ČISTO ZLO! Zbog ovog monstruma mnogi su promenili prezime: Horor izazvao demonstracije i promenio naciju

Na današnji dan, 22. avgusta 1996. godine, u Belgiji je otkrivena šokantna i užasna priča: otkrivanje žrtava organizovane pedofilske mreže na čelu sa Markom Ditruom. Ovaj slučaj mobilisao je čitavu naciju i otvorio pitanja o propustima vlasti, užasnom postupanju prema deci i sumnjama u umešanost visokih zvaničnika.

Ditru - bivši električar - oteo je i seksualno zlostavljao ukupno šest devojčica, uzrasta od 8 do 19 godina, sredinom 1990-ih. Snimao je njihova silovanja i počinio ubistva sa neviđenom brutalnošću: dve devojčice je zakopao žive, dok je druge četiri držao zatvorene u podrumu svoje kuće.

Tokom perioda kada je služio kratku zatvorsku kaznu zbog krađe, dve od zatvorenih devojčica umrle su od gladi, jer im njegova supruga, Mišel Marten, nije davala hranu kako joj je rečeno.

Otkrivanje ovih zločina potreslo je belgijsko društvo i ceo svet, iznoseći na videlo nebrigu i nesposobnost vlasti, ali i sumnje u umešanost visokih zvaničnika u širu pedofilsku mrežu.

Prethodna istorija i prve osude (1986–1991.)

Mark Ditru nije bio nepoznat vlastima pre nego što je počinio stravične zločine 1990-ih. Već u februaru 1986. godine osuđen je na 13 godina zatvora (zajedno sa suprugom Mišel Marten) zbog otmice i silovanja pet maloletnih devojčica.

Međutim, odslužio je samo tri godine pre nego što je pušten uslovno 1989. godine. Njegovo prevremeno oslobađanje - odobreno od tadašnjeg ministra pravde Melhijora Vatelea - kasnije je žestoko kritikovano, jer se smatra da mu je omogućilo da nastavi sa delovanjem bez prepreka.

Samo dve godine nakon puštanja Ditrua, misteriozno su počele da nestaju devojčice u oblastima u kojima je on posedovao nekretnine. Ti nestanci ostali su nerešena do 1996. godine, kada su konačno povezana sa "belgijskim čudovištem", kako je u međuvremenu prozvan Ditru.

Otmice i zločini (1995–1996.)

Sredinom 1990-ih Ditru je, često sa pomagačima, razvijao svoj satanistički plan tako što je pronalazio devojčice koje su se kretale same i kidnapovao ih belim kombijem.

Kratak hronološki pregled glavnih zločina:

• 24. jun 1995: Nestaju osmogodišnje Žili Leže i Melisa Ruso, koje su otete dok su se igrale blizu svojih domova.
• 23. avgust 1995: Sedamnaestogodišnja An Maršal i devetnaestogodišnja Efe Lambreks nestaju tokom odmora.
• 28. maj 1996: Oteo je dvanaestogodišnju Sabin Darden dok se vraćala kući biciklom.
• 9. avgust 1996: Poslednja poznata žrtva, četrnaestogodišnja Letisija Dele, oteta je noću sa javnog bazena u oblasti gde je živela.

Žrtve su odvođene u Ditruovu kuću, gde je napravio zvučno izolovan podrum. Tamo je devojčice držao zatvorene, sistematski ih zlostavljao (često snimajući svoja zlodela) i držao u užasnim uslovima, bez dovoljno hrane i vode. Od šest devojčica, samo dve su preživele torturu, dok su ostale četiri tragično nastradale.

Hapšenje Ditrua i spasavanje preživelih devojčica

Hapšenje Marka Ditrua desilo see u avgustu 1996. zahvaljujući ključnom svedoku. Nakon otmice četrnaestogodišnje Letisije, svedok je zapamtio i zabeležio registarski broj belog kombija, odmah obavestivši policiju. Ova informacija dovela je vlasti do Ditrua i 13. avgusta 1996. uhapšeni su on, njegova supruga Mišel Marten i pomagač Mišel Lelijebr.

Nekoliko dana kasnije, Ditru je počeo da priznaje dela. Dana 15–16. avgusta 1996. pokazao je policiji skriveni podrum u svom domu u mestu Šarlroa, gde su pronađene žive dvanaestogodišnja Sabin i četrnaestogodišnja Letisija - fizički i psihički povređene.

Njihovo spasavanje nakon meseci zatočeništva bio je jedan od retkih pozitivnih momenata u ovoj priči o neizrecivoj stravi.

Jeziva otrkrića

Otkrića su bila jeziva: Ditru je priznao postojanje i drugih žrtava i pomogao u otkrivanju mesta gde je zakopao tela.

U avgustu 1996. vlasti su iskopale tela četiri nestale devojčice: Žili, Melise, An i Efe, koje su pronađene zakopane ili u dvorištu Ditruove kuće ili na drugoj njegovoj imovini.

