Trampa čeka bitka koju ne sme da izgubi: Pri pomenu demokrata jedne stvari se plaši više nego bilo čega drugog

Malo šta izaziva veću ljutnju predsednika SAD Donalda Trampa od sećanja na pokušaje njegova dva opoziva. Uprkos povratku u Belu kuću ove godine, on se često, kako privatno, tako i javno, žali da su demokrata pokušavale da ga uklone s vlasti tokom prvog mandata. Tramp i dalje tvrdi da nije učinio ništa pogrešno, nazivajući oba pokušaja opoziva "lovom na veštice".

Takođe se plaši da bi mogao ponovo da prođe kroz isto iskustvo.

Preporučujemo

Stranka koja je van vlasti obično dobro prolazi na međuizborima, a Tramp se seća kako su demokrate iskoristili većinu u Predstavničkom domu 2018. Ako demokrate sledeće godine osvoje kontrolu nad jednom kongresnom komorom - za šta su blagi favoriti u Predstavničkom domu, dok bi Senat bio teži cilj - oni ne bi samo mogli da blokiraju preostali deo Trampovog zakonodavnog programa. Opremljeni ovlašćenjem da pozivaju zvaničnike na saslušanja, mogli bi otvoriti istrage protiv administracije i pozvati ključne zvaničnike pred Kongres na kompromitujuća saslušanja. Čak i jednostavna većina u Predstavničkom domu omogućila bi demokratama da pokušaju da Trampa opozovu po treći put.

Pretnja istragama i opozivom podstakla je mnoge od Trampovih dramatičnih poteza u poslednjim nedeljama, rekla su za The Atlantic tri visoka zvaničnika Bele kuće i dva bliska spoljna savetnika. Trampov neviđeni (i, prema tvrdnjama demokrata, nezakoniti) pokušaj precrtavanja izbornih okruga sredinom mandata, raspoređivanje Nacionalne garde u Vašingtonu i neprekidan pritisak na Federalne rezerve da smanje kamatne stope - sve se može videti kao deo sveobuhvatnog i paničnog pokušaja da se preokrenu rezultati međuizbora sledeće godine.

Ne sme da se ponovo 2018.

Predsednik je savetnicima rekao da ne želi da se ponovi situacija iz 2018, kada su republikanci izgubili kontrolu, i da ovog puta neće sebi štetiti pridržavajući se političkih normi. Pritiska svoje pomoćnike da se fokusiraju na međuizbore i više se trudi nego pre sedam godina da nacionalizuje kampanju i motiviše republikanske birače koji nisu izlazili kada njegovo ime nije bilo na glasačkom listiću. Tramp veruje da ne samo ton njegovih poslednjih dve godine na funkciji, već i oblik njegovog nasleđa, zavisi od toga da li može da preokrene istorijske političke trendove i zadrži Predstavnički dom i Senat 2026.

"Predsednik smatra da je 2018. godine ostao u svom okviru - da je zauzeo konzervativniji pristup i pokušao da sarađuje s drugom stranom", rekao je jedan od visokih zvaničnika Bele kuće. "I pogledajte gde ga je to dovelo: izgubili smo. Te greške više neće praviti."

Tramp ima tendenciju da politiku uvodi u skoro svaki predsednički potez ili objavu na društvenim mrežama. Ali Bela kuća je fokus na međuizbore pojačala nakon što je republikanski zakon poznat kao "One Big Beautiful Bill" usvojen u julu, rekla su trojica zvaničnika Bele kuće. Pomoćnici, zajedno s kongresnim kampanjskim odborima, ubrzo su shvatili problem: poreske olakšice u zakonu uglavnom favorizuju bogate, dok će smanjenje sredstava i zdravstvene zaštite pogoditi mnoge siromašnije Amerikance. Predsednik je, na iznenađenje mnogih u stranci, vrlo malo putovao po zemlji kako bi promovisao zakon. Nakon što su republikanski zakonodavci počeli da se suočavaju s neprijateljskim publikama na gradskim skupovima, Bela kuća je tražila od lidera GOP-a da održe manji broj tih okupljanja.

