Ukrajina ima novu taktiku u borbi protiv ruske invazije i što je najvažnije ona daje odlične rezultate

Dramatičan porast ukrajinskih napada na ruske rafinerije nafte doveo je do rekordnog rasta cena benzina u Rusiji, uprkos zabrani izvoza goriva koju je vlada uvela kako bi ublažila nestašicu!

Ukrajina sad fokusira napade dronovima na rafinerije, pumpe i vozove sa gorivom u pokušaju da oslabi rusku ratnu mašineriju ali i da poremeti svakodnevni život u Rusiji, prenosi CNN. Tokom leta potražnja za benzinom među ruskim vozačima i farmerima dostiže vrhunac.

Ukrajinski dronovi pogodili su najmanje deset ključnih ruskih energetskih objekata samo ovog meseca, prema evidenciji napada koju je sastavio CNN.

Najnoviji napad, u nedelju, ciljao je kompleks u blizini Sankt Peterburga, izazvavši veliki požar, prema geolociranom video-snimku. Regionalni guverner Aleksandar Drozdenko rekao je da rezervoari za gorivo u obližnjoj luci nisu bili pogođeni.

Strategija, izgleda, daje rezultate. Rafinerije koje su pogođene proizvode više od 44 miliona tona naftnih derivata godišnje, više od 10 odsto  kapaciteta Rusije, prema podacima ukrajinske obaveštajne službe.

Među metama se našla i ogromna rafinerija "Lukoil" u Volgogradu, najveća u južnoj Rusiji. Rusko ministarstvo odbrane priznalo je da je postrojenje oštećeno 14. avgusta, a ono je napadnuto ponovo 19. avgusta.

"Velika rafinerija u Saratovu, takođe u južnoj Rusiji, napadnuta je ranije ovog meseca. A požari su nastavili da gore u subotu na još jednoj rafineriji u Rostovskoj oblasti više od dva dana nakon što je pogođena", izjavio je Robert Brovdi, komandant ukrajinskih bespilotnih sistema.

Nestašice benzina prijavljene su u nekoliko ruskih regiona i na anektiranom Krimu. Guverner koga je postaivla Rusija Sergej Aksjonov, pripisao je nestašice goriva "logističkim problemima" i rekao da vlada "preduzima sve moguće mere kako bi kupila potrebne količine goriva i stabilizovala cene".

Aktivista iz proukrajinske grupe na Krimu "Žuta traka", napisao je na Telegramu da je najtraženiji tip benzina nestao i dodao:

"Razumevanje da je to rezultat dobrog rada dronova na ruskoj ekonomiji ne dozvoljava mi da budem tužan".

Uprkos državnim subvencijama, ruski potrošači plaćaju sve više na pumpama. Veleprodajne cene benzina na berzi u Sankt Peterburgu porasle su za skoro 10 odsto samo ovog meseca, a za oko 50 odsto od početka godine.

Veliki deo tog rasta prenosi se na potrošače, pri čemu je ruski Daleki istok posebno pogođen. Analitičari ne očekuju olakšanje najmanje još mesec dana, iako je ruska vlada krajem jula uvela zabranu izvoza benzina – što je, zauzvrat, doprinelo porastu izvoza sirove nafte.

"Nažalost, naša prognoza je za sada nepovoljna najverovatnije ćemo morati da čekamo najmanje još jedan mesec da bi cene pale", rekao je Sergej Frolov, partner u kompaniji "NEFT Research", za ruske novine "Komersant".

Skok cena ovog meseca bio "zbog nesreća u rafinerijama nafte", preneli su ruski mediji. Vojska je manje pogođena jer je njena potražnja uglavnom za dizelom, čije su zalihe manje ugrožene.

Novi fokus

Ukrajinska vojska i obaveštajne službe razvile su ratovanje na daljinu koristeći dronove, rakete i sabotaže, dok se na terenu odvija sasvim drugačiji sukob. Vojska je ovog meseca tvrdila da su napadi na velikim daljinama ove godine izazvali štetu od 74 milijarde dolara, pri čemu je skoro 40 odsto udara izvedeno na najmanje 500 kilometara unutar Rusije.

Nije moguće proveriti takve tvrdnje, ali postoji mnogo vizuelnih dokaza o šteti nanetoj rafinerijama, skladištima i pumpnim stanicama u proteklih nekoliko meseci. Popravka takve infrastrukture dodatno je otežana evropskim i američkim sankcijama.

Ukrajinska spoljna obaveštajna služba navela je da ruske kompanije hitno kupuju naftne derivate iz Belorusije kako bi ublažile domaće nestašice. Državna rafinerija u Belorusiji, "Belneftehim", saopštila je da je u poslednjih nedelju dana "interesovanje za beloruske naftne proizvode na ruskom tržištu naglo poraslo".

Ukrajina takođe pokušava da omete ruski izvoz nafte. Prošle nedelje njeni dronovi napali su naftovod Družba, koji snabdeva ruskom naftom Mađarsku i Slovačku, dve zemlje članice EU čije vlade i dalje održavaju dobre odnose sa Moskvom.

Obe zemlje su se žalile EU, navodeći da "ovim napadima Ukrajina prvenstveno ne nanosi štetu Rusiji, već Mađarskoj i Slovačkoj".

Predsednik SAD Donald Tramp takođe se umešao, poručivši u ručno napisanom pismu mađarskom premijeru Viktoru Orbanu da je "vrlo ljut" zbog ometanja snabdevanja.

Ali za Ukrajinu, koja je pod pritiskom na liniji fronta, napadi na ključnu rusku energetsku industriju predstavljaju način da se suprotstavi Moskvinom narativu da je njena pobeda u krajnjoj liniji neizbežna.

Ukrajina nastoji da proširi svoj arsenal dalekometnog oružja i prošle nedelje je predstavila domaće proizvedenu krstareću raketu nazvanu Flamingo. Proizvođač planira da pravi 200 komada mesečno.

Stručnjak za rakete Fabian Hofman kaže da bi, kada je reč o mekim metama poput destilacionih kolona ruskih rafinerija, na primer, smrtonosni radijus Flaminga bio i više od 38 metara. To bi izazvalo značajnu štetu.

"Svaka raketa koja uspešno pogodi metu naneće mnogo veću štetu nego postojeće ukrajinsko oružje zahvaljujući svojoj bojevoj glavi od 1.150 kilograma", kaže Mik Rajan, autor bloga Futura Doctrina.

"Iako to ne bih nazvao čarobnim metkom, imaće značajan uticaj na ukrajinsku sposobnost da nanese štetu Rusiji", između ostalog i zato što je nemoguće odbraniti svaku rafineriju nafte.

U međuvremenu, analitičari ne očekuju da će hiljade ruskih benzinskih pumpi ostati bez goriva, ali veruju da će poremećaji pogoršati ionako visoku inflaciju i verovatno dovesti do produženja zabrane izvoza benzina na jesen, dok Kremlj bude pokušavao da obuzda cene i obezbedi snabdevanje.

(Telegraf.rs)