NATO nije spreman za jeftine ruske dronove: "Zar ćemo dizati F-35 za letelice od stiropora?"

Jefitni ruski dronovi, izrađeni od drva i stiropora, ove nedelje su upali u vazdušni prostor Poljske, a oboreni su vojnim sistemima vrednim milione dolara. Ovaj incident jasno je naglasio nedostatak adekvatne pripreme NATO-a za suočavanje s takvim pretnjama, piše Politico.

Najmanje 19 bespilotnih letelica uletelo je ove nedelje u Poljsku, što je ocenjeno kao politički i vojni test iz Rusije. "Vrlo je dobro što je Poljska otkrila i oborila dronove", izjavila je Ulrike Franke, viša politička saradnica u Evropskom savetu za spoljne odnose.

Ukrajinci ruše najmanje 80 posto dronova, NATO ih je srušio 4 od 19

Međutim, reakcija NATO-a bila je znatno manje efikasna od one kakvu redovno pokazuje Ukrajina. NATO je uspeo da obori tek četiri drona, dok Kijev obično beleži stopu presretanja od 80 do 90 posto i to u uslovima znatno masovnijih napada.

Franke je istakla i ogroman nerazmer između jeftine ruske opreme i preskupog vojnog odgovora NATO-a: "Hoćemo li svaki put slati F-16 i F-35? To nije održivo. Moramo se bolje opremiti sistemima protiv dronova."

Pretnja koju su dronovi predstavljali bila je itekako stvarna. Pet dronova nalazilo se na direktonoj putanji prema jednoj NATO bazi pre nego što su ih presreli holandski borbeni avioni Lockheed Martin F-35. U operaciji su, navodno, učesvovali i NATO-ov avion za punjenje gorivom, italijanski izviđački avion i nemački protivvazdušni sistem Patriot.

Radi se o opremi vrednoj milijarde dolara koja je aktivirana kako bi se zaustavili jeftini ruski dronovi tipa Gerbera - kopije iranskih Šaheda čija se proizvodna cena procenjuje na oko 10.000 dolara po komadu.

Jeftin upad, skupa reakcija

Ovaj jeftini upad izazvao je reakciju na najvišem nivou. Poljska se pozvala na Član 4 NATO ugovora, koji zahteva hitne konsultacije članica saveza. I Poljska i Litvanija zatvorile su svoj istočni vazdušni prostor, a NATO navodno razmatra "odbrambene mere".

Britanski ministar odbrane Džon Hili najavio je da će od vojnog vrha zatražiti informacije o tome kako London može pomoći u jačanju protivvazdušne odbrane NATO-a iznad Poljske, a svoju je pomoć ponudila i Ukrajina.

"Poljska je zatražila određenu podršku, uključujući kontinuirano pomno praćenje, više obaveštajnog nadzora i izviđanja te više protivvazdušne odbrane", rekao je jedan službenik NATO-a.

Protivvazdušne odbrana već je dugo prepoznata kao jedna od ključnih slabosti zemalja članica NATO-a. I Evropska unija podstiče države da deo od 150 milijardi evra iz SAFE zajmova utroše upravo na jačanje protivvazdušne odbrane. Problem je, međutim, što je veliki deo tog novca namenjen veoma skupom naoružanju.

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski i sam je naglasio da američki sistemi MIM-104 Patriot i francusko-italijanski SAMP/T, vredni stotine miliona dolara, nisu racionalna opcija za borbu protiv jeftinih ruskih dronova kamikaza. Ukrajina takvu opremu ne koristi protiv talasa ruskih bespilotnih letelica, već je razvila vlastite, jeftine protivdronove za obaranje pretnji.

To je pitanje pokrenuto i u četvrtak tokom sastanka glavnog sekretara NATO-a Marka Rutea i ambasadora EU u Briselu. Mnogi učesnici izrazili su zabrinutost da je reakcija na incident naglasila nespremnost Zapada, zaključivši da vojske NATO-a ne mogu redovno da koriste F-35 za presretanje takvih pretnji.

"Sam Rute je to zaključio, i niko se nije usprotivio", rekao je jedan diplomata.

Nove lekcije i stari izazovi

Čarli Salonijus-Pasternak, izvršni direktor think tanka Nordic West Office, smatra da je prilagođavanje NATO-ovog adekvatnog odgovora na masovno proizvedenu, jeftinu rusku opremu trebalo da bude davno sprovedena.

"Postoje li lekcije o tome kako pratiti i obarati puno jeftinih dronova što ne uključuje višemilionski projektil? Naravno, ali to nije nova lekcija", rekao je Salonijus-Pasternak, upitavši: "Šta je evropski politički establišment učinio po tom pitanju?"

Neki od evropskih odbrambenih divova pokušavaju se prilagoditi. Švedski Saab nedavno je predstavio jeftini projektil Nimbrix za neutralizaciju malih dronova, dok je Francuska naručila razvoj laserskog sistema protiv dronova. Ipak, manje, inovativne firme teško se probijaju na tržište.

Neverovatna brzina kojom se tehnologija razvija

Ulrike Franke ističe dva glavna izazova: potrebu za slojevitom odbranom i neverovatnu brzinu kojom se tehnologija razvija. Upravo to je pristup koji primenjuje Ukrajina, kombinujući elektronske protivmere s masovnom proizvodnjom hiljada dronova presretača mesečno.

To će zahtevati promenu u načinu nabavke, smatra bivši načelnik francuskog odbrambenog štaba, general Tijeri Burkhard.

"Za određenu opremu verobatno je bolje kupovati u serijama od 10, 15, 20 ili možda 50. Nije važno ako firma koja je razvija ne može osigurati održavanje 20 godina, jer će za godinu dana ta stvar ili biti mrtva na bojnom polju ili zastarela", rekao je on, prenosi Index.

(Telegraf.rs)