times. Hofa je oslobođen optužbi, ali sukobi sa Kenedijem - kao i njegove pravne nevolje - nastavljeni su godinama.

Kada je stariji brat Roberta Kenedija, Džon F. Kenedi, kandidovao se za predsednika, Hofa je bezuspešno podržao njegovog protivkandidata, Ričarda Niksona. Nakon što je DžFK preuzeo funkciju, postavio je Roberta za državnog tužioca, a ovaj je ponovo usmerio pažnju na Hofu, formirajući tim "Uhvatite Hofu" posvećen istraživanju predsednika "Timstersa".

Za šta je Džimi Hofa bio osuđen?

Dana 4. marta 1964, Hofa je osuđen po dve tačke optužnice za uticanje na porotu u prethodnom krivičnom postupku iz 1962. u Nešvilu, Tenesi, dok je po trećoj tački oslobođen, piše New York Times.

Hofa i njegovi saradnici ponudili su po 5.000 dolara jednom porotniku i njegovom sinu, 10.000 dolara drugom potencijalnom porotniku i unapređenje trećem, prema časopisu Time.

U posebnom slučaju, u julu iste godine, Hofa je osuđen po tri tačke optužnice za prevaru i jednoj za zaveru, jer je zloupotrebio gotovo dva miliona dolara iz penzionog fonda sindikata.

Da li je Ričard Nikson pomilovao Džimija Hofu?

U slučaju uticanja na porotu u Nešvilu, Hofa je osuđen na osam godina zatvora i novčanu kaznu od 10.000 dolara, prema New York Times-u. Za slučaj prevare, dobio je još pet godina, ukupno 13 godina zatvora.

Hofa je uložio žalbe na presude sve do Vrhovnog suda, ali nije uspeo da ih preinači. Dobrovoljno se predao i započeo izdržavanje kazne u martu 1967. u zatvoru u Luizburgu, Pensilvanija, i podneo ostavku na mesto predsednika "Timstersa".

Iako žalbe nisu uspele, Hofa je ipak ranije pušten: odslužio je četiri godine, devet meseci i 16 dana pre nego što ga je tadašnji predsednik Nikson 23. decembra 1971. pomilovao.

Oslobođen je pod uslovom koji je zabranjivao da "učestvuje u direktnom ili indirektnom vođenju bilo koje sindikalne organizacije", pisao je New York Times, sve do marta 1980 - kada bi mu prvobitna kazna ionako istekla.

Šta se desilo sa Džimijem Hofom? Misterija nestanka čuvenog sindikalca traje već 50 godina

Hofa je poslednji put viđen 30. jula 1975, i do danas ono što mu se zapravo dogodilo ostaje misterija, ali preovlađujuća teorija jeste da je ubijen u mafijaškom atentatu, što su vlasti izložile u "Hofeks memorandumu".

Kaznu je služio zajedno sa Entonijem "Tonijem Pro" Provenzanom, članom mafijaške porodice Đenoveze i predsednikom lokalnog ogranka "Timstersa" iz Nju Džersija, a navodno ga je uvredio, izjavio je bivši istražitelj FBI za organizovani kriminal Džo Brenan za ABC 7 Chicago.

Nakon izlaska iz zatvora, Hofa je navodno želeo da se vrati na čelo "Timstersa", uprkos ograničenjima uslovnog pomilovanja koje je dobio od Niksona.

"Informacije koje smo dobili ukazivale su da je mafiju brinulo da bi njegov povratak mogao da podstakne dodatne istrage sindikalnih aktivnosti, što bi im stvorilo probleme", objasnio je Brenan.

Na dan kada je Hofa nestao, imao je 62 godine i imao je zakazan sastanak sa Provenzanom i mafijaškim bosom iz Detroita Entonijem Đakalonom u 14 časova u restoranu "Machus Red Fox" u Blufild Taunšipu, Mičigen. Oko 14:15 pozvao je suprugu da joj kaže da ga nisu sačekali i da će doći kući do 16 časova, ali se nikada nije vratio.

Brenan smatra da je Hofa otet iz svog automobila na parkingu restorana i ubijen. Njegovo telo nikada nije pronađeno, a teorije o tome gde je završio su brojne: Brenan tvrdi da je telo stavljeno u bure za naftu i odvezeno u Nju Džersi da bi ga pokazali Provenzanu, a potom ili zakopano ispod stadiona Medoulands ili bačeno u Atlantski okean.

Jedini dokaz koji je ikada zaplenjen u ovom slučaju bio je bordo "merkuri markiz" iz 1975. koji je pripadao Đakalonovom sinu. Pramen Hofine kose pronađen je u tom vozilu, ali je DNK analizom potvrđen tek 2001, izveštava ABC News. Policijski psi su navodno osetili Hofin miris na zadnjem sedištu.

Druge teorije telo smeštaju na različita mesta u Mičigenu, Džerzi Sitiju, floridskim močvarama i u Gardeni, Kalifornija, ali njegovi ostaci i dalje nisu pronađeni. Zvanično je proglašen mrtvim 1982. godine, ali slučaj ostaje otvoren.

Nikada nije podignuta nijedna optužnica u vezi sa njegovim nestankom, ali neki veruju da je mafijaš Salvatore "Sali Bags" Briguljo bio ubica. Međutim, drugi su takođe priznali ubistvo, uključujući plaćenike Frenka Širana (koji je inspirisao film "Irac") i po zlu poznatog mafijaškog plaćenmog ubicu Ričarda Kuklinskog koji je imao jeziv nadimak "Ledeni".

Kako bilo da bilo, i dalje nemamo siguran i potvrđen odgovor na glavno pitanje: Šta se desilo sa Džimijem Hofom? Misterija nestanka čuvenog sindikalca traje već 50 godina.

(Telegraf.rs)