Prva bitka sa ruskim dronovima otkrila ranjivost NATO: Skupi avioni protiv jeftinih bespilotnih letelica

Više od tri godine, Ukrajina gotovo svaku noć vodi borbu protiv ruskih napadačkih dronova. NATO je prošle srede dobio priliku da iskusi deo te borbe.

Poljske vlasti saopštile su da su otkrile 19 povreda svog vazdušnog prostora, što je izazvalo reagovanje vredno više miliona dolara, borbeni avioni su podignuti, a sistemi PVO "Patriot" stavljeni su u stanje pripravnosti. Uz pomoć NATO saveznika, oborena su četiri drona, prenela je agencija AP.

Upad, koji je trajao nekoliko sati, pokazao je ranjivost NATO na ratovanje dronovima. Ruske vlasti su navele da nisu ciljale Poljsku, dok je Belorusija, bliski saveznik Moskve, izjavila da su neki dronovi "izgubili kurs" jer su bili ometeni. Ipak, nekoliko evropskih lidera i eksperata reklo je da je Poljska bila namerno meta.

Da su jedan ili dva drona prešli u poljski vazdušni prostor, to bi mogao biti "tehnički kvar", ali "nezamislivo je da je to slučajnost" kada ih je bilo 19, izjavio je poljski ministar spoljnih poslova Radoslav Sikorski.

Iako je teško dokazati nameru, "to da ih je nekoliko izgubilo putanju počinje da izgleda prilično namerno", složio se Tomas Vitington, stručnjak za elektronsko ratovanje iz Kraljevskog instituta za ujedinjene službe u Londonu.

Cilj, kako je on sugerisao, mogao bi biti testiranje reagovanja NATO i njegove sposobnosti da odgovori na pretnje dronovima.

Zbunjenost i sumnja

Od januara, Rusija je ispalila najmanje 35.698 napadačkih dronova na Ukrajinu, prema analizi agencije Associated Press zasnovanoj na podacima ukrajinskog vazduhoplovstva.

Poljski vazdušni prostor više puta je bio narušen od početka ruske invazije na Ukrajinu u februaru 2022. Fragmenti ukrajinskih raketa ubili su dvoje ljudi u Poljskoj 2023. godine, dok su dronovi zalutali u Poljsku, Rumuniju i Moldaviju, kao i u baltičke države Letoniju, litvaniju i  Estoniju.

Ali do srede nijedna NATO zemlja nije pretrpela višestruke upade u svoj vazdušni prostor. Ovo je bio prvi put da je NATO vazduhoplovstvo angažovano protiv neprijateljskih ciljeva unutar teritorije jedne članice Alijanse.

Fragmenti dronova pronađeni su oko 554 kilometra unutar poljske teritorije, dublje nego u bilo kojem prethodnom incidentu. Mnogo toga ostaje nejasno, a za sada NATO ostaje oprezan.

"Još uvek ne znamo da li je ovo bio nameran ili nenameran čin", rekao je američki general Aleksus Grinkjevič, vrhovni komandant savezničkih snaga NATO u Evropi. Dodao je da čak ni broj dronova još nije potvrđen.

"Teško je bez čvrstih dokaza reći da li je Moskva zaista nameravala da pošalje dronove u Poljsku", rekao je Eš Aleksander-Kuper, bivši specijalizovani vojni komandant i potpredsednik u kompaniji "Dedroun bi Akson", koja proizvodi tehnologiju za otkrivanje i neutralizaciju dronova.

Ali, na osnovu onoga što se zna o ruskim dronovima i kako reaguju na elektronsko ratovanje, stručnjaci koji su razgovarali sa AP rekli su da je veoma moguće da su upadi bili namerni.

Elektronsko ratovanje

Postoje dva ključna načina za neutralizaciju većine dronova - obaranje ili ometanje njihovih signala. Ometanje i lažno predstavljanje su glavni načini za ometanje signala. Ometanje prekida vezu drona sa satelitskim navigacionim sistemom, dok lažno predstavljanje vara dron da misli da je negde drugde.

"Ako bi dron bio ometan bilo od strane Ukrajine ili Poljske on bi ili sleteo ili se vratio ka svojoj tački polaska u Rusiji ili Belorusiji", rekao je Vitington. "Ako bi bio lažno ometan, mogao bi da skrene sa kursa, sruši se ili sleti".

"Ako bi dron bio lažno ometan, pokušaj ometanja bi zapravo mogao da „pogorša problem", uvern je Aleksandar Kuper. Ometanje drona ga obično vraća kući, ali Rusija sada programira neke dronove tako da je njihov "dom" zapravo njihova meta. Ako se satelitska komunikacija prekine, dronovi nastavljaju ka svojim ciljevima.

