Putin dobija novog saveznika u EU: Sprema se i velika zavera u najsiromašnijoj zemlji Evrope?

Dok Rusija vazdušnim diverzijama testira strpljenje, odlučnost i hrabrost članica Evropske unije na severoistoku kontinenta, njen angažman nastavlja se i na jednom drugom polju.

Izbori u Češkoj zakazani su za 3. i 4. oktobar, a u Moldaviji, koja je kao kandidat za ulazak u Evropsku uniju i službeno otvorila pregovore u junu prošle godine, na rasporedu su već 29. septembra.

Preporučujemo

Iz obe zemlje stižu zabrinjavajući, iako ne i neočekivani, izveštaji o ruskom uplitanju u predstojeće izbore. Češku je, javljaju tamošnji stručnjaci, preplavila proruska propaganda, zemlja beleži rekordan broj lažnih vesti (oko 5.000 članaka mesečno). Glavni cilj, navode analitičari, nije podržati jednog kandidata, već potkopati poverenje u demokratiju i institucije.

U Moldaviji je situacija vrlo ozbiljnija. Aktivnosti su s dezinformisanja i ilegalnog finansiranja, prema istrazi tamošnjih vlasti, eskalirale na treniranje ili vrbovanje ljudi za proizvodnju nereda i posledični uticaj na odluku ljudi o tome koga će birati ovog vikenda na parlamentarnim izborima.

U ponedeljak je tamošnja proevropska predsednica Maja Sandu javno i direktno optužila Kremlj da pokušava da okrene rezultate u svoju korist. Istovremeno su zemlju potresla masovna hapšenja. Sve to događa se samo nekoliko dana pre izbora.

Zbog navodne zavere i plana o izazivanju "masovnih nereda", u ponedeljak je u Moldaviji izvedeno 250 racija, a uhapšene su 74 osobe. Ta vest neugodno odjekuje, s obzirom na događaje iz Rumunije od kraja prošle godine, kad su predsednički izbori ne samo istraživani i dovedeni u pitanje, već su na kraju u decembr i poništeni, jer je istraga tamošnjih vlasti utvrdila uplitanje strane sile, koja je progurala pobedu kandidata sklonog Rusiji, a kritičnog prema članstvu u EU i NATO.

Istraga je ustanovila da je bilo ilegalnog financiranja kampanje, u iznosu do milion dolara, manipulacije algoritmima društvenih mreža (uključujući TikTok) i širenja dezinformacija. Pobedio je kandidat krajnje desnice, do izbora malo poznat javnosti, Kalin Đorđesku. Podsetimo, nakon poništenja izbora, novi predsednički izbori održali su se u maju 2025. i pobedu je odneo proevropski kandidat. Iako je Evropa na kraju slavila i odahnula, šteta je učinjena, a gorak okus dugo se zadržao.

U slučaju Češke, u anketama vodi kontroverzni biznismen Andrej Babiš. Njegovom pobedom Češka bi osnažila tabor evropskih zemalja s političarima koji blagonaklono gledaju prema Rusiji, poput mađarskog premijera Viktora Orbana i slovačkog Roberta Fica. Babiš je jedan od trojice osnivača parlamentarne grpe Patrioti za Evropu u Evropskom parlamentu. Druga dvojica su Orban i Austrijanac Herbert Kickl iz Slobodarske stranke Austrije (FPO).

Izbori se smatraju mogućom geopolitičkom prekretnicom za Češku, i premijer Petr Fiala predstavlja ih kao odluku o tome hoće li Češka ostati deo Zapada ili se približiti Rusiji. U svojoj analizi, evropski portal Politico ističe kako Babiš najavljuje odustajanje od češke inicijative za isporuku municije Ukrajini i smanjenje vojne potrošnje.

Babiš se zalaže za "kompromis" s Rusijom i optužuje Fialu da "želi rat". Analitičari, koje citira Politico, vide Babiša kao pragmatičnog populistu koji igra na strah od troškova rata, ali Babiš se ne smatra nužno ideološki proruskim.

Portparol češke vojne obaveštajne službe Jan Pejšek za Politico je potvrdio da je, zbog snažne podrške Ukrajini, došlo do povećane aktivnosti ruskih obaveštajnih službi na češkoj teritoriji, uključujući i sajbernapade. Jedan od kanala regrutacije je kanal Telegram.

Konačni cilj, smatra Kristina Šefčíkova iz Instituta za sigurnosne studije u Pragu, "širenje je zbunjenosti, straha i nesigurnosti u vezi s time šta je istina, a šta stvarno." To su uputstva direktno iz udžbenika Kremlja.

Lekcije iz događaja u Češkoj moguće je primeniti na zemlje Unije koje se, kao i Češka, ocenjuju kao "otporne" na dezinformacije. I one se bore s rastom nepoverenja prema državi, političarima i medijima, a sve to ide na ruku ruskim interesima - stvaranju nestabilnosti, straha i nepoverenja, i sijanju sve jačih podela u društvu.

U težim slučajevima, poput zemalja na jugoistočnom krilu NATO, pretnje su ozbiljnije. Tamo su uhapšeni ili prokazani kriminalni pojedinci koji su navodno, prema nalogu iz Moskve, kovali ozbiljne planove o dizanju pobune na ulicama Rumunije i Moldavije.

(Telegraf.rs/Jutarnji)