Monahinja pravoslavnog manastira na Balkanu vernike mučila do smrti: Neki je i dalje smatraju sveticom!

Veruje se da je oko 200 ljudi stradalo u zidinama jednog pravoslavnog manastira u Grčkoj, a za smrt je odgovorna monahinja Marijam Sulakiotis, koju su mediji u grčkoj nazvali Raspućin!

Jezivi zločin, o kojem se i dan danas priča, dogodio se u prvoj polovini 20. veka. Manastir u kojem je službovala monahinja serijski ubica za vernike nije bio utočište, već smrtonosna zamka, a monahinju koja je počinila zverstva nazivali su Raspućin jer je, poput njega, moćizgradila iza maske verskog autoriteta i imala je zastrašujući uticaj na svoju okolinu.

Preporučujemo

Monahinja Marijam rođena je 1883. godine, pod imenom Marina Solidoti, u bedi u jednom grčkom selu. Detinjstvo je provela u teškom radu na poljima, a kao mlada žena radila je u fabrici. Početkom 20. veka donela je odluku da se zamonaši i povukla se u pravoslavnu svetinju. Međutim, u manastir nije došla da bi službovala bogu, već da bi ostvarila svoje bolesne planove...

Sa monahom Metjuom Karpatakisom delila je ciljeve i ambicije. Sa njim, već kao monahinja pod imenom Marijam, stvorila je sopstvenu raskolničku versku struju - starokalendarce u pravoslavnoj crkvi. Marijam i Karpatakis su 1927. godine na vrhu brda u istočnoj Atici, kod Keratee, osnovali sopstveni manastir - Panagija Theotokos, posvećen Uvodu Presvete Bogorodice u hram, poznat među narodom kao "Bogorodica među borovima".

Posle Karpatakisove smrti, Marijam je postala vođa manastira, koji je reklamiran kao utočište za one koji boluju od tuberkuloze. Bolest je tada bila neizlečiva i ljudi su se hvatali za svaku slamku. Unutar zidina, međutim, nisu ih čekali ni lekari ni lekovi - već hladne ćelije, glad i izolacija.

Marijam je živela od lakovernosti očajnih. Od bolesnih i njihovih porodica izvlačila je ogromna bogatstva, prepisivali su zemljište na manastir, a ako bi neko pružio otpor - zatvarala ga je, mučila i izgladnjivala. Suština njene metode bila je kombinacija fizičkih muka, psihičkog terora i prisilnog predavanja imovine. Marijam nije uvek ubijala direktno, ali su mnogi umrli od gladi, bolesti ili zapuštenosti kao posledica njenih postupaka.

Božja kazna

Sopstvene monahinje držala je u gvozdenoj disciplini. Njena sledbenica, gospođa Beka, pokušala je sa mužem i decom da pobegne, ali Marijam nije dozvolila. Zatvorila ju je u ćeliju, hranila sa nekoliko zalogaja dnevno dok nije pala u komu i na kraju umrla unutar manastirskih zidina. Slična sudbina zadesila je i njenog muža.

Sestra Teodora joj se javno usprotivila, pa je Marijam naredila da je druge monahinje prebiju. Teodora je preminula od posledica unutrašnjeg krvarenja. Sestra Marija doživela je sličnu sudbinu nakon što je pokušala da se pobuni protiv brutalnog režima. Marijam je smrti monahinja nazivala božjom kaznom...

Razotkrivanje

Iako je sve više ljudi pričalo o tome šta se događa unutar zidina manastira, vlasti su odugovlačile. Monahinji je verska odeća bila štit. Marijam je prvi put dospela u vidokrug vlasti posle anonimne dojave. Naime, ćerka jedne bogate žene tvrdila je da je njenu majku manastir prinudio na predaju imovine ucenama. Presudna je bila 1949. godina, kada je Eugenija Margeta posvedočila da ju je Marijam zatvorila i mučila dok nije predala imovinu vrednu, preračunato u današnjoj vrednosti, oko 950.000 evra.

U decembru 1950. više od 80 policajaca upalo je u manastir. U podrumima su našli vezane, pothranjene starice, decu i oko 170 leševa. Tužilaštvo je u početku moglo da je optuži samo za ilegalnu trgovinu, ali je, pod pritiskom medijske kampanje, počelo da istražuje i većinu slučajeva - ubistva, prevare, falsifikovanje testamenta, iznude, mučenja...

Monahinja Marijam je na kraju izvedena pred sud. Na suđenju je sve optužbe nazvala "sotonskom izmišljotinom". Presude je dočekala bez treptaja, prekrstila se i molila za osvetu. Dobila je ukupno 14 godina zatvora, ali ga nije preživela. Umrla je 1954. godine od bolesti, a za najteža nedela nikada nije u potpunosti odgovarala.

Tačan broj žrtava ostao je sporan. Vlasti su govorile o 177 slučajeva ubistava iz nehata i 27 ubistava, ali pojedine procene idu i do 500 ljudi za koje bi Marijam mogla biti odgovorna.

Slave je kao sveticu

Ipak, njeno nasleđe i dalje čuvaju mnogi. U nekim raskolničkim pravoslavnim zajednicama u Grčkoj i danas je poštuju kao sveticu. Ti ljudi - naslednici "matijevita" - gledaju na nju kao na oličenje vere i vođstva, koja je odbranila starokalendarce od uticaja glavne struje pravoslavne crkve. Marijamine postupke tumače kao božansku pravdu ili kao iskušenje za verne.

(Telegraf.rs)