Putin sprema zamku Trampu na sastanku u petak: Šta je šef Bele kuće spreman da žrtvuje za dogovor?

Predsednik Rusije Vladimir Putin je imao teških nekoliko meseci. Njegova vojska, čijih se letnjih ofanzivnih planova dugo plašilo, ostvarila je samo ograničene dobitke u Ukrajini, daleko ispod onoga čemu se nadao. Njegova ekonomija posustaje.

Donald Tramp se umorio od Putinovog ponovljenog odbijanja njegovih poziva na prekid vatre i, po prvi put, počeo je dosledno da upućuje oštru retoriku na račun ruskog predsednika, navodi se u analizi portala The Atlantic, koju prenosimo:

Prošle nedelje, Tramp je uveo sankcije jednom od glavnih trgovinskih partnera Rusije - Indiji.

Putinu je potrebno vreme da promeni tok sukoba. Zbog toga je bivši šef KGB pružio Trampu ono što predsednik SAD želi već mesecima: sastanak "jedan na jedan" kako bi razgovarali o okončanju sukoba.

Tramp je oberučke prihvatio priliku. Ali, dok se dvojica lidera pripremaju da se u petak sretnu na Aljasci, stručnjaci za spoljnu politiku, kao i ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski, upozoravaju da Tramp možda ide pravo u zamku koju ruski lider postavlja na američkom tlu.

"Putin je već pobedio. On je vođa odmetničke države, a dobiće fotografiju na tlu SAD sa predsednikom Sjedinjenih Američkih Država“, rekao mi je Džon Bolton, jedan od bivših Trampovih savetnika za nacionalnu bezbednost.

"Tramp želi dogovor. A ako ga sada ne postigne, možda će potpuno odustati od njega".

Putin ne pokazuje nikakve znake spremnosti na kompromis. Njegovi zahtevi za okončanje neprijateljstava ostaju maksimalistički. Želi da Rusija zadrži teritorije koje je osvojila, a da se Ukrajina odrekne bezbednosnih garancija koje bi mogle da spreče Moskvu da ponovo napadne. Ti uslovi su apsolutno neprihvatljivi za Ukrajinu i evropske države koje su stale u njenu odbranu.

Pošto je tokom kampanje obećao kraj rata, Tramp je, pre svega, očajan da se borbe zaustave, a posmatrači strahuju da bi, zbog toga, mogao pristati na Putinove uslove bez obzira na to šta Ukrajina želi. Tramp je već poslednjih dana izjavio da će Rusija i Ukrajina morati da "razmene teritorije" (ne precizirajući koje). Ali nije jasno da li je Rusija spremna da se odrekne ičega.

A ako bi Zelenski odbio dogovor, ma koliko jednostran on bio, u Trampovoj percepciji bi Kijev odjednom postao glavna prepreka miru. To bi moglo da navede Trampa da ponovo okrene bes protiv Zelenskog, što bi imalo potencijalno katastrofalne posledice po sposobnost Ukrajine da nastavi rat.

"Očigledno je da je Putinova strategija da odugovlači i da manipuliše predsednikom, da ga zavlači, ništa ne ustupa, isključuje Zelenskog iz procesa", rekao je demokratski senator iz Konektikata Ričard Blumental, član Odbora za oružane snage.

"Moj najveći strah je loš dogovor koji će Zelenski odbiti, pa će onda on postati ‘loš momak’, a Tramp će, u svojoj klasičnoj mešavini osvete i sujete, ponovo okrenuti leđa Ukrajini".

Tramp je jasno stavio do znanja da želi mir. On takođe želi i Nobelovu nagradu za mir. Nekoliko njegovih najbližih saveznika reklo je da ga činjenica da je predsednik Barak Obama dobio tu nagradu veoma frustrira. Tramp je počeo da izjavljuje kako je "okončao šest ratova" u svom drugom mandatu.

Faktčekeri kažu da je ova tvrdnja preuveličana, mada je tačno da se njegova administracija poslednjih nedelja fokusirala na svetske krizne tačke, dobijajući pohvale za posredovanje u mirovnim sporazumima između Kambodže i Tajlanda, Indije i Pakistana, te Azerbejdžana i Jermenije.

Međutim, dva najistaknutija sukoba u svetu u Gazi i u Ukrajini, samo su se pogoršala poslednjih meseci. Situacija u Gazi izgleda da se dodatno urušava, a Tramp nije učinio ništa kako bi zaustavio kontroverzni plan izraelskog premijera Benjamina Netanijahua da okupira Gazu.

Zato Tramp vidi priliku u Ukrajini. Najkrvaviji rat u Evropi od Drugog svetskog rata postao je još smrtonosniji ove godine, a zaraćene strane proširile su svoj arsenal oružja sposobnog da pogađa duboko u neprijateljsku teritoriju.

Bela kuća odbacila je ideju da bi Putin mogao da nadmudri Trampa. "Šta su ti takozvani ‘stručnjaci’ za spoljnu politiku ikada postigli u životu, osim što kritikuju Donalda Trampa?", izjavila je portparolka Bele kuće Karolin Levit.

"Predsednik Tramp je rešio sedam globalnih sukoba u šest meseci i postigao značajan napredak u okončanju rata Rusije i Ukrajine, koji je nasledio od našeg glupog prethodnog predsednika, Džozefa Bajdena".

