POTRESNA SMRT MALOG VLADISLAVA (6) Pobegao od rata, pa stradao pred majkom - čin roditelja će vas rasplakati

Imao je samo šest godina i ceo život pred sobom, Vladislav Malamen. Život koji je rat u Ukrajini već stavio na iskušenje, primoravajući ga da zajedno sa majkom Antoninom i starijim bratom Vjačeslavom napusti Odesu kako bi našao utočište u Venetu u Italiji.

Ali, ta potraga za mirom i normalnošću prekinuta je u sredu popodne na pešačkom prelazu u Via Noalese, u Santa Mariji di Sala, piše Il Messaggero.

Mališana udario "Fiat Panda" kojom je upravljao 25-godišnjak iz Veneta.

Sudar je bio razoran: Vladislav je odleteo više od trideset metara i završio u kanalu pored puta.

Prvo su mu pomoć pružili prolaznici koji su čuli majčine vriske, a potom i lekari hitne pomoći i helikopterska ekipa, i hitno je prebačen u bolnicu u Padovi.

Skoro dvadeset četiri sata borio se na dečijoj intenzivnoj nezi, priključen na aparate, ali juče popodne njegovo srce je prestalo da kuca.

Kako je došlo do tragedije

Prema prvim rekonstrukcijama, majka i sin su se vraćali u župnu kuću u Murele, gde je porodica bila smeštena tek nekoliko nedelja zahvaljujući projektu prihvata socijalne zadruge Levante.Bilo je malo posle 16:30: žena je vodila bicikl pun torbi sa namirnicama, Vladislav je hodao pored nje. Jedan automobil se već zaustavio da im omogući prelazak preko zebre, ali "Panda" koja je dolazila iza pokušala je preticanje i udarila dete.

Vozač, nepovređen, prošao je rutinske provere na prisustvo alkohola ili psihoaktivnih supstanci. Automobil je zaplenjen, a tužilaštvo u Veneciji otvorilo je predmet: mladić će biti upisan u registar osumnjičenih za izazivanje saobraćajne nesreće sa smrtnim ishodom.

Zajednica u šoku

Vest o smrti mališana zapanjila je Viljanovu di Kamposampiero, opštinu u kojoj se porodica nastanila.

"Poznavali smo ga manje od mesec dana", priča Margerita, druga stanarka kuće u kojoj je živeo mališan sa majkom i bratom, "ali bilo je nemoguće da ga ne zavoliš. Uvek nasmejan, živahan, sa velikom strašću prema fudbalu."

Župna kuća, pretvorena u prihvatni centar za izbeglice, danas je obavijena tišinom. Tišinu prekidaju samo glasovi dece koja se još igraju u dvorištu, ali ona neizbežno naglašava odsustvo malog Vladislava.

Bol je dotakao i lokalne vlasti. Šefica za obrazovanje Viljanove, Elena Pageta, rekla je da je već pokrenula proceduru za upis dečaka u osnovnu školu: "U septembru bi započeo nastavu sa svojim vršnjacima. To bi bio prvi korak da se oseti kao deo naše zajednice."

Gradonačelnica Sara Gajani izrazila je saučešće u ime grada: "Stigao je pre nekoliko nedelja, u potrazi za mirom. Njegov život prekinut na asfaltu je rana koju ne možemo prihvatiti."

Ljudska priča iza brojeva rata

Priča o Vladislavu je priča o hiljadama porodica koje su, od kada je rat uništio Ukrajinu, tražile utočište u Venetu.

Prema podacima prefekture, samo u Padovi je više od šesnaest hiljada raseljenih, od kojih je mnogo dece. Za njih, proces integracije uključuje školu, sport, aktivnosti u parohiji. Upravo zbog toga zajednica u Murele se angažovala: župna kuća, na raspolaganju od strane župnika don Mirca, postala je mesto za novi početak.

Novi život Vladislava trajao je samo nekoliko nedelja. Otac, koji radi u Nemačkoj, stigao je u Italiju odmah nakon tragedije da bude uz suprugu i starijeg sina.

Porodica je, u činu velike darežljivosti, dala saglasnost za transplantaciju organa, kako bi smrt njihovog deteta bar nekoj drugoj deci dala nadu.

Drama koja postavlja pitanja svima

Pored očaja, ostaje osećaj besa i nemoći. Ne samo zbog apsurdnosti nesreće na pešačkom prelazu, već i zbog opasnosti raskrsnice koja je više puta prijavljivana od strane stanovnika. Via Noalese je prometna ulica, često scena nesreća, a lokalna zajednica već dugo traži mere za povećanje bezbednosti.

Rat nije mogao da odnese Vladislava. Oduzela mu je život "Panda" koja se nije zaustavila, na delu puta koji je trebalo da bude siguran za dete koje se oslanja na pravila civilizacije.

Ostaju bol majke koja je videla smrt svog sina nekoliko koraka od sebe, solidarnost cele zajednice i nada da će iz ove tragedije proizaći svest da sigurniji putevi nisu sporedno pitanje, već vitalna potreba, zaključuje Il Messaggero.

(Telegraf.rs)