Dve osmogodišnje devojčice (Žili i Melisa) umrle su od gladi dok su bile zaključane u podrumu dok je Ditru služio kratku zatvorsku kaznu zbog drugog dela.

Dve starije (An i Efe) bile su ubijene i zakopane, verovatno nakon što su Ditru ili njegovi pomagači prethodno omamili ili mučili devojčice.

Pored devojčica, pronađeno je i telo Bernara Vajnštajna, jednog od Ditruovih pomagača, kojeg je sam Ditru ubio kako ne bi bio uhapšen.

Reakcije, bes javnosti i istraga

Slučaj Ditru izazvao je neviđen bes u belgijskom društvu, koje se ubrzo okrenulo i protiv vlasti.

Kako su stravični detalji postajali javno ostupni, otkriveno je da je policija napravila ozbiljne greške i propuste u istrazi.

Na primer, iako je Ditru bio poznat pedofil pod nadzorom i smatran osumnjičenim nakon nestanka Žili i Melise, vlasti nisu istražile njegovu kuću pet meseci. Kada su konačno pregledali kuću u decembru 1995, čuli su dečije glasove iz podruma, ali nisu pokušali da otkriju izvor - tako su dve osmogodišnje devojčice ostale zarobljene i gladne, žive, ali ignorisane od strane policije.

Ovi šokantni propusti (ili ravnodušnost) izazvali su bes javnosti.

U jesen 1996. kulminirao je talas nezadovoljstva. Kada je vlada smenila popularnog istražitelja Žan-Marsela Konerota, koji je uhvatio Ditrua i spasao dve devojčice, pola miliona Belgijanaca izašlo je na ulice u štrajkovima i protestima. Dana 20. oktobra 1996. održana je istorijska "Bela šetnja" ("Marche Blanche") u Briselu: oko 300.000 ljudi, obučeni u belo, koračali su tiho noseći belo cvećo i balone.

Bio je to najveći protest u istoriji Belgije - mirni izraz tuge i protesta jednog naroda potresenog zločinima, ali i ljutog na institucije koje nisu zaštitile decu. Slogan mnogih demonstranata bio je "Stop the cover-up" ("Zaustavite zataškavanje"), odražavajući uverenje da je postojala namera prikrivanja zločina.

"Imam informacije o važnim osobama koje će oboriti vladu"

Mnogi su verovali da Ditru nije delovao sam. Tokom istrage i suđenja pojavile su se indicije da je postojala šira pedofilska mreža sa moćnim učesnicima. Ditru je tvrdio da je snabdevao devojčice mreži i imenovao kao mozak svog suoptuženog, biznismena Mišela Njuula. Njuul je osuđen za manje prestupe (pre svega za trgovinu narkoticima), ali je navodno provokativno izjavio: "Imam informacije o važnim osobama koje će oboriti vladu."

Roditelji žrtava i deo javnosti bili su uvereni da postoji prikrivanje veće pedofilske mreže, u koju su možda bili uključeni i policijski zvaničnici ili članovi društvene elite.

Uprkos ovim sumnjama, zvanične istrage nisu dokazale umešanost visokih zvaničnika, pripisujući propuste prvenstveno nesposobnosti, korupciji i birokratskim manjkavostima.

Političke posledice bile su neposredne: nakon Ditruovog kratkog bekstva 1998. i opšteg haosa u slučaju, ostavke su podneli ministar pravde, ministar unutrašnjih poslova i šef policije. Dugoročno, slučaj Ditru doveo je do sveobuhvatnih reformi u Belgiji.

Pritisak javnosti tokom "Bele šetnje" doprineo je reorganizaciji policijskih struktura: nezavisna žandarmerija ukinuta je i zamenjena jedinstvenim dvostrukim policijskim sistemom (saveznom i lokalnom) radi boljeg koordinisanja. Takođe, stvoreni su novi organi, uključujući Savezno tužilaštvo za velike slučajeve i Sud za izvršenje kazni zatvora.

Osnovan je i Fond za nestalu i zlostavljanu decu (Child Focus), organizacija posvećena pronalaženju nestale dece i zaštiti maloletnika, kao neposredna reakcija na tragediju.

Suđenje i osude

Istraga je bila duga i obimna (dosije ima oko 400.000 stranica), a suđenje Marku Ditruu počelo je tek 2004, gotovo osam godina nakon hapšenja. Medijsko interesovanje bilo je ogromno, a optuženi (Ditru, Mišel Marten, Mišel Lelijebr i Mišel Njuul) sedeli su u posebnom neprobojnom staklenom kavezu radi bezbednosti.