Problemi s Epstajnom

U međuvremenu, višegodišnji skandal oko Džefrija Epstajna ponovo je izbio tokom leta i postao nemoguć za zataškavanje kako su nove informacije o Trampovom odnosu sa diskreditovanim finansijerom izlazile u javnost. Predsednik se suočio s retkom neposlušnošću dela svoje MAGA baze, odnosno ljudima koji su tražili da administracija ispuni obećanje o objavljivanju više informacija o moćnim ljudima povezanima s Epstajnom. Trampovo leto nezadovoljstva nastavilo se dok je pokušavao da okonča ratove u Ukrajini i Gazi, dok je ekonomija, reagujući na njegove nepredvidive carine, počela da pokazuje znakove upozorenja.

Trampovi najbliži savetnici održali su niz sastanaka u Zapadnom krilu krajem leta kako bi promenili politički narativ. Jedan zvaničnik je umanjio nivo zabrinutosti: "Ne paničimo i ne igramo 4-D šah"“ rekao je. Ali, Bela kuća je planirala načine da preokrene pad podrške, uključujući promišljanje o tome kako republikanci promovišu svoj ključni zakon. U poslednjim danima, Bela kuća i Tramp su predložili zakonodavcima da se odmaknu od naziva "One Big Beautiful Bill" - iako ga je sam Tramp skovao - i prihvate novo ime. Razmatrali su nekoliko opcija, uključujući "Working Families Tax Cut Bill"(Zakon o poreskim olakšicama za radne porodice).

Prekrajanje izbornih okruga

Trampova kampanja za međuizbore nadilazi samo taj zakon. U junu je počeo da predlaže da Teksas precrta svoje kongresne izborne okruge kako bi stvorio pet dodatnih republikanskih mesta - dovoljno da GOP zadrži Predstavnički dom. Iako su obe strane dugo učestvovale u partijskoj manipulaciji izbornih okruga, plan Teksasa bio je posebno smeo: redovno redistriktovanje se obično radi decenijski, nakon popisa stanovništva. Poslednji popis u Teksasu urađen je 2021, a sledeći je tek 2030. Teksaški zakonodavci postupili su po Trampovom zahtevu. Demokrate su protestovale, lokalni zakonodavci pobegli iz države. Nije imalo efekta. Mape su precrtane, pokrećući trku u redistriktovanju. Kalifornija je prepravila svoje mape kako bi kompenzovala dobitke GOP-a u Teksasu, dok su i druge crvene i plave države razmatrale svoje planove.

Prošlog meseca Tramp je razgovarao sa Stivom Benonom, koji je predložio dodatne manevre kako bi promenio ko i kako može da glasa 2026. Benon je na svom podkastu pozvao na popis stanovništva sredinom mandata koji bi isključio neautorizovane stanovnike SAD (što stručnjaci smatraju neustavnim) i zahtevao dokaz o državljanstvu za registraciju za federalne izbore (kritičari kažu da je to pokušaj suzbijanja glasanja). Takođe je ponovo napao glasanje putem pošte, a predsednik je prošlog meseca zapretio izvršnom uredbom da ga zabrani, tvrdeći, bez dokaza, da vodi do masovne prevare.

"Postoji vrlo moćna mešavina duboko ukorenjenih uverenja koja pokreću ove taktike", rekao je Kevin Meden, republikanski strateg i bivši pomoćnik Mitta Romnija. "Tramp prvo i najviše veruje da mu je izbor apsolutni mandat, dat od strane birača uprkos svakom pokušaju njegovih protivnika i kritičara da ga pobede."

