10. septembar - Francuska staje: Mali pokret na internetu napravio lavinu, ovo niko nije očekivao

Poziv na mobilizaciju pod sloganom "10. septembar - Francuska staje" prvi put se pojavio u maju u zatvorenom Telegram kanalu "Les Essentiels". Autor kanala je Žilijen Marisio, osnivač udruženog kafića na severu Francuske, koji kanal opisuje kao "mesto okupljanja" za izgradnju "pravedne, ukorenjene i humane Francuske". Do sredine leta kanal je imao manje od 200 pratilaca, ali je povezan sa sajtom sa suverenističkim tonom, kao i sa nalozima na TikToku i Facebooku. Na sajtu je postavljeno odbrojavanje do 10. septembra.

Među temama koje se redovno pojavljuju su izlazak iz EU, kritika „elita“ i pozivi na smenu predsednika Emanuela Makrona.

Preporučujemo

15. jul - Bayrou "pali fitilj"

Kada je 15. jula Fransoa Bajru najavio plan štednje, pokret je eksplodirao na mrežama. Pojavili su se brojni online kanali, hashtagovi poput #BloquonsTout i #10septembre, a bivši aktivisti Žutih prsluka uključili su svoje zajednice. Mobilizacija se širila kako u desničarskim tako i u levičarskim krugovima, pa čak i među apolitičnim korisnicima. Krajem jula pojavila se i online kampanja "Indignons-nous", gde su se diskutovale lokalne akcije, dok su kanali „Les Essentiels“ više promovisali individualne akcije – poput izbegavanja TV-a ili velikih prodavnica.

Marisio je za France Info objasnio da cilj nije masovni protest, već i druge političke inicijative, uključujući "Frexit" i preraspodelu socijalnih doprinosa.

17. avgust - efekt Mélenchon

Pokret je dodatno ojačao 17. avgusta nakon što je Žan Lik Melenšol izrazio podršku "inicijativi građana 10. septembra". Sledeći su se pridružili ekolozi, Komunistička partija Francuske, Socijalistička partija i sindikat CGT. Na mreži X pokret je tada prepoznat više kao tradicionalna mobilizacija radikalne levice.

Do kraja avgusta objavljeno je više od 840.000 poruka o 10. septembru samo na mreži X, što je više nego tokom protesta Žutih prsluka 2018. godine. TikTok sadržaji zabeležili su preko 22 miliona pregleda, a aktivno je bilo više od 5.200 Facebook stranica, često povezanih sa bivšim Žutim prslucima.

Uloga automatizovanih i stranih naloga

Pored stvarnih učesnika, pokret je verovatno podržan i aktivnostima automatizovanih naloga koji su objavljivali više od 1.000 tvitova dnevno. Neki sumnjivi nalozi koristili su lažne fotografije, često generisane veštačkom inteligencijom, kako bi povećali vidljivost.

Vladini izvori su potvrdili da su primećene "prilike za strani uticaj", uključujući proruske i proiranske aktere koji su pokušavali da pojačaju vidljivost određenih hashtagova. Međutim, pojašnjavaju da je ovaj uticaj marginalan u odnosu na domaće objave i da ne predstavlja koordinisanu stranu digitalnu kampanju.

(Telegraf.rs/lefigaro)