Tramp uleće u Putinovu zamku?

Donald Tramp proglasio je "veliki napredak" ka okončanju rata u Ukrajini nakon što je najavio planove za skori susret sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom. Ali da li ga je Putin, da citiramo retku Trampovu lucidnu izjavu o odnosima sa Rusijom, ponovo samo "vukao ga za nos"?

Trampova ključajuća frustracija prema Putinu - koji je uprljao predsednikove nade da će postati mirotvorac dostojan Nobelove nagrade - isparila je nakon što je njegov izaslanik Stiv Vitkof izašao sa tročasovnog sastanka sa ruskim liderom.

Preporučujemo

Tramp je predvideo da bi samit za nekoliko nedelja mogao da zaustavi rat u Ukrajini, rekavši da postoji "vrlo dobra šansa da se približavamo… kraju tog puta".

Njegov optimizam bio je više u skladu s njegovim karakterom nego stavovi iz poslednjih nekoliko nedelja, kada je osuđivao Putinove "odvratne vazdušne napade na Kijev", nazivajući ruskog lidera, kojeg godinama pokušava da impresionira "potpuno ludim".

U sredu je ipak upozorio da nije došlo do proboja u Moskvi. Ipak, delovao je neverovatno optimistično s obzirom na nedavne ruske napade dronovima i raketama na Ukrajinu, kao i na potpuni nedostatak dokaza tokom tri godine rata da Putin ima ikakvu nameru da ga okonča, piše CNN.

Tramp je više puta tvrdio da je "veliki napredak" blizu otkako je preuzeo dužnost u januaru i kada je obećao da će rat u Ukrajini "završiti za 24 sata", a potom nije uspeo to da ispuni.

Ali Putinovi razlozi da nastavi rat mnogo su snažniji od bilo kakvih podsticaja koje mu Tramp može ponuditi da ga završi.

"Mislim da u Vašingtonu ponekad potcenjujemo koliko je Kremlj duboko uložio u ovaj rat", kaže Dejvid Salvo, stručnjak za Rusiju i izvršni direktor Alijanse za zaštitu demokratije pri nemačkom Maršalovom fondu.

Kako navodi, legitimitet i opstanak celog Putinovog režima zasnivaju se ne samo na tome da rat završi pod ruskim uslovima, već i da se nastavi još dugo.

"Cela ekonomija je oslonjena na rat. Ne vidim ništa što bi moglo da promeni računicu Kremlja", rekao je Salvo, koji je i bivši zvaničnik Stejt departmenta.

Postoji li nada da je ovaj put drugačije?

Uspešno posredovanje u miru često zahteva od predsednika da preuzmu rizike. A ako bi Tramp nekako uspeo da pokrene istinski mirovni proces, mogao bi da spasi hiljade života u ratu koji je opustošio ukrajinske civile. Takođe bi postigao veliki uspeh i za SAD i za sebe lično.

Ipak, da li ima razloga za optimizam? Samit s Putinom bio bi veliki diplomatski trenutak i pružio bi Trampu dugo željenu priliku za direktan susret s ruskim liderom, i šansu da testira svoje uverenje da može lično, svojim veštinama pregovaranja, da zaustavi rat.

Tramp takođe predlaže trilateralni sastanak koji bi okupio Putina i ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog u najznačajnijem diplomatskom susretu od ilegalne ruske invazije pre tri godine.

Rusija još nije javno potvrdila nijedan od samita. Moskva obično pažljivo priprema ovakve sastanke kroz pregovore nižeg nivoa, koje često koristi kao taktiku odlaganja, pa bi mogla negodovati zbog žurbe.

Ali podignuti ulozi predsedničkog sastanka mogli bi izvršiti pritisak na Putina da barem ponudi nešto što Tramp može predstaviti kao pobedu. To bi, na primer, mogao biti dogovor o obustavi vazdušnih napada na civile - čak i ako bi za potpuni prekid vatre i mirovni sporazum bili potrebni meseci.

Značajan napredak takođe bi opravdao Trampovu novu strategiju da prisili Putina sankcijama umesto laskanjem. Nije slučajno da se do delimičnog pomaka došlo baš na dan kada je Tramp zapretio visokim carinama Indiji, jednom od glavnih kupaca ruske nafte koja finansira rat. Za dva dana, Trampu ističe i rok za uvođenje dodatnih sankcija Rusiji zbog ignorisanja njegovih zahteva za prekid vatre.