Neki Trampovi saveznici veruju da će se on suprotstaviti Putinu i da je dovoljno skeptičan prema ruskom lideru. Senator Lindzi Grejem iz Južne Karoline, na primer, evocirao je Hladni rat kada je na društvenim mrežama napisao da je "siguran da će predsednik Tramp odustati, kao Regan, ako Putin bude insistirao na lošem dogovoru".

Tramp se i ranije opekao na Putinu. Poslednjih meseci, predsednik se žalio da bi mu Putin u telefonskim razgovorima govorio jedno, a onda bi na bojnom polju postupio potpuno drugačije. Tramp je ponovio tu primedbu novinarima u Beloj kući.

"Verujem da on želi da ovo privede kraju. Sada, to sam već nekoliko puta rekao, pa sam bio razočaran. Jer imao bih dobar razgovor s njim, a onda bi rakete padale na Kijev ili neko drugo mesto, i imali biste 60 ljudi kako leže mrtvi na putu", rekao je Tramp o Putinu.

Samit je organizovan toliko brzo da američki zvaničnici, svega nekoliko dana pre njega, još uvek žure da finalizuju detalje. Tramp je juče samit okarakterisao kao "sastanak za ispitivanje terena", možda nagoveštavajući da se u Aljasci neće postići konačan dogovor.

To su neki koji su skeptični prema održavanju samita shvatili kao pozitivan znak. "Najmanje loš ishod bio bi da dvojica lidera razmene stavove, a da Tramp ostane neobavezan i da se ne postigne dogovor. To bi bilo u redu, možda čak i mali prvi korak", rekao je Ričard Has, koji je radio u tri republikanske administracije pre nego što je predvodio Savet za spoljne odnose.

"Strah je u tome što predsednik previše želi dogovor i što bi mogao u velikoj meri da zastupa Moskvu".

Ali, ako istorija može da posluži kao pokazatelj, Putin bi možda mogao da iskoristi samit da ponovo pridobije Trampovu naklonost. Nekoliko puta tokom svog prvog i drugog mandata, Tramp bi nakon sastanka ili telefonskog razgovora s Putinom ponavljao stavove Kremlja.

Nakon što je Putin pokazao interesovanje za samit, Tramp je uputio kritiku Zelenskom, koji se snažno protivi predaji bilo koje teritorije Rusiji i podseća da ukrajinski ustav zahteva da svaka predaja zemlje bude potvrđena nacionalnim glasanjem.

"Dobro se slažem sa Zelenskim. Ali znate, ne slažem se s onim što je uradio. Veoma, veoma se ne slažem. Ovo je rat koji nikada nije trebalo da se dogodi", rekao je Tramp u pres-sobi Bele kuće.

"Malo mi je zasmetalo to što je Zelenski rekao: ‘Pa, moram da dobijem ustavno odobrenje.’ Mislim, on ima odobrenje da krene u rat i pobije sve".

Nakon sukoba s Trampom u Ovalnom kabinetu u februaru i kratke pauze Vašingtona u deljenju obaveštajnih podataka s Kijevom, Zelenski je pokušao da ostane u Trampovoj milosti, i u tome je donekle uspeo. Uspio je da obezbedi pozitivan sastanak "jedan na jedan" s Trampom na marginama sahrane pape Franje u Vatikanu krajem aprila.

Takođe se uzdržao od kritika predsednika kada je izražavao rezerve prema američkoj politici prema Ukrajini, uključujući pauzu u isporuci oružja u junu. Iako je izrazio nezadovoljstvo što je isključen iz samita na Aljasci, Zelenski nije javno napao Trampa.

"Razumemo nameru Rusije da pokuša da prevari Ameriku, to nećemo dozvoliti", rekao je Zelenski u obraćanju naciji.

Prvobitno, Tramp je pristao na samit s Putinom pod uslovom da se održi i drugi sastanak na kojem bi bili i Putin i Zelenski. Međutim, Kremlj je odbio taj plan, pa je Tramp odustao. Juče je Tramp izjavio da će, umesto toga, informisati evropske lidere ubrzo nakon samita, moguće čak i iz predsedničkog aviona "Air Force One" tokom povratnog leta za Vašington.

Evropa s oprezom posmatra pripreme za samit. Nekoliko evropskih zemalja obećalo je da će pojačati vojnu podršku Ukrajini ako se Sjedinjene Države povuku iz sukoba. Potpredsednik Džej Di Vens, jedan od najglasnijih izolacionističkih glasova u administraciji, izjavio je ovog vikenda:

"Završili smo s finansiranjem rata u Ukrajini" i dodao da će SAD uskoro biti spremne samo da prodaju oružje Evropi kako bi ga ona prosledila Ukrajini.

Ipak, deluje malo verovatno da bi Evropa mogla sama da održi nivo naoružanja i obaveštajnih podataka koji su Ukrajini potrebni za odbranu. A ako Putin uspe da ostvari pobedu u Ukrajini, uskoro bi mogao da proširi svoje ratne ciljeve i na druga područja.

Sve to dodatno podiže ulog samita na Aljasci."Putin je stalno pritiskao Trampa i na kraju otišao dalje nego što je Tramp bio spreman da ide. On se naljutio, pa mu je Putin ponudio ovaj samit", rekao je Bolton.

"Sada želi da upotrebi svoju KGB magiju na Trampu i vrati ga u svoj tabor".

(Telegraf.rs)