Ko ima jaču vojsku, SAD ili Kina? Pogledajte brojke i prognoze koji će vam dati odgovor na to veliko pitanje

Velika vojna parada kojom je Kina obeležila 80 godina od završetka Drugog svetskog rata omogućila je kineskom predsedniku Si Đinpingu da svetu pokaže rastuću moć i impresivan napredak Narodnooslobodilačke armije.

Kina već neko vreme sprovodi opsežne napore na jačanju svoje vojske. Tokom poslednjih nekoliko decenija Narodnooslobodilačka armija transformisala se iz zastarele regionalne vojske u sve napredniju i smrtonosniju silu sposobnu da deluje daleko izvan kineskih granica.

Modernizacija kineske vojske daleko je od zacrtanog cilja i suočava se sa značajnim preprekama, ali Si Đinping proglasio ju je glavnim prioritetom, piše Index.hr.

SAD troše tri puta više na vojsku

Uspon Kine kao ekonomske supersile podstakao je decenije stalnog rasta vojne potrošnje. Službeni odbrambeni budžet dostigao je gotovo 247 milijardi dolara u 2025. godini, ali vladine brojke potcenjuju stvarne izdatke. Stokholmski međunarodni institut za mirovna istraživanja (SIPRI) procenjuje da je stvarna kineska odbrambena potrošnja iznosila oko 318 milijardi dolara 2024. godine, dok druga studija smešta tu brojku još više, na 471 milijardu.

Bez obzira na tačan iznos, razmere i rast kineskog vojnog budžeta omogućili su široka ulaganja u opremu, održavanje, osoblje i obuku.

Kina troši znatno manje na odbranu od Sjedinjenih Država, ali se razlika smanjuje. Godine 2012. kineska odbrambena potrošnja bila je šest puta manja od američke; do 2024. godine ta se razlika smanjila na tri puta. U Indo-Pacifiku Kina znatno nadmašuje svoje susede. Troši pet puta više na odbranu od Japana i gotovo sedam puta više od Južne Koreje, dve ključne američke saveznice u regionu.

Kineska mornarica pretekla SAD po broju brodova

Najvidljiviji napredak u kineskoj vojsci ostvarila je mornarica, koja se razvija iz obalne sile u "okeansku mornaricu" sposobnu da projektuje moć globalno. Kineska mornarica nadmašila je američku po broju borbenih plovila još 2014. godine i predviđa se dalji rast u narednom desetleću.

Međutim, Kina i dalje zaostaje za SAD po ključnim merilima, poput ukupnog tonažnog kapaciteta, broja raketnih lansera na brodovima i iskustva delovanja na udaljenim morima. Ipak, razlika se ubrzano smanjuje. Dok američki brodovi ukupno teže više od 3,2 miliona tona, kineski brodovi imaju ukupnu težinu od 1,8 miliona tona.

Američko Ministarstvo odbrane ocenjuje da je kineska sposobnost izvođenja misija izvan prve otočne linije Indo-Pacifika "skromna, ali u porastu kako stiče više iskustva".

Modernizacija kineskog vazduhoplovstva

Slični trendovi prisutni su i u kineskom vazduhoplovstvu. Danas kineske vazdušne snage i mornarica raspolažu znatno većom flotom borbenih aviona nego ranije.

Što je još važnije, sve veći udeo tih aviona tehnološki je napredniji. Kineska vojska postepeno povlači starije borce druge i treće generacije te ih zamenjuje modernijim lovcima 4,5. i pete generacije, poput J-20, koji se ističe stealth sposobnostima i preciznim napadima.

Poboljšane sposobnosti Kine značajno su promenile ravnotežu vojnih snaga u Tajvanskom moreuzu. Si Đinping naredio je vojsci da do 2027. godine bude sposobna da zauzme Tajvan silom, a Tajvan ostaje glavni prioritet kineske vojske.

"Spremnost kineske vojske niža nego kod SAD"

Američko ratno vazduhoplovstvo već godinama smanjuje svoju flotu, iako je ona i dalje brojčano nadmoćna kineskoj. Međutim, američki avioni nove generacije mogu da izvode misije poput precizno vođenih vazdušnih napada i operacija elektronskog ratovanja o kojima se ranije moglo samo sanjati, što im omogućava da donekle nadoknade gubitak kapaciteta.