U Ukrajini se u sredu pojavio redak tračak optimizma.

"Izgleda da je Rusija sada sklonija prekidu vatre - pritisak daje rezultate", rekao je Zelenski.

Putin i Vitkof u sredu u Moskvi razgovarali tri sata Foto: Tanjug/AP

Razlozi da se Putinu ne veruje

Međutim, Putin možda opet igra istu igru. U prvih sedam meseci Trampovog drugog mandata, Putin je ignorisao njegove mirovne napore i ismevao Trampove tvrdnje da ruski lider iskreno želi mir. Čak se čini i da je Tramp, koji ima dugu istoriju povlađivanja ruskom predsedniku, shvatio da je ispao budala.

Ali Putin bi mogao ponovo da ga vuče za nos nakon sastanka sa Vitkofom, koji je ranije prenosio ruske stavove i nema značajne rezultate kada je reč o posredovanju u miru na Bliskom istoku ili u Ukrajini.

Tramp je priznao da ne zna šta je Putinova igra.

"Ne mogu još da odgovorim na to pitanje. Reći ću vam za nekoliko nedelja, možda i pre", rekao je američki predsednik novinarima u sredu.

Tramp bi mogao pokušati da samit s Putinom predstavi kao uspeh sam po sebi. Ali time bi Putinu dao nagradu bez da zauzvrat dobije išta konkretno. Bivši pukovnik KGB-a u Kremlju možda računa na Trampovu ljubav prema teatralnim foto-prilikama koje često ne donesu mnogo. Njegovi samiti sa Kim Džong Unom, na primer, nisu doveli do ukidanja severnokorejskog nuklearnog programa.

Putin odavno govori da je spreman da se sastane s Trampom kada dođe pravi trenutak, a takav sastanak - koji bi podsećao na čuvene hladnoratovske samite SAD i SSSR - predstavljao bi povratak jednog izolovanog lidera na glavnu svetsku diplomatsku scenu. Bilo kakav sastanak budio bi i sećanja na samit u Helsinkiju iz Trampovog prvog mandata, kada je Putin zapanjujuće uspešno manipulisao američkim predsednikom.

"Mislim da će Putin to videti kao priliku", rekao je bivši Trampov savetnik za nacionalnu bezbednost Džon Bolton za CNN.

"Mislim da zna da je, namerno ili nenamerno, gurnuo Trampa predaleko i da će imati neke ideje kako da ga vrati na svoju stranu", rekao je Bolton.

Ključno pitanje je šta bi Rusi mogli ponuditi kao "rezultat samita". SAD su ranije pokušavale da postignu dogovor o prekidu vazdušnih napada obe strane. To bi omogućilo Ukrajincima da izađu iz skloništa. Ali izgledi za širi prekid vatre deluju daleko. Veći pomaci se očekuju u ruskoj letnjoj ofanzivi. Zašto bi onda sad stali?

Putin bi mogao pokušati da Trampa skrene s Ukrajine nudeći mu nešto drugo - možda obećanje o razgovorima o sporazumu o nuklearnoj kontroli, što bi doprinelo Trampovom nasleđu, ili neku značajnu ekonomsku saradnju koja bi probudila njegov instinkt za "dilove".

Ukrajina takođe mora biti saslušana - a biće na oprezu ako Tramp pokuša da se vrati na mirovni plan koji bi ispunio ruske zahteve da zadrže svu zauzetu teritoriju i da se članstvo Ukrajine u NATO definitivno isključi.

Moskva već dugo pokušava da podstakne Trampov skepticizam prema ratu i izazove razdor između SAD i evropskih saveznika Ukrajine. Zato je bilo značajno što su evropski lideri bili uključeni u telefonski razgovor sa Trampom i Zelenskim u sredu.

Stara hladnoratovska maksima predsednika Ronalda Regana o odnosima s Moskvom - „Veruj, ali proveri“ - danas deluje naivno s obzirom na Putinovu istoriju obmana. Zelenski je u sredu dao prikladnije upozorenje: "Ključ je da se osigura da ne prevare nikoga u detaljima - ni nas ni Sjedinjene Države.“

(Telegraf.rs)