Kako je fatalna pucnjava okončala četvorogodišnju potragu za troje dece: Brutalan kraj čuvenog begunca

Bio je to šokantan i nasilan kraj misterije koja je godinama zaokupljala malu naciju: otac begunac ubijen pred svojim detetom, policajac upucan u glavu i dvoje male dece pronađeno samo u udaljenom kampu u divljini.

Poslednje poglavlje u priči Toma Filipsa nije bilo onako kako je iko želeo da se završi. Ne policija. Ne Filipsova porodica. Niti mala zajednica Marokope - na surovoj zapadnoj obali Severnog ostrva Novog Zelanda - blizu kampa, jednog od mnogih za kojea se veruje da su se u njima Filips i njegova tri deteta skrivali gotovo četiri godine.

Njegov život se završio na seoskom putu u ranim jutarnjim časovima u ponedeljak, u obračunu sa policijom, koja je konačno uspela da ga pronađe nakon što je primećen kako provaljuje u prodavnicu u malom gradu na oko sat vremena udaljenosti, piše CNN.

Jedno od njegove troje dece - Džejda (12), Maverik (10) i Ember (9) - bilo je s njim kada je poginuo. Druga dva deteta pronađena su nekoliko sati kasnije, sami u kampu.

Skoro svi u zajednici postavljaju isto pitanje: kako je došlo do ovoga?

Kako je počelo?

Sve je počelo onim što se činilo kao užasna porodična tragedija na udaljenoj plaži na zapadnoj obali Novog Zelanda.

U septembru 2021. pikap kamionet koji je pripadao Filipsu pronađen je ispod nivoa oseke na plaži Kiritehere, blizu Marokope u regionu Vajtako.

Dečja sedišta bila su pričvršćena na zadnjem sedištu kamioneta, a ključevi su ostavljeni ispod vozačevog otirača. Ali plima se dizala i meštanima je bilo čudno zašto bi Filips ostavio svoj kamionet da ga more odnese.

Kiritehere je plaža crnog peska, divlja i sklona snažnim talasima koje surferi amateri ne bi smeli da isprobavaju. Brzo su rasli strahovi da je porodicu moglo odneti strašno more.

Ovo retko naseljeno mesto, u to vreme bez dometa mobilne mreže, odjednom je postalo košnica aktivnosti.

Timovi tragača pretraživali su obalu pešice i u gumenim čamcima.

Kada je olujno vreme dozvolilo, helikopteri, dronovi i avioni preletali su obalu koristeći termalne kamere da traže znake života. Našli su malo tragova.

Tom Filips je dobro poznavao ovu obalu i bio je poznat kao iskusan čovek prirode. Ako more nije bilo krivac, nesreća se činila neverovatnom. Nešto se nije uklapalo.

Skoro nedelju dana kasnije, policija je rekla da želi da zna gde se nalaze dva motora koja je Filips nekada posedovao - prvi zvanični nagoveštaj da možda postoji nešto više u vezi sa njihovim nestankom. Zatim je usledilo viđenje muškarca i dece na motoru na seoskom putu u tom području, u ranim jutarnjim satima.

Dan kasnije, 17 dana nakon što su nestali, Filips, Džejda, Maverik i Ember ušli su na vrata porodične farme, nedaleko od Marokope.

Policija je otkrila da su kampovali u šumi 15 kilometara južno od plaže gde je kamionet ostavljen.

Potraga je koštala službe za vanredne situacije stotine hiljada dolara, a Filips je ubrzo optužen za lažno angažovanje policije.

Pet dana pre Božića te godine, Filips i deca su ponovo nestali. Ali ovog puta potraga nije pokrenuta.

Možda će se samo vratiti?

Ali kada se nije pojavio na ročištu 12. januara 2022, konačno je izdat nalog za njegovo hapšenje.

Tokom narednih 1.358 dana, bilo je samo nekoliko viđenja Filipsa, uglavnom povezanih sa sitnim krađama u obližnjim malim gradovima. Ali jedno je bilo ozbiljno; navodno je opljačkao banku sa još jednom osobom, za koju se verovalo da je njegova najstarija ćerka.

Dve porodice koje žive noćnu moru

Iskušenje je razorilo dve porodice već razdvojene raskidom veze: Filipsovu blisku farmersku porodicu, koja živi blizu Marokope, i porodicu majke dece, koja se predstavlja kao Ket.

Nakon vesti o Filipsovoj smrti, Ket je rekla za CNN-ovog partnera RNZ da je tužna zbog onoga što se desilo, ali i oseća "duboko olakšannje" zbog svoje dece.

Dok je telo njegovog sina ležalo na putu gde je ubijen, Filipsov ožalošćeni otac rekao je novinaru iz novozelandskog medija Stuff da je policija porodicu "više puta izigrala". Porodica je godinama uporno tvrdila da nisu pomagali Filipsu.