Brige zbog ekonomije

Pomoćnici Bele kuće znaju da bi međuizbori mogli zavisiti od ekonomije i privatno brinu šta će se dogoditi ako Trampove carine, predstavljene kao način oživljavanja američke industrije, budu trajno poništene u sudovima. Slabi izveštaji o zapošljavanju u avgustu pokazali su usporavanje rasta. Zapadno krilo svesno prati ove slabije pokazatelje, inflaciju i traži načine da podstakne ekonomiju, uključujući paket deregulacije pred jesen.

Ali Tramp preduzima i ekstremnije mere. Neprekidno vrši pritisak na predsednika Federalnih rezervi Džeroma Pauela da snizi kamatne stope, a kada naiđe na otpor, razmišlja o njegovoj smeni pre isteka mandata. To je uzdrmalo tržišta. Nedavno je Tramp pokušao da otpusti guvernerku Feda Lizu Kuk zbog neproverenih optužbi za prevaru u hipotekama. Njeno uklanjanje bi mu omogućilo da postavi nekoga ko bi glasao za niže kamatne stope. Ministarstvo pravde je otvorilo istragu protiv Kuk, što je dodatno zabrinulo one koji smatraju da Tramp koristi saveznu vlast protiv političkih protivnika.

Iščekivanje redikalnih poteza

Iako su zvaničnici u Zapadnom krilu zabrinuti za ekonomiju, veruju u radikalne poteze Trampa u vezi međuizbora. Generacijama su republikanci kritikovali demokrate kao blage prema kriminalu. Ovoga puta Tramp to radi uz oklopna vozila. Njegovo raspoređivanje Nacionalne garde u Vašington izazvalo je kritike građana. Demokrati smatraju da je reč o federalnom preterivanju i predigri autoritarizmu, posebno nakon što je Tramp predložio raspoređivanje trupa i u drugim gradovima protiv volje guvernera.

Bela kuća smatra da debata stavlja demokrate u defanzivu. Iako je nasilni kriminal porastao tokom pandemije, ankete pokazuju da i dalje brine mnoge Amerikance. Tramp veruje da je to iskoristio, igrajući na strahove birača uspešnije nego 2018, kada je preuveličavao opasnosti navodne "karavane" migranata na južnoj granici.

"Ja, najbolji!"

Glavni cilj Trampovih poteza jeste da nacionalizuje međuizbore i učini ih pitanjem lično njega. Tramp dugo veruje da je najbolji glasnogovornik svoje stranke, a nedavno je razmišljao o održavanju nacionalne političke konvencije 2026, što je neobično za godinu bez predsedničkih izbora.

"Predsednik Tramp je ostvario pobedu za pobedom za američki narod od dolaska na vlast - cvetajuća ekonomija, sigurna granica, istorijska ulaganja u proizvodnju, ogromne poreske olakšice za radnike, i lista se nastavlja! Kao lider Republikanske stranke, predsednik Tramp će igrati ključnu ulogu u svim budućim naporima - jer nema ničeg moćnijeg u politici od Trampovog odobrenja", rekla je portparolka Bele kuće Abigail Džekson.

Rizici i ankete

Ali ova strategija nosi rizike. Trampova nepopularnost oštetila je GOP 2018, a ankete pokazuju da gubi podršku u nekim biračkim grupama. Tradicionalno, predsednikova stranka snosi odgovornost ako birači ne osećaju poboljšanje u svom životu, bez obzira koliko se šef izvršne vlasti trudio.

"Donald Tramp zna da mu je potrebno da republikanci kontrolišu Predstavnički dom kako bi mogao da funkcioniše bez kontrola i izbegne kongresne istrage!, rekla je Susan del Percio, dugogodišnja republikanska strategkinja i kritičarka Trampa. "Ali na kraju, kao i kod gotovo svakih izbora, sve će zavisiti od ekonomije, cene namirnica i osećaja glasača iz swing država da li ih je Bela kuća prevarila."

(Telegraf.rs)