Treći svetski rat počinje 3. novembra? Evo šta o ovome kažu eksperti, koliko bi trajao i kako bi sve izgledalo

Generalni sekretar NATO Mark Rute izdao je upozorenje koje bi moglo dovesti do toga da se svet vrlo brzo spusti u Treći svetski rat.

Ako ste mislili da 2025. ne može biti gora, uvek se iza ugla nalazi nešto što će nam baciti život u haos, piše Lad Bible.

Tenziје širom sveta rastu, izazivajući strahove da se sprema još jedan rat - ovog puta između zemalja saveznica NATO i Rusije.

Do ovoga dolazi nakon što je Rusija tvrdila da su te zemlje ušle u rat s njima nakon što su podržale Ukrajinu posle invazije, a zatim štitile Poljsku nakon što je Rusija poslala dronove u njen vazdušni prostor.

Ujedinjeno Kraljevstvo je objavilo da će britanski lovci učestvovati u misijama NATO za odbranu Poljske, a sada se oglasio Mark Rute o tome kakav bi sve to moglo imati uticaj, naročito ako bi se umešao i saveznik Rusije, Kina.

Kina već godinama pokušava da preuzme Tajvan, a on veruje da bi te dve zemlje mogle zajedno da rade na tome da obostrano ostvare ono što žele, sve dok Rusija obezbeđuje skretanje pažnje sa kineske invazije.

"Nemojmo biti naivni", rekao je Rute za Njujork tajms.

"Ako predsednik Kine Si Đinping želi da napadne Tajvan, on bi najpre obezbedio da pozove svog veoma mlađeg partnera u svemu ovome, Vladimira Vladimiroviča Putina, koji sedi u Moskvi, i da mu kaže: 'Hej, ja ću ovo da uradim, i treba mi da ih držiš zauzetim u Evropi napadom na teritoriju NATO'. To je najverovatniji način na koji će se ovo odvijati."

NATO je upozoren da bi ruski lider Vladimir Putin "mogao da udari na London ili Pariz", a komentari iz Kremlja nimalo ne stišavaju plamen.

Rusija i Ukrajina su već nekoliko godina u sukobu, u kom je predsednik SAD Donald Tramp čak pokušao da posreduje radi mirovnog sporazuma.

Ali Putinovi savetnici su rekli da su zemlje NATO već u ratu nakon što je Poljska oborila njihove dronove.

Ovo je prvi poznati slučaj da je član NATO oborio vojne resurse Kremlja.

Poljski premijer Donald Tusk rekao je da je njihov vazdušni prostor zloupotrebljen i da to nije nešto što se može olako shvatiti.

"NATO je u ratu s Rusijom; to je očigledno i ne treba mu dokaz. NATO pruža direktnu i indirektnu podršku kijevskom režimu", rekao je portparol Kremlja Dmitrij Peskov ruskim novinarima 15. septembra.

Zamenik predsednika Saveta bezbednosti Rusije Dmitrij Medvedev zatim je na Telegramu upozorio: "Ali ozbiljno, sprovođenje provokativne ideje o... stvaranju 'zone zabrane letenja iznad Ukrajine' i mogućnosti da zemlje NATO obaraju naše bespilotne letelice značiće samo jedno - rat između NATO i Rusije."

Nakon povrede vazdušnog prostora, NATO je u saopštenju naveo: "Aktivnost na više područja, koja će početi u narednim danima i trajati neodređeno vreme, jeste odgovor na kontinuirane povrede vazdušnog prostora, uključujući brojne ruske dronove koji su prekršili poljski vazdušni prostor 10. septembra."

Prema generalu Ričardu Širafu, za Daily Mail, evo šta bi moglo da se dogodi:

Ako bi rat počeo 3. novembra 2025, mogao bi da izbije zbog nestanka struje u Viljnusu, glavnom gradu Litvanije, što bi zatim ugasilo osnovne gradske službe.

Sledi građanski nemir, a kvarovi u snabdevanju strujom potom pogađaju Letoniju i Estoniju. Odatle, predsednik Litvanije Gitanas Nauseda mogao bi da proglasi vojno stanje kao odgovor na nemire, a trupe bi upale u grad.

Ministar energetike Dainijus Kreivis tvrdi da je zlonamerni softverski napad na nacionalnu mrežu uzrok problema, a dok lideri uvode policijski čas, Švedska i Poljska nude rezervne generatore.

Ujedinjeno Kraljevstvo, Francuska i Nemačka suočavaju se s kvarovima na mreži, a paniku gasi Kir Starmer.

Četvrtog novembra, Putin objavljuje da se trupe u Kalinjingradu stavljaju u punu pripravnost i da će se rasporediti na granici s Litvanijom. Zatim predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen upozorava Kremlj da ne ulazi u njihov prostor.

Na jezeru Vistitis, blizu granice Litvanije s Poljskom i Kalinjingradom, izbija sukob u kojem litvanske i češke trupe uzvraćaju vatru na malu gerilsku grupu nepoznatih napadača.

Kada vojnici NATO bivaju ubijeni, a jedan napadač zarobljen, on tvrdi da je proruski Litvanac, ali se ispostavlja da je plaćenik iz Čečenije.

Putin tvrdi da su ruske snage u Kalinjingradu bile pod vatrom i invazijom zauzima Suvalki koridor.

Rute objavljuje da se aktivira Član 5 povelje NATO i upozorava Trampa.

Poljska upozorava Rusiju da se drži podalje od njenog vazdušnog prostora, a Ujedinjeno Kraljevstvo je u stanju visoke pripravnosti.

Šestog novembra, grupu za pojačano prisustvo (eFP) u Litvaniji napada Rusija, a NATO i Tramp se uključuju. Ali Tramp neće osuditi Rusiju.

Britanski ministar odbrane Džon Hili izveštava Kobru (COBRA - krizni komitet britanske vlade koji se okuplja u situacijama nacionalne bezbednosti, hitnih stanja ili velikih kriza, op.aut.) da je Rusija ušla u Viljnus, a Finska i Poljska pokušavaju da pruže podršku, ali bivaju odsečene.

Šestog novembra, predsednik Si obećava punu podršku i u Litvaniji i u Ukrajini, a kineske rakete započinju napad na Tajvan.

Sedmog novembra, Tramp će upozoriti Kinu na sankcije, a kineski ratni brodovi će krenuti u blokadu, posle čega sledi potpuna invazija.

SAD neće spasavati Tajvan, već će sankcionisati Kinu. Ako Ujedinjeno Kraljevstvo bude kupovalo iz Kine, i ono će se suočiti s problemima.

Francuski predsednik Emanuel Makron staje na stranu Kine i počinje da preuzima kontrolu nad baltičkim državama usred haosa, a NATO se suštinski raspada na pola.

(Telegraf.rs)