Za svaki od četiri Božića koji su prošli dok su oni bili nestali, Filipsova sestra Rozi Filips stavljala je poklone sa imenima Džejde, Maverika i Ember ispod svoje jelke - nadajući se da će ponovo ući na vrata.

"Nema dana da ne mislim na sve četvoro njih", rekla je Rozi novozelandskom novinaru Pediju Gaueru u intervjuu prošlog meseca.

Pročitala je pismo koje je napisala Filipsova majka, moleći njega i decu da se vrate. "Svakog dana se probudim i nadam se da će danas biti dan kada ćeš doći kući", pisalo je u pismu.

Ko će dugoročno brinuti o deci nije jasno. Državna agencija za brigu o deci, Oranga Tamariki, saopštila je u utorak da su deca u ponedeljak uveče bila "smeštena" u nadležnosti vlasti.

Detektiv koji je vodio slučaj rekao je 2024. za New Zealand Herald da veruje da je starateljstvo nad decom možda bilo Filipsova motivacija za drugo bekstvo.

Mala zajednica u središtu globalne priče

Ako Novi Zeland leži na kraju sveta, onda je Marokopa kraj ničega.

"Tišina je ono što ljudi vole", rekla je Gejl Kigan, jedna od 19 stalnih stanovnika Marokope. "Veoma je udaljeno, ali prelepo."

Nema prodavnica, mnogi putevi su šljunkoviti, a interneta nije bilo do pre nekoliko godina.

Plaža Kiritehere, gde je pronađen Filipsov kamionet, nalazi se odmah niz put. Porodična farma nije daleko, niti kamp gde su deca pronađena.

"Mislim da su trenutno svi potpuno slomljeni. Niko nije želeo da se ovo ovako završi", rekla je Kigan za CNN. "Mislim da su svi živeli s idejom da će se on odjednom pojaviti."

Marokopa je mesto gde svi znaju svakoga i paze jedni na druge.

Ali mala zajednica je morala mnogo toga da podnese poslednjih godina: redovne kontrolne punktove, najezdu policije i novinara svaki put kada bi se pojavilo priča da je Filips viđen, kao i trajnu sumnju da mu možda neko pomaže.

"Odeš u grad i svi pitaju: 'O, Marokopa. Gde je Tom?'"

"I samo su pretpostavljali da, zato što si odatle, znaš... što je bilo užasno", rekla je Kigan.

Pejzaž je divlji: strm, brdovit i duboko pošumljen na mestima. To je mesto gde šuma ostaje vlažna danima nakon kiše, kaže Kigan.

"Zaista moraš da poznaješ šumu, jer je prilično zastrašujuća. Mislim, ja ne bih mogla da preživim u šumi", rekla je.

Ljudi u tom području redovno idu u lov na divlje svinje i jelene.

Najkonkretnije viđenje u tom području bilo je u oktobru prošle godine, kada su lovci snimili muškarca i troje dece u kabanicama, sa maskiranim rancima, kako prelaze udaljeno polje malo u unutrašnjosti od Marokope.

Ali to je bilo sve. Niko nije mogao da pronađe bilo kakav trag kampa. Nije bilo smeća ni očiglednih staza, rekla je Kigan.

Filips je bio vešt čovek prirode. Odrastao je u lovu na svinje s ocem u tom području.

Poznavao je ovu zemlju i znao je kako da se sakrije.

Imao je i zalihe da podigne kampove, saopštila je policija, nakon što ga je majka dece primetila u prodavnici alata kako kešom kupuje lampe, baterije, sadnice, kofe i čizme u avgustu 2023.

Kamionet koji je ukrao da bi pokupio zalihe policija je pronašla u području Marokope istog meseca. Ali nisu uspeli da pronađu Filipsa i njegovu decu.

Kako je uhvaćen

Oko 2.30 ujutru u ponedeljak, policija je primila dojavu da muškarac i dete sa lampama na glavi provaljuju u prodavnicu poljoprivrednih potrepština u Piopiju, gradu sa manje od 500 ljudi, više od sat vremena vožnje od Marokope.

Policija je primetila terensko vozilo sa dve osobe kako beži niz šljunkoviti put koji je vodio nazad ka Marokopi. Pojurili su za njima.

Filipsova izabrana ruta bega dala je policiji vremena da postave bodljikave trake dalje niz put. Nije prošlo mnogo nakon što je prešao preko njih i stao, a onda je počela pucnjava.

Dok je policajac, koji je stigao na lice mesta, izlazio iz kola, Filips ga je iz blizine upucao u glavu puškom velikog kalibra. Povređen, policajac se sklonio u svoj automobil, koji je bio izrešetan velikim brojem metaka, saopštila je policija.

A kada se drugi policajac pojavio nekoliko sekundi kasnije, oni su upucali Filipsa, ubivši ga.

