Kako je najjača evropska vojna sila potcenila Trampov bes, pa sinoć dobila "hladan tuš" od SAD

Dok je predsednik SAD Donald Tramp ove nedelje objavio niz objava na društvenim mrežama u kojima je kritikovao Nemačku, uključujući pretnje da će povući neke američke trupe iz zemlje, nemački lideri nisu pokazali javne znake da veruju da je predsednik SAD ozbiljan.

Sada se čini da je to bila pogrešna procena - jedna od nekoliko koje su nemački lideri napravili tokom Trampovog rata protiv Irana.

Preporučujemo

Zvaničnici Pentagona su u petak rekli da planiraju da premeste 5.000 vojnika iz Nemačke u Sjedinjene Države i širom sveta u narednoj godini. Nemački zvaničnici nisu odmah reagovali javno.

Amerikanci su privatno jasno stavili do znanja da je potez imao za cilj kažnjavanje Nemačke zbog toga što nije više pomogla u ratnim naporima, kako je Tramp zahtevao, i zbog kritikovanja Trampove strategije sa najviših nivoa.

Do te objave, konsenzusno mišljenje u nemačkoj politici izgledalo je da Tramp najverovatnije blefira sa svojim pretnjama o preraspoređivanju. Pokušao je, i nije uspeo, da povuče deo od 35.000 američkih vojnika iz Nemačke na kraju svog prvog mandata. Sada bi mu bilo potrebno odobrenje Kongresa da pomeri trupe iz Evrope.

Početkom marta, kada je nemački kancelar Fridrih Merc posetio Trampa u Vašingtonu, rekao je da je predsednik SAD uklonio svaku pretnju smanjenjem broja trupa.

"Predsednik Tramp me je takođe uverio, ne samo danas, već još jednom, da će Sjedinjene Države zadržati svoje vojno prisustvo u Nemačkoj", rekao je Merc novinarima na konferenciji u blizini Kapitola, ubrzo nakon sastanka sa Trampom.

Nemački lideri su takođe bili uvereni da je Trampovoj administraciji potrebno njeno vojno prisustvo u Nemačkoj koliko i Nemcima, ili čak i više. Za razliku od nekih drugih evropskih saveznika, Nemačka je dozvolila Americi da pomogne u pokretanju napada na Iran iz baza unutar nemačkih granica. Ona je nastavila da dozvoljava povređenim Amerikancima da se leče u velikoj američkoj bolnici na nemačkom tlu koja je decenijama smeštala Amerikance povređene u ratovima, uključujući Avganistan i Irak.

Tiha ravnodušnost Nemačke prema mogućnosti povlačenja trupa ponovo se odrazila ove nedelje.

Fridrih Merc se nije javno izvinio niti povukao od svojih naizgled improvizovanih komentara u ponedeljak, u kojima je oštro kritikovao Trampovu ratnu strategiju. Nemačkim srednjoškolcima je rekao da Sjedinjene Države "nemaju strategiju" za okončanje rata i da su iranski pregovarači "ponizili" celu američku naciju.

U četvrtak je Merc, koji je uložio značajna sredstva u izgradnju odnosa sa Trampom tokom prošle godine, rekao nemačkim vojnicima u gradu Minsteru da "održavamo bliske i poverljive kontakte sa našim partnerima, uključujući i posebno u Vašingtonu".

Naglasio je da je odnos sa Vašingtonom odnos uzajamnog poštovanja i pravedne podele bezbednosnih tereta.

Foto: Tanjug/AP

"Ovo transatlantsko partnerstvo je posebno važno za nas, i za mene lično", rekao je, ali se nije izvinio za komentare koji su izazvali svađu sa Trampom.

Zatim je Mercov vicekancelar, Lars Klingbajl, u petak dodatno podigao tenzije, aplaudirajući na još jednu kritičnu Trampovu objavu na društvenim mrežama.

U govoru povodom Prvog maja, Klingbajl je branio Merca od kritika Donalda Trampa.

"Zaista nam trenutno nisu potrebni saveti Donalda Trampa. Trebalo bi da vidi kakav je nered napravio ratom", dodao je Klingbanjl.

Inače, Klingbajl predvodi socijaldemokrate, stranku levog centra koja je manji partner u vladajućoj koaliciji na čijem čelu su demohrišćani desnog centra Fridriha Merca. U prošlosti je bio kritičniji prema Trampu nego Merc. Takođe je putovao sa Mercom u Minster i u poslednje vreme je s njim blisko sarađivao oko niza unutrašnjih pitanja.

Tramp je stalno iznenađivao nemačke lidere svojim ponašanjem u ratu. Nakon što se Fridrih Merc sastao sa predsednikom u Ovalnom kabinetu i tokom ručka u Beloj kući u martu, neki zvaničnici su otišli ​​uvereni da sukob neće dugo trajati jer je Tramp već izražavao zabrinutost zbog ekonomskih posledica skokova cena energije povezanih sa ratom.

Umesto toga, američki predsednik je nastavio sa napadima čak i nakon što su cene benzina i prirodnog gasa naglo porasle zbog zatvaranja Ormuskog moreuza od strane Irana.

Nemački zvaničnici su takođe verovali da su pronašli neku vrstu kompromisa sa Trampom oko njegovih zahteva da Evropa pošalje vojnu imovinu kako bi obezbedila moreuz i ponovo ga učinila bezbednim za plovidbu.

Merc je iznova ponavljao da će se Nemačka pridružiti takvim bezbednosnim naporima, uključujući i slanje minolovaca, ali samo pod dva uslova: Nemci su želeli trajni prekid vatre, za razliku od privremenog koji je trenutno na snazi. I da bi se pridržavali nemačkog ustava, želeli su da napori imaju blagoslov međunarodnog tela, poput Ujedinjenih nacija ili Evropske unije.

Izgleda da to nije bilo dovoljno za Donalda Trampa. U petak, zvaničnik Pentagona nije samo naveo komentare Fridriha Merca kao razlog za povlačenje trupa. Zvaničnik je takođe naveo nemački neuspeh da sam doprinese ratnim naporima u Iranu.

(Telegraf.rs)