Prestonica države sa 92 miliona stanovnika ostaće bez vode za par nedelja: Bliži se "nulti dan"

Iranska prestonica Teheran mogla bi biti udaljena svega nekoliko nedelja od takozvanog "nultog dana", kada će ostati bez vode, tvrde stručnjaci.

U pitanju je dan kada će česme ostati suve u većem delu grada, dok se zemlja sa nepuna 92 miliona stanovnika suočava s ozbiljnom krizom i nestašicom vode, preneo je CNN.

Ključni rezervoari presušuju, dok vlasti žurno pokušavaju da smanje potrošnju vode, a građani očajnički nastoje da je sačuvaju kako bi izbegli katastrofu.

"Ako danas ne donesemo hitne odluke, suočićemo se sa situacijom u budućnosti koju neće biti moguće rešiti", rekao je predsednik Irana Masud Pezeškijan na sednici vlade.

Voda je u ovoj sušnoj zemlji po prirodi ograničen resurs. Razlika je u tome što ova kriza pogađa prestonicu, navodi aveh Madani, direktor Instituta Ujedinjenih nacija za vodu, životnu sredinu i zdravlje.

Teheran, u kojem živi oko 10 miliona ljudi, mogao bi potpuno ostati bez vode ako se nivo potrošnje ne smanji, strahuju stručnjaci.

"Govori se o mogućem nultom danu u roku od nekoliko nedelja", rekao je Madani, koji je ranije bio zamenik šefa Iranske organizacije za zaštitu životne sredine.

Koreni krize leže u spletu faktora, uključujući ono što inženjeri opisuju kao decenije lošeg upravljanja vodnim resursima, kao i sve veći nesklad između ponude i potražnje.

Sve je dodatno pogoršano klimatskim promenama

Iran trenutno prolazi kroz jednu od najgorih suša u svojoj istoriji, petu godinu uzastopno. Zemlja je takođe pogođena velikim vrućinama. Temperature su ovog meseca dostizale više od 50 stepeni Celzijusa u pojedinim delovima zemlje, prema klimatologu i istoričaru vremenskih prilika Maksimilijanu Hereri.

"Iran se gotovo neprestano nalazi u režimu rekordnih vrućina", rekao je on za CNN.

Kao odgovor na krizu, vlasti su smanjile pritisak vode u Teheranu za skoro polovinu, što je pogodilo oko 80 odsto domaćinstava, izjavio je guverner provincije Teheran, Mohamad Sadegh Motamedijan.

Za ljude koji žive u visokim stambenim zgradama, to može značiti potpun prekid vodosnabdevanja. Jedan muškarac koji živi na 14. spratu u Teheranu kaže da mu česme često ostaju suve.

Voda se u prestonicu doprema cisternama, a oni koji to mogu da priušte, žure da ugrade rezervoare za skladištenje vode, rekao je Madani. "Nikada do sada nismo imali ovakvu situaciju, ovo je novo za Teheran".

Prošle nedelje, iranska vlada je proglasila jednodnevni državni praznik u provinciji Teheran, kao i u drugim delovima zemlje, u pokušaju da uštedi vodu i električnu energiju.

Sada razmatra mogućnost da građanima Teherana dodeli nedelju dana državnog odmora, rekla je portparolka vlade Fateme Mohadžerani  u nadi da će ljudi privremeno napustiti grad, čime bi se smanjila potražnja za vodom.

Stručnjaci za vodu ukazuju na loše upravljanje kao veliki faktor u ovoj krizi. Ljudske aktivnosti, uključujući prekomerno crpljenje podzemnih voda, neefikasne poljoprivredne prakse i nekontrolisanu potrošnju vode u urbanim sredinama, gurnule su region "ka onome što se jedino može nazvati bankrotom vode", rekao je Amir AgaKučak, profesor građevinskog i ekološkog inženjeringa i nauke o Zemljinom sistemu na Univerzitetu Kalifornije u Irvajnu.

Madani se slaže sa tim. To je, kako kaže, "bankrot vode, jer ovo više nije kriza, to je situacija u kojoj su neke štete nepovratne".

U Teheranu je toliko vode ispumpano iz podzemnih rezervoara kako bi se podržalo rastuće stanovništvo, da delovi grada tonu ponekad i više od 25 centimetara godišnje.

Prestonica "se suočava sa sistemskim, dugoročnim disbalansom koji ugrožava same temelje vodne bezbednosti njenih stanovnika", rekao je Aga Kučak.

Klimatske promene dodatno pogoršavaju ionako lošu situaciju. Iran je ove godine zabeležio više od 40 odsto manje padavina u poređenju s dugoročnim prosekom, a Regionalna vodoprivredna kompanija Teherana navodi da su brane koje snabdevaju prestonicu popunjene sa svega oko 21 odsto svog kapaciteta, prema navodima poluzvanične iranske novinske agencije Mehr.

Sve osim jedne od ukupno 31 provincije u Iranu suočavaju se s nedostatkom vode, izjavio je iranski ministar energetike Abas Aliabadi, prenosi agencija Mehr. Na pitanje o mogućnosti uvođenja restrikcija u vodosnabdevanju, rekao je: "Nadam se da do toga neće doći".

Stručnjaci ističu da ne postoje laka rešenja za ovu krizu.

Vlada se odlučuje za "privremene zakrpe", kao što su novi projekti za preusmeravanje vode, rekao je Madani. Tehnička rešenja poput desalinizacije i reciklaže otpadnih voda moraju biti deo strategije, dodao je, ali "ona se bave simptomima, a ne uzrokom".

Zalaže se za potpunu reformu ekonomije, kako bi se zemlja udaljila od poljoprivrede koja troši velike količine vode, a koja trenutno čini oko 90 odsto ukupne potrošnje vode u Iranu i prešla ka sektorima usluga i industriji sa znatno manjim vodnim otiskom.

Ovakva reforma verovatno bi bila bolna i skupa, i ekonomski i politički, i veoma malo verovatna pod trenutnom vladom i s obzirom na sankcije koje su Iranu uvele Sjedinjene Američke Države i druge zemlje.

Na kraju, koreni krize nisu samo ekološki ili tehnički, već su "duboko politički i sistemski", rekao je AgaKučak.

"Iranska kriza vode ne može se odvojiti od šire krize upravljanja. Ako Teheran izdrži do kraja septembra, onda postoji nada da će se izbeći nulti dan", rekao je Madani.

(Telegraf.rs)