Kić Ljao, zamenik direktora Global China Hub-a pri Atlantskom savetu, istakao je da su razine spremnosti kineske vojske, koje mere pripremljenost za aktivnu borbu, niže nego kod SAD.

"Ako SAD želi bombardovati jednu lokaciju, mogu dodeliti jedan avion. Ne treba im drugi avion u rezerviu slučaju da se prvi pokvari. SAD je to radio 1960-ih, a Kina to još mora da radi", rekao je Ljao.

Spremnost američkog ratnog vazduhoplovstva u prošloj godini bila je nešto iznad 60 procenata, što je "relativno loše", kaže Ljao, ali smatra se da je kineski rezultat, koji nije javan, još i niži.

Kina gomila nuklearno oružje, ali je i dalje daleko od SAD

Rast kineskog nuklearnog arsenala postao je jedna od najvećih briga za Vašington i njegove saveznike. Prema procenama, kineski nuklearni arsenal dostigao je 600 bojevih glava u 2025. godini, što je više nego dvostruko u odnosu na 2019. godinu. SAD predviđa da će Kina nastaviti da širi arsenal te da će dostići oko 1500 bojevih glava do 2035. godine. Time bi se približila paritetu sa SAD i Rusijom.

Iako SAD sa svojih 3.700 bojevih glava i dalje zadržava prednost, američka vlada izrazila je zabrinutost zbog brzog tempa kojim napreduje Peking.

Osim širenja nuklearnih zaliha, Kina je izgradila najveći svetski arsenal kopnenih konvencionalnih projektila. Broj projektila srednjeg dometa brzo raste zahvaljujući uvođenju DF-26, koji ima procenjeni domet do 4.000 kilometara, čime su udaljene američke baze poput Guama unutar dosega, dodatno komplikujući bezbednosno okruženje za američke saveznike poput Japana.

Rastući broj vojnih i dvonamenskih satelita

U savremenom ratovanju zemaljski sistemi više nisu dovoljni. Vojske se uveliko oslanjaju na konstelacije satelita za prikupljanje obaveštajnih podataka, omogućavanje komunikacija te pružanje ciljanja i navigacije.

Si je naglasio važnost svemira za Kinu, opisujući ga kao "važnu stratešku imovinu zemlje". Do 2024. godine Kina je imala stotine vojnih satelita u orbiti, lansiranih putem svog svemirskog programa koji se razvija velikom brzinom.

SAD u svemiru, po podacima iz 2023. godine, ima 247 vojnih satelita, dok Kina ima 157. Ukupan broj američkih satelita prelazi 5.000, dok je kod Kine taj broj značajno niži, oko 600. Na trećem mestu po broju vojnih satelita u orbiti je Rusija sa njih 110, a na četvrtom mestu je Francuska sa 17.

SAD ima manje aktivnih vojnika

Iako kineska vojska beleži napredak u mnogim oblastima, morala je da reže u nekima kako bi omogućila razvoj drugih grana.

Godine 2015. Si Đinping pokrenuo je reforme bez presedana u organizaciji vojske kako bi ubrzao modernizaciju i omogućio združene operacije.

To je uključivalo smanjenje od oko 300.000 vojnika, gotovo svi iz Kopnene vojske. Dodatni vojnici premešteni su u nove pomoćne službe, što je dodatno smanjilo veličinu kopnenih snaga.

"Kina smanjuje razliku, ali..."

Penzionisani australijski general-major Mik Rajan izjavio je da veruje kako Sjedinjene Države i dalje imaju najjaču vojsku na svetu, "ali verovatno s manjom razlikom nego što je to bio slučaj tokom mnogih decenija", budući da Kina smanjuje jaz.

"Kineska vojska je vrlo tehnološki sofisticirana... ali što je najvažnije, gotovo sve što joj je potrebno proizvodi sama", rekao je za CNN, dodavši kako to znači da se na Peking ne može vršiti pritisak preko stranih dobavljača oružja.

Ali, napomenuo je i da nijedno od oružja prikazanog na paradi nije testirano u borbi. "Iako su na prvi pogled impresivne, parade nisu dobar pokazatelj vojne efikasnosti", zaključio je Rajan.

(Telegraf.rs)