Seoski policajac je proveo veći deo ponedeljka na operaciji zbog povreda glave i ramena. Čeka ga dug oporavak, rekao je u utorak policijski komesar Ričard Čejmbers.

Samo informacije od deteta koje je bilo s Filipsom dovele su policiju do udaljenog kampa, otprilike dva kilometra dalje, gde su druga dva deteta čekala povratak oca i brata ili sestre.

Policija je znala da u kampu ima oružja i municije, pa su specijalni pregovarači poslati na "veoma udaljenu" lokaciju da razgovaraju sa decom, a naoružani specijalni timovi bili su u pripravnosti.

"Ova mala deca provela su poslednje četiri godine u šumi i pretpostavljam da su bila veoma dobra u životu u tim uslovima, pa smo morali da budemo veoma pažljivi", rekao je Čejmbers.

Bili su sami, "dobro i nepovređeni", rekla je policija.

Oružje je zaista pronađeno u kampu i postojala je "prilično pokretna" struktura, otkrila je policija, ali bilo je jasno da nisu dugo bili tamo.

Filipsova smrt bila je "pogubna vest" za blisku zajednicu, od kojih su mnogi lično poznavali porodicu Filips, rekao je gradonačelnik Vaitoma Džon Robertson.

"Ovo je bila njegova propast", rekao je Robertson za CNN, misleći na provalu - drugu koja mu se pripisuje u Piopiju u svega nekoliko nedelja.

Krajem avgusta, policija je objavila snimak nadzorne kamere na kojem se vidi Filips i jedno dete kako brusilicom provaljuju u rashladnu vitrinu ispred prodavnice.

Sve što su uzeli bilo je mleko, rekao je vlasnik prodavnice lokalnim medijima. Ali činjenica da su Filipsu uopšte bile potrebne zalihe donekle je bila izenađujuća, s obzirom na to da se krio veći deo godine.

Ranije je postojao pokušaj provale u prodavnicu u istom malom gradu 2023.

I navodna pljačka banke te godine u Te Kuitiju, obližnjem gradu, gde su dve osobe ušle i tražile novac, rekla je policija. Objavljena fotografija prikazivala je muškarca i manju osobu, oboje obučene u crno, kako beže sa mesta zločina na motoru.

Takođe su kružile glasine o stvarima koje nestaju sa farmi i o životinjama koje su preko noći na pašnjacima zaklane zbog mesa.

Sve što bi pošlo naopako u tom području neminovno je dovodilo do sumnje da bi Filips mogao biti umešan.

Uglavnom, to su samo ljudi povezivali nevidljive tačke, rekao je gradonačelnik.

Da li mu je neko pomagao?

Tokom godina, policija je više puta objavljivala da je moguće da je Filips dobijao pomoć od ljudi iz tog područja, da su mu u tajnosti davali hranu ili neophodne zalihe. To će biti deo njihove istrage nakon njegove smrti, saopštila je policija.

Filips je imao "zalihe oružja", rekao je policijski komesar. Sada istražitelji pokušavaju da otkriju odakle su došle i da li mu je neko pomagao da ih nabavi.

Dok je policija tvrdila da su Filips i deca često menjali kampove, Robertson, gradonačelnik, rekao je da je mnogima u zajednici teško da poveruju da su zaista sve vreme kampovali.

"Mislim da se priča ovde vodila u stilu: 'Bože, da li on zaista preživljava u šumi? Da li ga neko čuva? Da li je u kući ili kolibi negde?'"

Zimi je region veoma vlažan, a temperatura tla ispod nule gotovo 50 dana godišnje.

Postojala su neka mesta gde se mogao verovatno skloniti na kratko: šupe na drugom kraju farmi ili retko korišćene vikendice. Ipak, nije bilo dokaza koji bi ga povezali sa takvim mestima.

Dok Robertson sumnja da su mu lokalci pomagali, priznaje da su neki u zajednici smatrali da je Filips samo otac koji pokušava da učini najbolje za svoju decu.

U satima nakon Filipsove smrti, komentari u tom duhu i podrška njegovim postupcima počeli su da se pojavljuju na društvenim mrežama.

To je izazvalo jasnu poruku Čejmbersa, policijskog komesara: "Niko ko ovo čini deci, niko ko otvara vatru iz pušaka velikog kalibra na moje ljude nije heroj."

Svi su želeli da se ova saga okonča, ali ne ovako.

"Trajalo je predugo i deca će biti strašno pogođena", rekao je Robertson. "Najveća briga u zajednici širom Novog Zelanda jeste da li će deca uspeti da prebrode ovo?"

Filipsove veštine preživljavanja možda su održale njegovu decu u životu poslednje četiri godine, ali ona sada napuštaju divljinu da bi se vratila u potpuno drugačiju vrstu života.

(Telegraf.rs)