Zelenski i evropski lideri suočeni s teškim izborima: Nedavni samit na Aljasci ide Putinu na ruku, evo i zašto

Na onome što je predstavljeno kao "istorijski" predsednički samit, na brzinu organizovan u Aljasci u petak popodne, slika je bila jasna i jednako upečatljiva kao ogromne planine Čugač koje su se presijavale nad Enkoridžom na letnjem suncu.

Predsednik SAD Donald Tramp bukvalno je aplaudirao Vladimiru Putinu dok je hodao po crvenom tepihu koji su mu u čast postavili američki vojnici koji su klečali, piše novinar CNN Metju Čens.

Nakon srdačnog pozdrava sa ruskim predsednikom, čija je sveobuhvatna invazija na Ukrajinu do sada ostavila više od milion mrtvih i ranjenih, iznad je zagrmeo američki "nevidljivi" bombarder B-2, praćen lovcima.

Nedavni samit na Aljasci ide Putinu na ruku, evo i zašto

Ali Putin se nije učinio zastrašenim spektaklom. Ovo je, uostalom, bila njegova dugo očekivana zabava izlaska iz međunarodne izolacije; politički poklon dodeljen kremaljskom moćniku, optuženom za ratne zločine pred Međunarodnim krivičnim sudom, od strane američkog predsednika koji ga je nazvao svojim prijateljem, "Vladimirom".

Kasnije, u prostoriji za štampu bez prozora u Zajedničkoj bazi Elmendorf-Richardson blizu Enkoridža, gde su se okupili novinari Bele kuće i Kremlja pogrešno očekujući zajedničku konferenciju, našli smo se pored energičnog reportera u uskom odelu sa jedne od radikalno konzervativnih TV mreža koje se bore za Trampovu naklonost.

"Tramp je odlučan da izađe iz Bajdenovog rata", poverio se reporter Čensu između uključenja uživo, misleći na sveobuhvatnu rusku invaziju na Ukrajinu koja je počela 2022, kada je Džo Bajden bio predsednik SAD.

Zelenski i evropski lideri suočeni s teškim izborima

"Ali Ukrajinci i Evropljani mu stoje na putu", dodao je reporter, vidno frustriran Trampovom nevoljnošću da prihvati bilo kakav dogovor po svaku cenu.

Taj komentar ukazuje na još veću, iako manje očiglednu, Putinovu pobedu od samog povratka za glavni sto međunarodne diplomatije: u potrazi za brzim mirovnim sporazumom u Ukrajini, predsednik SAD izgleda da je stao na stranu Rusije po ključnim pitanjima sukoba.

Primirje, na primer. Ukrajina i njeni evropski saveznici odavno tvrde da zaustavljanje nasilja mora biti prvi korak u mirovnim pregovorima. Tramp, koji je to ranije prihvatao, izgleda da je promenio mišljenje, objavivši na svojoj platformi TruthSocial da umesto toga želi "pun mirovni sporazum", dugogodišnju želju Kremlja, koji ne vidi nikakav benefit u zaustavljanju ofanzivnih operacija u trenutku kada veruje da ruske snage imaju prednost.

Dok se ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski, okružen evropskim liderima, sprema za direktne i hitne razgovore sa Trampom, ovaj zaokret Bele kuće biće u prvom planu briga i pregovora - zajedno sa zahtevima Putina, a možda i samog Trampa, da se Kijev povuče sa delova strateški važne teritorije u Donbasu, koju je Rusija anektirala, ali još nije osvojila.

To bi na kraju mogla da bude crvena linija koju ni Ukrajina ni Evropa nisu spremne da pređu. Potpisivanje takvog dogovora, koji bi uključivao povlačenje iz tzv. pojasa utvrđenih ukrajinskih gradova i naselja koji su do sada sprečili ruske snage da još dublje prodru u Ukrajinu, smatralo bi se bezbednosnom katastrofom za kontinent.

Ukrajinski i evropski lideri verovatno će snažno odbaciti te teritorijalne zahteve u Vašingtonu, ali time rizikuju da se - bar u očima Bele kuće - predstave kao prave prepreke miru. A odbijanje brzog sporazuma koji Tramp podržava, sa mislima o Nobelovoj nagradi za mir u njegovom dometu, moglo bi navesti nepredvidivog predsednika SAD da udari kontru, možda ponovo presecanjem ključne obaveštajne saradnje ili vojne pomoći.

U međuvremenu, dok Putinove snage nemilosrdno napreduju na frontu, on sve ovo mora posmatrati s izvesnim zadovoljstvom. Sama činjenica da se ozbiljno razmatra veliko teritorijalno ustupanje već je, iz kremaljske perspektive, još jedna važna pobeda. Dok se Ukrajina i njeni zapadni saveznici cenkaju oko toga koliko još Donbasa bi Kijev trebalo da prepusti, o zemlji koju je Rusija već osvojila silom gotovo da se i ne govori.

Ali u danima i nedeljama pred nama, dok uspeh ili neuspeh mirovnih pregovora neminovno budu dominirali vestima, vredi primetiti da je sada Tramp - a ne Putin - taj koji vodi proces, i da ciljevi predsednika SAD nisu nužno isti kao ciljevi Evrope ili Ukrajine.

To znači da mora postojati i zabrinutost oko bilo kakvih obećanih bezbednosnih garancija SAD - što je još jedno ključno pitanje u mirovnim pregovorima, a čiji je cilj da spreče Kremlj da ponovo pokrene rat kada obezbedi prednost sporazumom. Pretnja američkom vojnom akcijom ukoliko Rusija, na primer, prekrši mirovni sporazum, mora biti verodostojna da bi bila efikasan faktor odvraćanja. Ali pošto Tramp vrši pritisak da se rat i američko učešće u njemu okončaju, Kremlj bi u trenutnim okolnostima mogao oceniti te garancije kao prazne.

Tramp želi da skine ovaj rat sa svojih ruku, on želi brzu pobedu. Evropska bezbednost nije njegov prioritet. Ekonomski dobitak i mogući poslovi sa Rusijom izgledaju kao veći prioritet, kao i ideja da zauzme svoje mesto u panteonu lidera koji oblikuju svet po svojoj volji.

Na razočaravajućem samitu u Aljasci bilo je upečatljivo koliko se obično dominantni Tramp ponašao pokorno, čak dopustivši Putinu - stranom gostu na američkom tlu - da prvi govori u zajedničkim obraćanjima za medije. Predsednik SAD je nekoliko minuta mirno stajao i slušao za govornicom dok je lider Kremlja izlagao o ruskoj i američkoj istoriji Aljaske, pre nego što je izneo sopstvene utiske o sastancima tog dana.

Bilo je gotovo kao da je Putin, koji je samouvereno predložio Trampu da poseti Moskvu - u retkom obraćanju na engleskom jeziku ruskog predsednika - zapravo bio taj koji ponovo prima Trampa u "klub", a ne obrnuto; predstavljajući ga svetu iz Aljaske kao kolegu moćnika, sa ogromnom snagom, udaljenog hiljadama kilometara od "sitnih briga" Ukrajine i Evrope.

Sve informacije o sustetu Trampa i Zelenskog u Vašingtonu možete pronaću u našem BLOGU UŽIVO.

(Telegraf.rs)