Nakon meseci suđenja i šokantnih svedočenja, tokom leta 2004. doneta je presuda:

• Mark Ditru: Proglašen krivim za otmicu i silovanje šest devojčica, kao i za smrt četiri od njih (dva ubistva i dve žrtve koje su umrle od gladi). Osuđen je na doživotni zatvor, bez mogućnosti uslovnog otpusta najmanje 30 godina, plus 10 godina dodatnog pritvora na raspolaganju vlastima. Sudski psihijatri opisali su ga kao "pravog psihopatu" i "perverznog narcisa".
• Mišel Marten: Supruga i pomagač Ditrua, proglašena krivom kao saučesnica u otmicama i za ulogu u smrti dve osmogodišnje devojčice. Osuđena je na 30 godina zatvora.
• Mišel Lelijebr: Ditruov prijatelj i "čovek za sve poslove", kriv što je aktivno pomagao u otmicama četiri devojčice. Osuđen je na 25 godina zatvora.
• Mišel Njuul: Belgijski biznismen, optužen kao potencijalni mozak mreže, oslobođen glavnih optužbi. Dobio je pet godina zatvora za lakša dela (trgovina narkoticima), zbog nedostatka dokaza o umešanosti u otmice.

Presuda je mnogima dala osećaj delimične pravde, ali i nezadovoljstva. Glavni počinilac je kažnjen najstrožom kaznom i trajno izolovan. Međutim, nikada nije potpuno razotkriveno da li je postojala veća mreža "iznad njega".

Ipak, predsednik parlamentarnih komisija koja je istraživala slučaj, Mark Verviljen, žestoko je kritikovao svaki aspekt istrage i institucija, tvrdeći da je došlo ili do prikrivanja, ili bar do "neverovatne nesposobnosti, korupcije i propusta" vlasti.

Pomagači, uslovna puštanja i današnja situacija

Vremenom su pomagači Ditrua izlazili pred mogućnost uslovnog puštanja, što je izazivalo nove reakcije u Belgiji. Mišel Marten puštena je uslovno 2012, nakon što je odslužila 16 godina kazne, što je izazvalo proteste i šok u Belgiji. Dozvoljeno joj je da živi u manastiru pod ograničenjima, što je odluka koju su mnogi smatrali preranom i uvredljivom za porodice žrtava.

Mišel Lelijebr pušten je uslovno decembra 2019, nakon 23 godine od 25-godišnje kazne. Oslobađanje je praćeno strogim uslovima (pronalazak stana, program reintegracije, rad za obeštećenje žrtava itd.), uz nadzor. Odluka je izazvala nezadovoljstvo dela javnosti, a tužilaštvo Brisela se protivilo, ali je sprovedena zbog zakonskog ispunjavanja uslova.

Mark Ditru i dalje ostaje u zatvoru. Pokušao je najmanje dva puta da dobije uslovno puštanje, oba puta naišavši na oštre reakcije i odbijanje. Prvi ozbiljan pokušaj bio je 2013, nakon 16 godina zatvora, u vreme protesta javnosti.

Poslednji pokušaj bio je 2019, kada je sud naredio novu psihijatrijsku procenu Ditrua, otvarajući teorijsku mogućnost uslovnog puštanja 2021. (nakon 25 godina kazne). Ovo je izazvalo novi talas besa: 20. oktobra 2019, stotine Belgijanaca održale su tzv. "Crnu šetnju" u Briselu, protestujući protiv mogućeg puštanja notornog pedofila.

Godine 2000. konačna psihijatrijska procena zaključila je da Ditru ostaje ekstremno opasan za društvo: označen je kao sadistički psihopata bez traga kajanja, sa "maksimalnim rizikom od ponovnog dela". Advokati su odustali od zahteva za puštanje, priznajući da sa takvom procenom nema šanse za uslovno puštanje. Do danas (2025.) Mark Ditru ostaje u zatvoru visokog bezbednosnog nivoa u Belgiji.

Rane su i dalje sveže

Slučaj Ditru opravdano je nazvan "najgorim što se dogodilo u Belgiji posle Drugog svetskog rata". Rane koje je ostavio u društvu i dalje su sveže: promenio je način na koji država pristupa zločinima nad decom, ali i stvorio traumu i nepoverenje u institucije. Stotine Belgijanaca sa prezimenom Ditru promenile su ga iz stida između 1996. i 1998. Slučaj i dalje predstavlja važnu tačku za zaštitu dece i pravdu.

Ditru, iz svoje ćelije, navodno je razvio ironičan "novi hobi": tvrdi da vreme provodi proučavajući nerešene slučajeve iz prošlosti, u perverznom obliku "pomoći" u rešavanju zločina. Međutim, za njegova neizreciva dela nad maloletnima - koja su šokirala i mobilisala čitavu naciju - nikada neće biti zaborava niti oprosta.

Društvo, a posebno porodice žrtava, ostaju budne da "belgijsko čudovište" nikada više ne uživa slobodu.

(Telegraf.rs)