Vojni dronovi takođe imaju inercijalne navigacione jedinice, koje koriste prethodne pozicije i žiroskope da označe položaj drona u odnosu na Zemlju tako da može da nastavi da leti bez satelitskih ili radio signala.

U tom slučaju, dronovi bi mogli da prodru duboko u poljski vazdušni prostor samo da im je Rusija dala ciljanu misiju, navodi Vitington.

Avioni vredni milione i jeftini dronovi

"Ruske jurišne dronove, poznate kao Šahidi, teško je elektronski poremetiti", rekao je Aleksandar-Kuper, zbog čega je NATO podigao avione da ih obore.

Poljsko Ministarstvo odbrane saopštilo je da su raspoređeni borbeni avioni F-35 i F-16 i helikopteri "Crni jastreb", kao i helikopteri MI-24 i MI-17 sovjetske proizvodnje. Nemački sistemi protivraketne odbrane "Patriot" u Poljskoj takođe su stavljeni u stanje pripravnosti.

Aleksander-Kuper je sugerisao da je odgovor ekonomski nesrazmeran pretnji.

"Ispaljivanje projektila od milion dolara nije ekonomski model koji se može održati protiv dronova koji koštaju desetine hiljada dolara", rekao je on.

General Veslav Kukula, generalni komandant poljskih oružanih snaga, rekao je poljskoj televiziji da cena nije bitna.

"Važna je vrednost onoga što ovaj dron može da uništi. Ako je u pitanju poljski život, nema cenu".

General-potpukovnik Andrus Merilo, komandant estonskih oružanih snaga, rekao je da je važno gledati "kakve ciljeve branimo", a ne šta ih napada. Dronovi možda jesu jeftini, ali trošak rakete za njihovo odbijanje može biti daleko veći od štete koju mogu da nanesu.

Ukoliko se suočimo sa rojevima dronova poput onih u Ukrajini, ne bi bilo "dovoljno letelica u NATO floti sa dovoljno raketa ili dovoljno presretača da obave posao", rekao je Aleksander-Kuper.

To bi takođe zahtevalo da piloti borbenih aviona, kojih ima ograničeno i čija je obuka skupa, budu dovedeni u opasnost.

Inovacije u dronovama

I Rusija i Ukrajina su brzo razvile nove dronove, tehnologiju i taktike. Od 2024. godine, Rusija je kombinovala dronove-mamce bez korisnog tereta sa naoružanim "šahidima" kako bi preplavila ukrajinsku vazdušnu odbranu, koja ne može lako da ih razlikuje.

"Rusija takođe ima mogućnost da poveže lanac dronova kako bi odbila signal i proširila domet drugog drona", rekao je Fabijan Hinc iz Međunarodnog instituta za strateške studije u Londonu.

U junu je Ukrajina koristila dronove koji su lansirani iz kontejnera na kamionima da bi napadala ruske strateške bombardere vredne milione dolara duboko unutar ruske teritorije, tokom operacije "Paukova mreža". Ukrajinska služba bezbednosti saopštila je da je koristila veštačku inteligenciju da delimično pilotira dronove duž planirane rute u slučaju da izgube signal.

Na frontu, i Rusija i Ukrajina koriste dronove sa optičkim vlaknima za nadzor i napade. Nemoguće ih je elektronski ometati jer su povezani sa operaterom dugim, tankim optičkim kablom.

NATO protiv dronova

Svake noći, Ukrajina obara većinu ruskih jurišnih dronova, prema podacima njenog vazduhoplovstva, ali čak i jedan ili dva mogu da nanesu ozbiljnu štetu.

Nakon upada u sredu, poljske vlasti su saopštile da su fragmenti drona pronađeni na 16 lokacija. To bi moglo da ukazuje na to da je nekoliko dronova pobeglo.

To što su neki od dronova odleteli tako daleko u poljski vazdušni prostor je pokazatelj da je "možda negde nedostajala sposobnost otkrivanja", rekao je Vitington.

Trenutna NATO protivvazdušna odbrana je uglavnom podešena da detektuje i neutrališe brzopokretne ciljeve poput krstarećih i balističkih raketa, rekao je Vitington. Nisu dizajnirani da prate male dronove, često napravljene od fiberglasa ili plastike, koji ne reflektuju radarske talase na isti način kao metalni projektil.

Sikorski je rekao da je Poljskoj potreban zid od dronova i "nove tehnike" da bi odbila mogući masovni ruski napad.

"Niko nije poginuo, pa bi bilo pogrešno sugerisati da je odgovor NATO bio neuspeh. Ali, moglo je biti mnogo ozbiljnije. Moja briga je da bi sledeći put moglo tako da bude", rekao je Vitington

(Telegraf.rs)